KAKO SE SLUŽI KAZNA KUĆNOG ZATVORA U SRBIJI? DA LI JE OLAKŠAVAJUĆE? Prvo mora da bude ispunjen niz uslova
U pitanju je kazna zatvora koja se služi u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, bilo da je stan njegov, ili živi kao podstanar.
Kazna kućnog zatvora olakšavajuća je za zatvorenike, s obzirom na to da mogu da je izdržavaju u udobnosti sopstvenog doma. Ona može da se odredi za određena krivična dela, ali mora da bude ispunjen niz uslova.
Saobraćajna nesreća na Mokroluškom brdu: Sudarila su se dva putnička vozila
POŽAR U MAJDANPEKU: Žena zadobila teške opekotine, vatrena stihija pretila da se proširi na zgrade u okruženju!
LANČANI SUDAR U ZEMUNU: U saobraćajnoj nesreći povređena tri lica
- Sama sankcija kućnog zatvora je kolokvijalan termin. Krivični zakonik ne poznaje sankciju pod tim nazivom. On je kod nas uveden izmenama Krivičnog zakonika iz 2009. godine. Ukoliko je izrečena kazna zatvora u trajanju do godinu dana, sud može da odredi da li će se kazna izvršavati u kućnim uslovima. Zakon je dao orijentir sudu pod kojim uslovima se može izricati ta sankcija, a osnovni preduslov je da kazna zatvora ne može da bude duža od 12 meseci - kaže advokat Zdravko Josić.
Zbog čega bi neko služio kaznu zatvora u kućnim uslovima? U čemu se ista ogleda? U pitanju je kazna zatvora koja se služi u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, bilo da je stan njegov, ili živi kao podstanar.
- U obzir se uzima ličnost učinioca, njegov raniji život, odnosno to da li je ranije osuđivan i za koja dela, kao i njegovo držanje posle učinjenog dela. Recimo, u slučaju teških dela protiv bezbednosti saobraćaja, bitno je da izvršilac nije pobegao sa lica mesta, da je pružio pomoć žrtvi, da se držao korektno i nije pokušao da izbegne odgovornost. Pod stepenom krivice podrazumeva se i to da li je delo učinjeno nehatno ili, pak, umišljajno. Krivična dela ugrožavanja saobraćaja mogu da budu izvršena iz nehata - dodaje advokat.
Kako objašnjava, pod teškim delima protiv bezbednosti javnog saobraćaja podrazumevaju se takva kršenja propisa o bezbednosti saobraćaja koja za posledicu imaju tešku telesnu povredu nekog lica, imovinsku štetu velikih razmera ili smrt jednog ili više lica.
Ukoliko se ispune navedeni uslovi, kaznu kućnog zatvora mogu da dobiju i lica čijom je krivicom, koja se ogleda u nehatu, došlo do saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom. Ipak, u slučaju nesreće koja se dogodila 7. avgusta kada je na Milicu Milićević (28) i njenog momka, koji su bili na mopedu, naleteo terenac, takva kazna teško da može da dođe u obzir.
- Uvek postoji mogućnost da se zaključi sporazum o priznanju krivičnog dela sa tužilaštvom, koji presudom obavezno mora da prihvati nadležni sud. Spram moje dosadašnje prakse, kao i prakse mojih kolega, mislim da nisu ispunjeni uslovi za spomenutu kaznu jer je vozač napustio lice mesta i bio je pod značajnim dejstvom alkohola. Minimalna kazna za konkretno delo je od dve do 12 godina zatvora. Može da se desi da kazna bude ublažena ispod najmanje. Hipotetički, ukoliko su ispunjeni odgovarajući uslovi, može doći do ublažavanja, ali ne ispod minimalne kazne od šest meseci - objašnjava Josić.
On ističe da je potrebno insistirati da se u ovom, kao i svakom drugom postupku, poštuje Ustavom zajemčena pretpostavka nevinosti. Dakle, ne smemo nikog da proglasimo krivim, niti da ga tako nazivamo, dok ne bude pravosnažno osuđen.
- Prema zakonu, da bi se ublažila kazna treba da postoje naročito olakšavajuće okolnosti. Tu ključnu ulogu igra alkoholisanost osumnjičenog i napuštanje lica mesta. To je po pravilu otežavajuća okolnost čak i kada nema smrtnog ishoda, već je u pitanju i samo nastanak materijalne štete ili lake telesne povrede. Kako je u ovoj nezgodi došlo do smrtnog ishoda, a uzimajući u obzir da je predviđena kazna zatvora do 12 godina, Zakonik o krivičnom postupku ne dozvoljava primenu odlaganja krivičnog gonjenja, tzv. oportunitet, tako da, na primer, nije moguća uplata novca u humanitarne svrhe kojom bi eventualno došlo do odbačaja krivične prijave - dodaje.
Objašnjava da je po dostupnim informacijama Više javno tužilaštvo u Novom Sadu konkretan slučaj pogibije Milice Milićević u startu kvalifikovalo kao umišljajno delo, dok će se kasniji detalji znati kada bude okončana istraga i izrečena presuda ukoliko dođe do sudskog postupka.
Slučaj sa Beogradskog keja u Novom Sadu nije jedini tog tipa koji se dogodio proteklih meseci. Nina Rađenović poginula je u Petrovaradinu, kada je pretrčavala ulicu, a na nju naleteo "audi", dok je 18. jula na Karaburmi u saobraćajnoj nesreći nastradao devetogodišnji Stefan B., a počinilac je bio u alkoholisanom stanju i pobegao je sa lica mesta.
Kako objašnjava Josić, kaznu zatvora u kućnim uslovima u praksi često dobijaju lica koja nisu ranije osuđivana, oni koji su osumnjičeni za neovlašćeno držanje opojnih droga, ali ne i za proizvodnju i promet narkotika, za šta je zaprećeno najmanje tri godine zatvora bez mogućnosti ublažavanje kazne.
- U slučaju neovlašćenog držanja opojnih droga za sopstvenu upotrebu propisana kazna je do tri godine zatvora ili novčana kazna, pa se kod ovih dela često izriče tzv. kućni zatvor u trajanju od 6 meseci pa do maksimalnih 12 meseci koliko isti može trajati. Takođe se ta mera izriče za krađe i teške krađe, jer za tešku krađu više nije moguća uslovna osuda. Izriče se i za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja ako nema smrtnog ishoda kao i za izazivanje opšte opasnosti, falsfikovanje isprava itd. - kaže Josić.
On dodaje da povratnici mogu da dobiju kaznu zatvora u kućnim uslovima ako su pre toga imali uslovne osude, u zavisnosti od toga kako su se držali posle dela, kao i ako je prošlo mnogo vremena od prethodnog dela.
Ovaj advokat napominje da se kazna zatvora koja se služi u kućnim uslovima može odrediti uz primenu elektronskog nadzora, ali i bez njega.
- Nadzor kontroliše Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde. Postoji posebna poverenička služba koja se bavi time. Oni pomoću samih uređaja proveravaju da li je lice na adresi na kojoj mora da bude. Ako onaj ko nosi elektronski uređaj pokuša da ga odstrani, to se odmah detektuje. Oni takođe imaju pravo da određeno vreme provode van svojih prostorija, recimo da izađu u šetnju, a pogodnosti zatvora u kućnim uslovima ogledaju se u tome što u određenim slučajevima okrivljeni može i da ide na posao, ali tada mora da ide pravo na posao i nazad i ne sme nigde da se zadržava u međuvremenu - objašnjava on.
Zatvorenici koji nemaju elektronski uređaj takođe prolaze određenu vrstu nadzora.
- U praksi to kontroliše policija. Proveravaju da li je okrivljeni na adresi, pozivaju ga na telefon. Ali kazna zatvora u kućnim uslovima bez elektronskog nadzora se veoma retko izriče. Do nje dolazi uglavnom ako tužilaštvo ne zahteva elektronski nadzor, jer sud ne može da izrekne kaznu koja je veća od one koju je tužilaštvo tražilo jer to ide na štetu okrivljenog. Sud može samo da umanji kaznu ili oslobodi optuženog - zaključuje Josić.
Apelacioni sud u Beogradu osudio je 2016. godine na godinu dana kućnog zatvora B. M. za krivično delo teška telesna povreda jer je 2012. godine "nokautirao" komšiju koji je parkirao automobil na travnjak ispod njegovog prozora.
On je 26. februara 2012. godine sa prozora svog stana započeo verbalnu raspravu sa pokojnim A. A., zabranjujući mu da parkira auto na travnjak ispod njegovog prozora. Zatim ga je presreo dok je išao u pravcu svoje zgrade i nosio u rukama kese sa namirnicama, i pesnicom mu zadao udarac, usled čega je A. A. izgubio ravnotežu i pao na betonsku kocku koja se nalazila neposredno iza njega.
Od udarca i pada zadobio je tešku telesnu povredu opasnu po život, dok je Mišeljić napustio lice mesta u pravcu svoje zgrade.
Povređeni je uspeo da sa svog mobilnog pozove policiju i dežurnom operateru rekao šta mu se desilo i gde se nalazi zahtevajući hitnu pomoć i policiju. Nakon poziva ostao je da leži naslonjen na betonsku kocku, ali je usled zadobijenih povreda preminuo.
Sud je kao kao olakšavajuće okolnosti za Mišeljića cenio njegove porodične i lične prilike, a kritičnom prilikom je njegova sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost upravljanja postupcima bila smanjena do stepena bitnog, ali ne i bitno.
Prokupčanin P. D. (49) oduđen je 10. februara ove godine na deset meseci zatvora u svom stanu uz primenu mere elektronskog nadzora, zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
- Predrag Dunjić je kriv jer je 27. januara 2019. godine oko 18 sati u ulici Miloša Obilića u Prokuplju upravljajući vozilom "BMW" pod dejstvom alkohola od 1.33 promila u stanju teške alkoholisanosti, krećući se brzinom od 20 kilometara na sat i ne koristeći duga svetla, pregazio osamdesetosmogodišnjeg Tomislava Milenkovića iz Prokuplja, koji je u besvesnom stanju ležao na sredini ulice. Nije preduzeo radnju kočenja već je ne smanjujući brzinu počeo da prelazi preko oštećenog i naneo mu povrede od kojih je nastupila smrt - saopštio je Mirko Drašković, predsednik sudskog veća.
Obrazlažući visinu izrečene kazne, Drašković je kazao da je prilikom njenog odmeravanja uzet u obzir i doprinos oštećenog.
- Za ovo delo predviđena je kazna zatvora od dve do 12 godina. Izrečena vam je kazna ispod zakonskog minimuma imajući u vidu sve okolnosti, posebno veliki doprinos oštećenog. Veštak je konstatovao da je oštećeni ležanjem na kolovozu postao neočekivana prepreka - kazao je Drašković.
Devetnaestogodišnja M. H. iz Subotice osuđena je u avgustu 2014. godine na godinu dana kućnog pritvora zbog ubistva svog tek rođenog deteta koje se dogodilo pre godinu dana ranije.
Sporazum o priznaju krivičnog dela, prema rečima portparola Osnovnog suda u Subotici Danijela Kovača, sklopili su okrviljena i Osnovno javno tužilaštvo, a sud ga je potvrdio, te je okrivljena M.H. osuđena za izvršenje krivičnog dela ubistvo deteta pri porođaju. Na osnovu toga, izrečena joj je kazna zatvora u trajanju od godinu dana koja će se izvršiti tako što osuđena neće smeti da napušta prostorije u kojima stanuje.
Kovač je dodao da je tokom istražnog postupka utvrđeno da je okrivljena prilikom izvršenja krivičnog dela bila "bitno smanjeno sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima".
