Гишка је убијен једним метком: Улазна рана је била испод грудног коша, а излазна између кука и бубрега
Исповест ратног друга
Ђорђе Божовић Гишка, командант Српске добровољачке гарде, убијен је једним метком! Гишку су могле да убију хрватске снаге, али је и Државна безбедност из Београда могла да пошаље убицу - каже војвода Раде Чубрило, бивши командант Територијалне одбране Медак - источни Госпић.
Прочитајте и:
Чубрило је био 20 до 30 метара удаљен од места погибије Гишке, а сада открива да је Божовић могао да буде погођен чак и из касарне, коју су опколиле „зенге“.
Гишка је погођен док се налазио на раскрсници улица Наде Димић и Билајске. На њега је пуцано, највероватније, из правца зграда, које су удаљене 100-150 метара на север. У њима су били припадници хрватских снага, а Гишка је излетео на чист терен и погођен је бочно. Улазна рана му је била испод леве стране грудног коша, а излазна са десне стране, између кука и бубрега - открива Чубрило, који није видео сам тренутак погибије вође Српске добровољачке гарде.
Он не искључује могућност да је у опкољену касарну „Станко Опсеница“ убачен неко да убије Гишку, али напомиње да нема више сазнања.
- Знам само да није убијен с леђа. Извукао га је његов братанац, који је касније и сам преминуо, док је Гишка пребачен у Медак, у цркву. Обдукција код нас није рађена јер није било услова. Његово тело је умотано у ћебе и заставу, а онда га је десетак гардиста одвезло за Београд - истиче Чубрило.
Он каже да је три месеца касније, док је био у Београду, чуо нагађања да је Гишка убијен с леђа.
- Не могу са сигурношћу да кажем ко је Гишкин егзекутор. Убица је могао да буде са хрватске стране, а могао је да пуца и неко из касарне.
Не могу да кажем да Државна безбедност није из Београда могла да пошаље убицу - прича сведок ратних дешавања у Госпићу. Гишка је у Лику дошао са 130 добровољаца, а у ослобађању Госпића учествовало је око 400 људи.
- Уговорили смо стратегију и Гишка је ишао са својим борцима. Циљ нам је било до дођемо до воде и мостова, које су држали хрватски војници. У расулу које је настало када је Гишка погођен, хрватске снаге су тромблоном погодиле један тенк. Имали смо један тенк, који је ударио у други. Тај тенк су, под чудним околностима, припадници ЈНА оставили Хрватима, под изговором да је био неисправан. Хрвати су га се дочепали, ми смо обуставили акцију, а мост и касарна су остали усташама - присећа се Чубрило тог 15. септембра 1991. године. Чубрило каже да му је жао што команданта Српске добровољачке гарде није могао да испрати до вечне куће.
- У општем ратном хаосу нисам могао да одем на Гишкину сахрану. На гробље сам отишао када су му давали 40 дана и тада сам му одао почаст и опростио се од њега - каже на крају разговора Раде Чубрило.