Мајка трагично настрадалог момка (27) у Новом Саду: "Немам снаге да избришем његов број, све мислим зваће он своју мајку"

Мајка Београђанина (27) који је 1. новембра настрадао када је пала надстрешница на Железничкој станици Нови Сад открила је за "Курир", детаље трагичног дана.

Она је истакла да је младић четри дана пре несреће рекао другарици да има неки чудан осећај и да ће се десити нешто лоше.

- Имала сам и ја предосећај, али сам мислила да ће преминути моја болесна бака која има 90 година, а не да ћу остати без свог првенца, рекла је неутешна мајка.

- Чули смо се дан пре тог ужаса и договарали да се видимо. У петак сам се уселила у нови стан, након што сам се вратила са пута. Планирала сам да за викенд средим стан и да онда идем код њега у Нови Сад, јер је последњих пет година тамо живео. Шалио се са мном и рекао: "Мајка, видећемо ко ће кога да изненади“. Нажалост, изненадио је он мене - казала је потресним гласом.

Мајка додаје да се скаменила када је видела вест о несрећи на новосадској станици.

- Знала сам да је волео да седи на тој клупици на станици, али сам се молила да у том тренутку није тамо. Звали смо га, али се није јављао. Позвао ме је млађи син и питао ме је да ли имам неки осећај, ја потом њему упутила исто питање, он је ћутао… Договорили смо се да јављамо ко први сазна неку информацију.

Породица настрадалог момка од тог момента преживљава праву агонију.

- Полицајци су се спремали да ме обавесте да сам остала без сина, али ја сам их предухитрила својим доласком. Нису знали како да ми саопште. Питала сам полицајца шта он мисли да ли да идем за Нови Сад, климнуо је главом и почео да плаче…Даље се ничег не сећам, знам да сам завршила на поду - рекла је жена.

Она додаје да је успела некако да оде до Новог Сада, где је идентификовала тело на Институту за судску медицину.

- Кад сам дошла на ту станицу, нисам знала где да га тражим, да ли тамо где је пала надстрешница, или тамо где им пале свеће. Где да тражим моје мило, где - казала је неутешна мајка док снажно грли и мази фотографију сина.

Није могла да чека бившег супруга и сина да стигну, морала је, каже, одмах да га види.

- Ушла сам сама у ту просторију на Институту за судску медицину, не знам ни ја како. Имала сам снагу, желела сам да се уверим да је то мој дивни дечак плавих очију - рекла је она.

Објаснила је и да је имала бројне проблеме док није преузела тело сина, али да је на крају успела достојанствено да га сахрани. 

– Мој син је волео да носи тренерке и неке добре патике, тако сам одлучила да се обуче. Ставили смо му и телефон. Немам снаге да избришем његов број. Кренем, па не могу, све мислим зваће он своју мајку - испричала је неутешна мајка кроз сузе.

Додала је и да јој остаје жал што га није загрлила последњи пут.

- Жељна сам га остала. Ја свако јутро причам са њим. Скувам нам кафу и ми тако причамо. Помислим, људи ће мислити да сам луда, али ја га осетим, он је ту и насмеје ми се – рекла је она.

 Истакла је да након трагедије брине због млађег сина  који је остао без свог ослонца.

- Добро се држао, а на дан сахране кажу ми да се крио из крста и плакао. Душа моја. Пола срца ми је отишло, а за другу половина, за мог другог сина морам да живим. Морам да се тргнем. Седим тако и гледам у једну тачку, а онда се тргнем и тражим га. Плашим се сад за њега, он ми је остао - каже она.

Србија Данас/Курир