Majka preminule Ljiljane Arambašić: Njeni krici su odzvanjali bolnicom, NIJEDNA KAZNA NIJE DOVOLJNO VELIKA

Ovo suđenje je bilo za svu našu decu. Nijedna kazna nije dovoljno velika za ono što je prošla moja Ljiljana. Ovako Ilinka Arambašić, majka Ljiljane Arambašić, preminule od performacije slepog creva 2002. godine komentariše presudu na po dve godine zatvora za dve doktorke GAK "Višegradska" koje su nesavesno lečile njenu ćerku.

Apelacioni sud u Beogradu je nakon 16 godina od tragedije, pravosnažno osudio na po dve godine zatvora dve doktorke Insituta za ginekologiju i akušerstvo zbog nesavesnog i neadekvatnog lečenja Ljiljane Arambašić, koja je 2002. godine preminula od poslednica upale slepog creva.

Osuđenim specijalistima ginekologije i akušerstva Veri Milenković i Gordani Miletić pored zatvorske kazne pravosnažno je izrečena i zabrana obavljanja delatnosti od dve godine, koja će se primeniti nakon izvršenja kazne zatvora.

Ovom odlukom odbijene su sve žalbe i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu, a njom su lekari Miloš Radović, Srboljub Miličević i Aleksandar Jovanović pravosnažno oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi.

Kako kaže majke preminule Ljiljane, nakon 16 godina od tragedije, presuda je "dovedena do beznačajnosti".

- Ova presuda je toliko umanjena i dovedena do beznačajnosti da ne znam treba li išta da komentarišem. Nijedna kazna nije dovoljno velika - rekla je Arambašić.

Prema presudi, Miletić i Milenković su osuđene jer su od 18. do 20. februara u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu, kao lekari specijalisti nesavesno postupale pri pružanju lekarske pomoći sada pokojnoj Ljiljani i time prouzrokovale pogoršanje njenog zdravstvenog stanja, usled čega je 21. februara 2002. godine kod nje nastupila smrt.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog navodi da je, prihvatajući iskaz sudskog veštaka, prvostepeni sud pravilno utvrdio da standard pažnje znači da lekar treba da odvoji potrebno vreme da se posveti pacijentu, da razgovara sa njim, pregleda ga, analizira laboratorijske i ostale analize i na osnovu toga donese određeni zaključak.

- Ukoliko nešto od ovoga izostane onda tome nije posvećena dovoljna pažnja i tada kažemo da je standard pažnje nizak, te da etika zdravstvenog osoblja mora da nude na najvišem nivou i da je to nepisano pravilo. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da je Gordana Miletić kritičnom prilikom uopšte nesavesno postupala pri pružanju lekarske pomoći Arambašićevoj - navodi Apelacioni sud.

Takođe, u odnosu na Veru Milenković, Apelacioni sud nalazi da, imajući u vidu celokupno lečenje Ljiljane Arambašić na klinici Instituta za ginekologiju i akušerstvo, nije postupljeno sa potrebnim standardom pažnje, te da je Milenković uopšte nesavesno postupala pri pružanju lekarske pomoći.

U odnosu na Aleksandra Jovanovića, Srboljuba Milićevića i Miloša Radovića Apelacioni sud je našao da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da nije dokazano da su ovi okrivljeni postupali na način kako im se to optužnim aktom punomoćnika oštećenih kao tužilaca stavlja na teret zbog čega ih je pravilno oslobodio od optužbe, navodi se u obrazloženju presude.

Prema pisanju medija, Ljiljana Arambašić se 15. februara 2002. godine zbog jakih bolova u stomaku javila u beogradski Urgentni centar, a dežurni hirurg je procenio da su njene zdravstvene tegobe ginekološke prirode pa je primljena na Ginekološko akušersku kliniku.

Iz GAK-a su Ljiljanu, pošto je gotovo neprestano vrištala, uputili u Institut za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", gde su lekari odmah zaključili da nije pacijent za njih i uputili je ponovo u Urgentni centar, preneli su ranije mediji.

Zbog visoke temperature nije hospitalizovana u Urgentnom centru, već je upućena u Institut za infektivne i tropske bolesti gde je primljena 21. februara.

Po prijemu u bolnicu već je bila u komi i iste noći je preminula.