Majka tragično nastradalog momka (27) u Novom Sadu: "Nemam snage da izbrišem njegov broj, sve mislim zvaće on svoju majku"

Majka Beograđanina (27) koji je 1. novembra nastradao kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici Novi Sad otkrila je za "Kurir", detalje tragičnog dana.

Ona je istakla da je mladić četri dana pre nesreće rekao drugarici da ima neki čudan osećaj i da će se desiti nešto loše.

- Imala sam i ja predosećaj, ali sam mislila da će preminuti moja bolesna baka koja ima 90 godina, a ne da ću ostati bez svog prvenca, rekla je neutešna majka.

- Čuli smo se dan pre tog užasa i dogovarali da se vidimo. U petak sam se uselila u novi stan, nakon što sam se vratila sa puta. Planirala sam da za vikend sredim stan i da onda idem kod njega u Novi Sad, jer je poslednjih pet godina tamo živeo. Šalio se sa mnom i rekao: "Majka, videćemo ko će koga da iznenadi“. Nažalost, iznenadio je on mene - kazala je potresnim glasom.

Majka dodaje da se skamenila kada je videla vest o nesreći na novosadskoj stanici.

- Znala sam da je voleo da sedi na toj klupici na stanici, ali sam se molila da u tom trenutku nije tamo. Zvali smo ga, ali se nije javljao. Pozvao me je mlađi sin i pitao me je da li imam neki osećaj, ja potom njemu uputila isto pitanje, on je ćutao… Dogovorili smo se da javljamo ko prvi sazna neku informaciju.

Porodica nastradalog momka od tog momenta preživljava pravu agoniju.

- Policajci su se spremali da me obaveste da sam ostala bez sina, ali ja sam ih preduhitrila svojim dolaskom. Nisu znali kako da mi saopšte. Pitala sam policajca šta on misli da li da idem za Novi Sad, klimnuo je glavom i počeo da plače…Dalje se ničeg ne sećam, znam da sam završila na podu - rekla je žena.

Ona dodaje da je uspela nekako da ode do Novog Sada, gde je identifikovala telo na Institutu za sudsku medicinu.

- Kad sam došla na tu stanicu, nisam znala gde da ga tražim, da li tamo gde je pala nadstrešnica, ili tamo gde im pale sveće. Gde da tražim moje milo, gde - kazala je neutešna majka dok snažno grli i mazi fotografiju sina.

Nije mogla da čeka bivšeg supruga i sina da stignu, morala je, kaže, odmah da ga vidi.

- Ušla sam sama u tu prostoriju na Institutu za sudsku medicinu, ne znam ni ja kako. Imala sam snagu, želela sam da se uverim da je to moj divni dečak plavih očiju - rekla je ona.

Objasnila je i da je imala brojne probleme dok nije preuzela telo sina, ali da je na kraju uspela dostojanstveno da ga sahrani. 

– Moj sin je voleo da nosi trenerke i neke dobre patike, tako sam odlučila da se obuče. Stavili smo mu i telefon. Nemam snage da izbrišem njegov broj. Krenem, pa ne mogu, sve mislim zvaće on svoju majku - ispričala je neutešna majka kroz suze.

Dodala je i da joj ostaje žal što ga nije zagrlila poslednji put.

- Željna sam ga ostala. Ja svako jutro pričam sa njim. Skuvam nam kafu i mi tako pričamo. Pomislim, ljudi će misliti da sam luda, ali ja ga osetim, on je tu i nasmeje mi se – rekla je ona.

 Istakla je da nakon tragedije brine zbog mlađeg sina  koji je ostao bez svog oslonca.

- Dobro se držao, a na dan sahrane kažu mi da se krio iz krsta i plakao. Duša moja. Pola srca mi je otišlo, a za drugu polovina, za mog drugog sina moram da živim. Moram da se trgnem. Sedim tako i gledam u jednu tačku, a onda se trgnem i tražim ga. Plašim se sad za njega, on mi je ostao - kaže ona.

Srbija Danas/Kurir