ИСПОВЕСТ ДОКТОРА КОЈИ ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ВИДЕО РАДЕНКА (8) ЖИВОГ: Оно што је рекао следиће вас

- Смрт и када је извесна, тешко ју је повезати сад децом, чак и кад имају неизлечив малигни тумор, а камоли кад овако, из пуног здравља “оду“. Тренутак кад сам са својим колегама стао пред родитеље Раденка Никодиновића, Зорицу и Милана, да им саопштим да је њихов син преминуо, памтићу дуго. Овакви догађаји мењају човека. Нема то везе с професионализмом. Знам да смо учинили све, али тужан сам јер нисмо успели - говори др Бранислав Мојскић, анестезиолог.

Доктор Мојсић последњи је видео малог Радета живог. Он га је реанимирао. Док се одвијала права драма, и лекарима из секунде у секунда постојало све јасније да, упркос свим напорима, ову битку губе, Раденкови родитељи били су у Институту за мајку и дете “Др Вукадин Чупић“, само два спрата ниже.

У 9.45, у суботу ујутру, битка, започета два дана раније, дефинитивно је изгубљена. Раденко је преминуо.

- Од раних јутарњих сати у четвртак, када је дечак примљен на институт, прво на одељење ортопедије, па све до последњег тренутка око њега је било ангажовано толико лекара, колико је, иначе, довољно да се збрине 20 пацијената. Нико није гледао да ли је истекло радно време – каже др Радоје Симић, директор Института.

Доктор Благоје Грујић, васкуларни хирург каже да су од пријема били свесни да је дечак животно угрожен.

- Од пријема смо знали да је дечак животно угрожен, да је инфекција озбиљно видело се чим је овде скинут гипс, али да ће упркос свему што смо преузели, тако брзо да се прошири на све органе, тешко је било замислити. Одмах смо посумњали на гасну гангрену, што се касније и доказало. Овакви случајеви су ретки, и код нас и у свету – каже он.

На првом снимку полоимљене леве руке и крвних судова, уочено је да уопште нема циркулације. Др Драшковић урадио је прву операцију. То је била битка за дечакову руку. Поновљени снимак, у четвртак поподне, показао је да је циркулација враћена кроз једну артерију, али, инфекција је напредовала.

- Дечак је веч био под терапијом антибиотицима кад је примљен на Институт, овде су му даване још четири врсте најјачих антибиотика, али ни то није могло да заустави гасну гангрену – прича др Симић.

Са колегама из КБЦ “Земун“ договорено је да дечака приме у хипербаричну комору. Први третман, у петак ујутру, био је успешан. Требало је да оде на још четири.

- Мало иза подне урадили смо другу операцију, одстранили мртво ткиво, рачунајући да ћемо дечаку успети да спасемо руку. Али, ни ултразвуком, ни опипавањем, нисмо могли да “нађемо“ циркулацију. Поново смо снимак скенером, и опет установили да ни једна од две артерије није проточна – каже др Грујић.

Још једна операције, и још један знак охрабрења. Враћена је циркулација у једну артерију, али то није било довољно дечак је преминуо.