КАКО СЕ СЛУЖИ КАЗНА КУЋНОГ ЗАТВОРА У СРБИЈИ? ДА ЛИ ЈЕ ОЛАКШАВАЈУЋЕ? Прво мора да буде испуњен низ услова
У питању је казна затвора која се служи у просторијама у којима осуђени станује, било да је стан његов, или живи као подстанар.
Казна кућног затвора олакшавајућа је за затворенике, с обзиром на то да могу да је издржавају у удобности сопственог дома. Она може да се одреди за одређена кривична дела, али мора да буде испуњен низ услова.
Саобраћајна несрећа на Мокролушком брду: Сударила су се два путничка возила
ПОЖАР У МАЈДАНПЕКУ: Жена задобила тешке опекотине, ватрена стихија претила да се прошири на зграде у окружењу!
ЛАНЧАНИ СУДАР У ЗЕМУНУ: У саобраћајној несрећи повређена три лица
- Сама санкција кућног затвора је колоквијалан термин. Кривични законик не познаје санкцију под тим називом. Он је код нас уведен изменама Кривичног законика из 2009. године. Уколико је изречена казна затвора у трајању до годину дана, суд може да одреди да ли ће се казна извршавати у кућним условима. Закон је дао оријентир суду под којим условима се може изрицати та санкција, а основни предуслов је да казна затвора не може да буде дужа од 12 месеци - каже адвокат Здравко Јосић.
Због чега би неко служио казну затвора у кућним условима? У чему се иста огледа? У питању је казна затвора која се служи у просторијама у којима осуђени станује, било да је стан његов, или живи као подстанар.
- У обзир се узима личност учиниоца, његов ранији живот, односно то да ли је раније осуђиван и за која дела, као и његово држање после учињеног дела. Рецимо, у случају тешких дела против безбедности саобраћаја, битно је да извршилац није побегао са лица места, да је пружио помоћ жртви, да се држао коректно и није покушао да избегне одговорност. Под степеном кривице подразумева се и то да ли је дело учињено нехатно или, пак, умишљајно. Кривична дела угрожавања саобраћаја могу да буду извршена из нехата - додаје адвокат.
Како објашњава, под тешким делима против безбедности јавног саобраћаја подразумевају се таква кршења прописа о безбедности саобраћаја која за последицу имају тешку телесну повреду неког лица, имовинску штету великих размера или смрт једног или више лица.
Уколико се испуне наведени услови, казну кућног затвора могу да добију и лица чијом је кривицом, која се огледа у нехату, дошло до саобраћајне несреће са смртним исходом. Ипак, у случају несреће која се догодила 7. августа када је на Милицу Милићевић (28) и њеног момка, који су били на мопеду, налетео теренац, таква казна тешко да може да дође у обзир.
- Увек постоји могућност да се закључи споразум о признању кривичног дела са тужилаштвом, који пресудом обавезно мора да прихвати надлежни суд. Спрам моје досадашње праксе, као и праксе мојих колега, мислим да нису испуњени услови за споменуту казну јер је возач напустио лице места и био је под значајним дејством алкохола. Минимална казна за конкретно дело је од две до 12 година затвора. Може да се деси да казна буде ублажена испод најмање. Хипотетички, уколико су испуњени одговарајући услови, може доћи до ублажавања, али не испод минималне казне од шест месеци - објашњава Јосић.
Он истиче да је потребно инсистирати да се у овом, као и сваком другом поступку, поштује Уставом зајемчена претпоставка невиности. Дакле, не смемо никог да прогласимо кривим, нити да га тако називамо, док не буде правоснажно осуђен.
- Према закону, да би се ублажила казна треба да постоје нарочито олакшавајуће околности. Ту кључну улогу игра алкохолисаност осумњиченог и напуштање лица места. То је по правилу отежавајућа околност чак и када нема смртног исхода, већ је у питању и само настанак материјалне штете или лаке телесне повреде. Како је у овој незгоди дошло до смртног исхода, а узимајући у обзир да је предвиђена казна затвора до 12 година, Законик о кривичном поступку не дозвољава примену одлагања кривичног гоњења, тзв. опортунитет, тако да, на пример, није могућа уплата новца у хуманитарне сврхе којом би евентуално дошло до одбачаја кривичне пријаве - додаје.
Објашњава да је по доступним информацијама Више јавно тужилаштво у Новом Саду конкретан случај погибије Милице Милићевић у старту квалификовало као умишљајно дело, док ће се каснији детаљи знати када буде окончана истрага и изречена пресуда уколико дође до судског поступка.
Случај са Београдског кеја у Новом Саду није једини тог типа који се догодио протеклих месеци. Нина Рађеновић погинула је у Петроварадину, када је претрчавала улицу, а на њу налетео "ауди", док је 18. јула на Карабурми у саобраћајној несрећи настрадао деветогодишњи Стефан Б., а починилац је био у алкохолисаном стању и побегао је са лица места.
Како објашњава Јосић, казну затвора у кућним условима у пракси често добијају лица која нису раније осуђивана, они који су осумњичени за неовлашћено држање опојних дрога, али не и за производњу и промет наркотика, за шта је запрећено најмање три године затвора без могућности ублажавање казне.
- У случају неовлашћеног држања опојних дрога за сопствену употребу прописана казна је до три године затвора или новчана казна, па се код ових дела често изриче тзв. кућни затвор у трајању од 6 месеци па до максималних 12 месеци колико исти може трајати. Такође се та мера изриче за крађе и тешке крађе, јер за тешку крађу више није могућа условна осуда. Изриче се и за тешка дела против безбедности саобраћаја ако нема смртног исхода као и за изазивање опште опасности, фалсфиковање исправа итд. - каже Јосић.
Он додаје да повратници могу да добију казну затвора у кућним условима ако су пре тога имали условне осуде, у зависности од тога како су се држали после дела, као и ако је прошло много времена од претходног дела.
Овај адвокат напомиње да се казна затвора која се служи у кућним условима може одредити уз примену електронског надзора, али и без њега.
- Надзор контролише Управа за извршење кривичних санкција при Министарству правде. Постоји посебна повереничка служба која се бави тиме. Они помоћу самих уређаја проверавају да ли је лице на адреси на којој мора да буде. Ако онај ко носи електронски уређај покуша да га одстрани, то се одмах детектује. Они такође имају право да одређено време проводе ван својих просторија, рецимо да изађу у шетњу, а погодности затвора у кућним условима огледају се у томе што у одређеним случајевима окривљени може и да иде на посао, али тада мора да иде право на посао и назад и не сме нигде да се задржава у међувремену - објашњава он.
Затвореници који немају електронски уређај такође пролазе одређену врсту надзора.
- У пракси то контролише полиција. Проверавају да ли је окривљени на адреси, позивају га на телефон. Али казна затвора у кућним условима без електронског надзора се веома ретко изриче. До ње долази углавном ако тужилаштво не захтева електронски надзор, јер суд не може да изрекне казну која је већа од оне коју је тужилаштво тражило јер то иде на штету окривљеног. Суд може само да умањи казну или ослободи оптуженог - закључује Јосић.
Апелациони суд у Београду осудио је 2016. године на годину дана кућног затвора Б. М. за кривично дело тешка телесна повреда јер је 2012. године "нокаутирао" комшију који је паркирао аутомобил на травњак испод његовог прозора.
Он је 26. фебруара 2012. године са прозора свог стана започео вербалну расправу са покојним А. А., забрањујући му да паркира ауто на травњак испод његовог прозора. Затим га је пресрео док је ишао у правцу своје зграде и носио у рукама кесе са намирницама, и песницом му задао ударац, услед чега је А. А. изгубио равнотежу и пао на бетонску коцку која се налазила непосредно иза њега.
Од ударца и пада задобио је тешку телесну повреду опасну по живот, док је Мишељић напустио лице места у правцу своје зграде.
Повређени је успео да са свог мобилног позове полицију и дежурном оператеру рекао шта му се десило и где се налази захтевајући хитну помоћ и полицију. Након позива остао је да лежи наслоњен на бетонску коцку, али је услед задобијених повреда преминуо.
Суд је као као олакшавајуће околности за Мишељића ценио његове породичне и личне прилике, а критичном приликом је његова способност схватања значаја дела и могућност управљања поступцима била смањена до степена битног, али не и битно.
Прокупчанин П. Д. (49) одуђен је 10. фебруара ове године на десет месеци затвора у свом стану уз примену мере електронског надзора, због тешког дела против безбедности јавног саобраћаја.
- Предраг Дуњић је крив јер је 27. јануара 2019. године око 18 сати у улици Милоша Обилића у Прокупљу управљајући возилом "BMW" под дејством алкохола од 1.33 промила у стању тешке алкохолисаности, крећући се брзином од 20 километара на сат и не користећи дуга светла, прегазио осамдесетосмогодишњег Томислава Миленковића из Прокупља, који је у бесвесном стању лежао на средини улице. Није предузео радњу кочења већ је не смањујући брзину почео да прелази преко оштећеног и нанео му повреде од којих је наступила смрт - саопштио је Мирко Драшковић, председник судског већа.
Образлажући висину изречене казне, Драшковић је казао да је приликом њеног одмеравања узет у обзир и допринос оштећеног.
- За ово дело предвиђена је казна затвора од две до 12 година. Изречена вам је казна испод законског минимума имајући у виду све околности, посебно велики допринос оштећеног. Вештак је констатовао да је оштећени лежањем на коловозу постао неочекивана препрека - казао је Драшковић.
Деветнаестогодишња М. Х. из Суботице осуђена је у августу 2014. године на годину дана кућног притвора због убиства свог тек рођеног детета које се догодило пре годину дана раније.
Споразум о признају кривичног дела, према речима портпарола Основног суда у Суботици Данијела Ковача, склопили су окрвиљена и Основно јавно тужилаштво, а суд га је потврдио, те је окривљена М.Х. осуђена за извршење кривичног дела убиство детета при порођају. На основу тога, изречена јој је казна затвора у трајању од годину дана која ће се извршити тако што осуђена неће смети да напушта просторије у којима станује.
Ковач је додао да је током истражног поступка утврђено да је окривљена приликом извршења кривичног дела била "битно смањено способна да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима".
