POTRESNO
Majka ubijenih brata i sestre iz Dubone neutešna, uputila reči zbog kojih su svi zaplakali: "Ne znamo kako da izdržimo to, moramo da gledamo po nekoliko sati ubicu svoje dece"..
Zorica Panić, 4. maja prošle godine, ostala je bez sina Milana, mladog policajca, i ćerke Kristine, uzorne učenice, a kobnog dana kada je ubica Uroš Blažić pucao, sedeli su u centru Dubone sa prijateljima.
Podsetimo, stravičan masakr dogodio se u večernjim satima 4. maja 2023. godine, kada se Uroš Blažić svojim mercedesom dovezao do Ravnog gaja u Malom Orašju, gde se veliki broj mladih družio. Tom prilikom iz automatske puške pucao je na okupljene. Odatle se uputio u rodnu Dubonu, gde je prvo pucao na radnike ispred jedne kuće, a potom na mlade koji su sedeli ispred škole u centru sela. Tom prilikom ubijeno je devetoro dece, dok je veliki broj ljudi ranjen.
- Koju pravdu da očekujemo? Ovo suđenje je mučenje, nema nikakvog smisla, ne znamo kako da izdržimo to, moramo da gledamo po nekoliko sati ubicu svoje dece. Ne mogu da vam opišem taj osećaj kada smo na sudu, ubica je tu, ali mi ne možemo da mu priđemo. Nekad razmišljam šta ako ne odem na suđenje, ali kako da ne idem? Moja deca su pobijena tu - priča Zorica Panić.
Ona isitče da za porodicu ubice nema lepe reči.
- Slušamo tamo neke priče, o njegovim drugovima, sa kim se družio. Zašto bih ja to slušala? Šta mene to interesuje? Oni uopšte nisu drugovi, oni su samo prijatelji na društvenim mrežama, znaju se tri godine, a videli se dva puta. Slušamo tu neke njihove nebuloze, zaista je strašno za svakog od nas ko je izgubio dete. Treba što pre da se završi, ničemu ne vodi ovo. Suprug je mnogo loše, pogotovo ovako kad se približi datum suđenja. Treba da idemo tamo, ne spavamo noćima. Sve prolazi pred očima, vraća nam se ta noć - priča majka ubijene dece.
Lakše neće biti, dece mi nema, pa nema
Ona ističe da je želja svih porodica da se ovaj proces završi što pre, samo kako ne bi gledali više ubicu i njegovu porodicu.
- Lakše biti neće, dece mi nema pa nema, bol je sve veća i veća svakog dana. Svaka porodica prolazi kroz isto, kad sedimo zajedno, pričamo o našoj deci, o nepravdi, o razlozima zbog čega je do ovoga došlo. Ništa nam nema smisla, ubica ne želi da priča o toj večeri. Očito je da nešto krije. Lagao je za mog sina da ga je pretresao, na to sam eksplodirala kada sam čula. Sve i da se desilo, to nije razlog da ga ubije. Odmah sam zvala policijsku stanicu, kolegu mog sina, da vidim je l istina i šta se dogodilo. Nije istina, nisu ga zaustavljali, legitimisali, ničega nije bilo i to je lagao - objasnila je Zorica Panić.
Ona kaže da su stava da se iza celog zločina krije još nešto, istina koja se nikada neće saznati, jer Uroš Blažić nije imao motiv i razlog da strelja njihovu decu.
- Razvijaju se razne sumnje, naša deca su kriva samo što su bila na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Još jedna stvar mi smeta, što kad pričaju o majskim masakrima, često kažu ubijeno je toliko i toliko ljudi. To su deca! To su deca, najstariji je imao 25 godina, deca su pobijena. Najviše boli, udareno je gde smo najtanji. Ljudi su neupućeni, deca su pobijena, tek su počeli da žive, sve je bilo pred njima, mislim da nikada nećemo saznati razlog za ovaj maskar - kaže Zorica Panić.
Majka ubijenih brata i sestre ispričala je da je 10 minuta trajalo nabrajanje oružja koje je pronađeno u kući Blažića i pita se zbog čega im je to trebalo.
- Nešto nije u redu sa tom porodicom. Ponašanje brata kada je izašao ispred suda, poslao je lajk kamermanu, ne znam šta da kažem za to. Njihovo ponašanje je bilo kao da je sve u redu, kao da nisu deca pobijena. Prošli su tek tako, da ne svedoče. Insistiraćemo da budu kažnjeni što prvi dan nisu došli na saslušanje, a bili su u obavezi. Njihovo je ponašanje bahato i bezobrazno, a izjava saučešća radi reda, sve ovo govori o njima i o kakvim je ljudima reč - ispričala je majka Milana i Kristine.
Za kraj je rekla da će porodice uložiti napore da Blažići budu kažnjeni, kao i da je očigledno da porodica ubice nije svesna veličine zločina koji je počinjen, jer ne osećaju ni trunku tuge i saosećanja, što roditelje žrtava najviše boli.
Kod Blažića se uvek pucalo
Na prethodnom ročištu svedočio je i Stefan Marković, mladić koji je kobne večeri bio u Duboni, a koji je samo pukom srećom izbegao masakr, jer je otišao kući da večera. On je ispričao da je video na svadbi starijeg brata Uroša Blažića kako su članovi te porodice pucali, kao i kada su bili praznici i druga slavlja.
Izvor: Srbija Danas/Nova.rs
- Kod Blažića se uvek pucalo - rekao je on.