Giška je ubijen jednim metkom: Ulazna rana je bila ispod grudnog koša, a izlazna između kuka i bubrega

Đorđe Božović Giška, komandant Srpske dobrovoljačke garde, ubijen je jednim metkom! Gišku su mogle da ubiju hrvatske snage, ali je i Državna bezbednost iz Beograda mogla da pošalje ubicu - kaže vojvoda Rade Čubrilo, bivši komandant Teritorijalne odbrane Medak - istočni Gospić.

Čubrilo je bio 20 do 30 metara udaljen od mesta pogibije Giške, a sada otkriva da je Božović mogao da bude pogođen čak i iz kasarne, koju su opkolile „zenge“.

Giška je pogođen dok se nalazio na raskrsnici ulica Nade Dimić i Bilajske. Na njega je pucano, najverovatnije, iz pravca zgrada, koje su udaljene 100-150 metara na sever. U njima su bili pripadnici hrvatskih snaga, a Giška je izleteo na čist teren i pogođen je bočno. Ulazna rana mu je bila ispod leve strane grudnog koša, a izlazna sa desne strane, između kuka i bubrega - otkriva Čubrilo, koji nije video sam trenutak pogibije vođe Srpske dobrovoljačke garde.

On ne isključuje mogućnost da je u opkoljenu kasarnu „Stanko Opsenica“ ubačen neko da ubije Gišku, ali napominje da nema više saznanja.

- Znam samo da nije ubijen s leđa. Izvukao ga je njegov bratanac, koji je kasnije i sam preminuo, dok je Giška prebačen u Medak, u crkvu. Obdukcija kod nas nije rađena jer nije bilo uslova. Njegovo telo je umotano u ćebe i zastavu, a onda ga je desetak gardista odvezlo za Beograd - ističe Čubrilo.

On kaže da je tri meseca kasnije, dok je bio u Beogradu, čuo nagađanja da je Giška ubijen s leđa.

- Ne mogu sa sigurnošću da kažem ko je Giškin egzekutor. Ubica je mogao da bude sa hrvatske strane, a mogao je da puca i neko iz kasarne.

Ne mogu da kažem da Državna bezbednost nije iz Beograda mogla da pošalje ubicu - priča svedok ratnih dešavanja u Gospiću. Giška je u Liku došao sa 130 dobrovoljaca, a u oslobađanju Gospića učestvovalo je oko 400 ljudi.

- Ugovorili smo strategiju i Giška je išao sa svojim borcima. Cilj nam je bilo do dođemo do vode i mostova, koje su držali hrvatski vojnici. U rasulu koje je nastalo kada je Giška pogođen, hrvatske snage su tromblonom pogodile jedan tenk. Imali smo jedan tenk, koji je udario u drugi. Taj tenk su, pod čudnim okolnostima, pripadnici JNA ostavili Hrvatima, pod izgovorom da je bio neispravan. Hrvati su ga se dočepali, mi smo obustavili akciju, a most i kasarna su ostali ustašama - priseća se Čubrilo tog 15. septembra 1991. godine. Čubrilo kaže da mu je žao što komandanta Srpske dobrovoljačke garde nije mogao da isprati do večne kuće.

- U opštem ratnom haosu nisam mogao da odem na Giškinu sahranu. Na groblje sam otišao kada su mu davali 40 dana i tada sam mu odao počast i oprostio se od njega - kaže na kraju razgovora Rade Čubrilo.