ISPOVEST DOKTORA KOJI JE POSLEDNJI VIDEO RADENKA (8) ŽIVOG: Ono što je rekao slediće vas

- Smrt i kada je izvesna, teško ju je povezati sad decom, čak i kad imaju neizlečiv maligni tumor, a kamoli kad ovako, iz punog zdravlja “odu“. Trenutak kad sam sa svojim kolegama stao pred roditelje Radenka Nikodinovića, Zoricu i Milana, da im saopštim da je njihov sin preminuo, pamtiću dugo. Ovakvi događaji menjaju čoveka. Nema to veze s profesionalizmom. Znam da smo učinili sve, ali tužan sam jer nismo uspeli - govori dr Branislav Mojskić, anesteziolog.

Doktor Mojsić poslednji je video malog Radeta živog. On ga je reanimirao. Dok se odvijala prava drama, i lekarima iz sekunde u sekunda postojalo sve jasnije da, uprkos svim naporima, ovu bitku gube, Radenkovi roditelji bili su u Institutu za majku i dete “Dr Vukadin Čupić“, samo dva sprata niže.

U 9.45, u subotu ujutru, bitka, započeta dva dana ranije, definitivno je izgubljena. Radenko je preminuo.

- Od ranih jutarnjih sati u četvrtak, kada je dečak primljen na institut, prvo na odeljenje ortopedije, pa sve do poslednjeg trenutka oko njega je bilo angažovano toliko lekara, koliko je, inače, dovoljno da se zbrine 20 pacijenata. Niko nije gledao da li je isteklo radno vreme – kaže dr Radoje Simić, direktor Instituta.

Doktor Blagoje Grujić, vaskularni hirurg kaže da su od prijema bili svesni da je dečak životno ugrožen.

- Od prijema smo znali da je dečak životno ugrožen, da je infekcija ozbiljno videlo se čim je ovde skinut gips, ali da će uprkos svemu što smo preuzeli, tako brzo da se proširi na sve organe, teško je bilo zamisliti. Odmah smo posumnjali na gasnu gangrenu, što se kasnije i dokazalo. Ovakvi slučajevi su retki, i kod nas i u svetu – kaže on.

Na prvom snimku poloimljene leve ruke i krvnih sudova, uočeno je da uopšte nema cirkulacije. Dr Drašković uradio je prvu operaciju. To je bila bitka za dečakovu ruku. Ponovljeni snimak, u četvrtak popodne, pokazao je da je cirkulacija vraćena kroz jednu arteriju, ali, infekcija je napredovala.

- Dečak je več bio pod terapijom antibioticima kad je primljen na Institut, ovde su mu davane još četiri vrste najjačih antibiotika, ali ni to nije moglo da zaustavi gasnu gangrenu – priča dr Simić.

Sa kolegama iz KBC “Zemun“ dogovoreno je da dečaka prime u hiperbaričnu komoru. Prvi tretman, u petak ujutru, bio je uspešan. Trebalo je da ode na još četiri.

- Malo iza podne uradili smo drugu operaciju, odstranili mrtvo tkivo, računajući da ćemo dečaku uspeti da spasemo ruku. Ali, ni ultrazvukom, ni opipavanjem, nismo mogli da “nađemo“ cirkulaciju. Ponovo smo snimak skenerom, i opet ustanovili da ni jedna od dve arterije nije protočna – kaže dr Grujić.

Još jedna operacije, i još jedan znak ohrabrenja. Vraćena je cirkulacija u jednu arteriju, ali to nije bilo dovoljno dečak je preminuo.