Kako je proglašena akcija "Sablja": Atentat na Đinđića i ključni trenuci u rušenju "Zemunskog klana" - jednog od najvećih kartela Evrope
Na predlog vlade, predsednica narodne skupštine i v.d. predsednika Republike Srbije Nataša Mićić donosi odluku o uvođenju vanrednog stanja.
12. mart, atentat na Zorana Đinđića. Već petnaest minuta posle ispaljenog hica, pred Vladom Srbije okupili su se novinari. Građani Srbije su s nevericom slušali vesti. Odredi Žandarmerije iz Novog Sada i Niša u dugim kolonama nastupaju prema glavnom gradu. Beograd blokira policija s dugim cevima, zaustavljaju i pretresaju svaki automobil, zatvoreni su svi granični prelazi u zemlji, obustavljen je avio saobraćaj.
Nekoliko sati nakon ubistva, na predlog vlade, predsednica narodne skupštine i v.d. predsednika Republike Srbije Nataša Mićić donosi odluku o uvođenju vanrednog stanja. Tako će u sledeća 42 dana Srbijom istovremeno vladati i strah i spokoj. Od ovog trenutka pokreće se najopsežnija policijska akcija u istoriji Srbije, pod operativnim nazivom “Sablja”.
Tužilaštvo neprestano potpisuje naloge za privođenja, policija kreće u akcije hapšenja širom Srbije. Vlada za atentat optužuje zemunski klan, tako da su za vođama izdati nalozi za hapšenje.
U medijima su im objavljene fotografije, na čelu sa Miloradom Lukovićem Legijom, Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Miletom Lukovićem Kumom.
Ubistvo Đinđića bila je samo okosnica za već dugo pripremane optužbe za zločine zemunskog klana. Otmica i ubistvo Ivana Stambolića, ubistvo na Ibarskoj magistrali, pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, nekoliko desetina otmica, više ubistava u Beogradu i drugim gradovima, organizovana trgovina narkoticima, korišćenje terorističkih metoda u međusobnom razračunavanju koja je ugrozila civile, prvi pokušaj ubistva Zorana Đinđića.
Tako su sa lisicama na rukama završili mnogi pripadnici klana i drugih organizovanih kriminalnih grupa, ali i sudije, novinari, lekari, pevači i drugi koji su imali veze sa kriminalcima. Tokom akcije je uhapšeno preko 11.000 osoba.
Pored masovnih hapšenja, srpska policija je za vreme “Sablje” pronašla i preko 1.200 pušaka i pištolja, mitraljeze, zolje, mine, ručne raketne bacače, IC uređaje za noćno osmatranje, prigušivače. Takođe na osnovu uredbe o predaji i legalizaciji oružja, policiji je predano preko 34.000 pištolja i pušaka, razna minsko-eksplozivna sredstva i preko 1.700.000 metaka.
U sklopu mera borbe protiv organizvanog kriminala vlast je odlučila i da ukloni i nelegalne objekte koje je zidala mafija. Tako je srušentržni centar u Šilerovoj ulici, vlasništvo Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.
Srbija Danas/192_rs
