ПОТРЕСНО
Мајка убијених брата и сестре из Дубоне неутешна, упутила речи због којих су сви заплакали: "Не знамо како да издржимо то, морамо да гледамо по неколико сати убицу своје деце"..
Зорица Панић, 4. маја прошле године, остала је без сина Милана, младог полицајца, и ћерке Кристине, узорне ученице, а кобног дана када је убица Урош Блажић пуцао, седели су у центру Дубоне са пријатељима.
Подсетимо, стравичан масакр догодио се у вечерњим сатима 4. маја 2023. године, када се Урош Блажић својим мерцедесом довезао до Равног гаја у Малом Орашју, где се велики број младих дружио. Том приликом из аутоматске пушке пуцао је на окупљене. Одатле се упутио у родну Дубону, где је прво пуцао на раднике испред једне куће, а потом на младе који су седели испред школе у центру села. Том приликом убијено је деветоро деце, док је велики број људи рањен.
- Коју правду да очекујемо? Ово суђење је мучење, нема никаквог смисла, не знамо како да издржимо то, морамо да гледамо по неколико сати убицу своје деце. Не могу да вам опишем тај осећај када смо на суду, убица је ту, али ми не можемо да му приђемо. Некад размишљам шта ако не одем на суђење, али како да не идем? Моја деца су побијена ту - прича Зорица Панић.
Она иситче да за породицу убице нема лепе речи.
- Слушамо тамо неке приче, о његовим друговима, са ким се дружио. Зашто бих ја то слушала? Шта мене то интересује? Они уопште нису другови, они су само пријатељи на друштвеним мрежама, знају се три године, а видели се два пута. Слушамо ту неке њихове небулозе, заиста је страшно за сваког од нас ко је изгубио дете. Треба што пре да се заврши, ничему не води ово. Супруг је много лоше, поготово овако кад се приближи датум суђења. Треба да идемо тамо, не спавамо ноћима. Све пролази пред очима, враћа нам се та ноћ - прича мајка убијене деце.
Лакше неће бити, деце ми нема, па нема
Она истиче да је жеља свих породица да се овај процес заврши што пре, само како не би гледали више убицу и његову породицу.
- Лакше бити неће, деце ми нема па нема, бол је све већа и већа сваког дана. Свака породица пролази кроз исто, кад седимо заједно, причамо о нашој деци, о неправди, о разлозима због чега је до овога дошло. Ништа нам нема смисла, убица не жели да прича о тој вечери. Очито је да нешто крије. Лагао је за мог сина да га је претресао, на то сам експлодирала када сам чула. Све и да се десило, то није разлог да га убије. Одмах сам звала полицијску станицу, колегу мог сина, да видим је л истина и шта се догодило. Није истина, нису га заустављали, легитимисали, ничега није било и то је лагао - објаснила је Зорица Панић.
Она каже да су става да се иза целог злочина крије још нешто, истина која се никада неће сазнати, јер Урош Блажић није имао мотив и разлог да стреља њихову децу.
- Развијају се разне сумње, наша деца су крива само што су била на погрешном месту у погрешно време. Још једна ствар ми смета, што кад причају о мајским масакрима, често кажу убијено је толико и толико људи. То су деца! То су деца, најстарији је имао 25 година, деца су побијена. Највише боли, ударено је где смо најтањи. Људи су неупућени, деца су побијена, тек су почели да живе, све је било пред њима, мислим да никада нећемо сазнати разлог за овај маскар - каже Зорица Панић.
Мајка убијених брата и сестре испричала је да је 10 минута трајало набрајање оружја које је пронађено у кући Блажића и пита се због чега им је то требало.
- Нешто није у реду са том породицом. Понашање брата када је изашао испред суда, послао је лајк камерману, не знам шта да кажем за то. Њихово понашање је било као да је све у реду, као да нису деца побијена. Прошли су тек тако, да не сведоче. Инсистираћемо да буду кажњени што први дан нису дошли на саслушање, а били су у обавези. Њихово је понашање бахато и безобразно, а изјава саучешћа ради реда, све ово говори о њима и о каквим је људима реч - испричала је мајка Милана и Кристине.
За крај је рекла да ће породице уложити напоре да Блажићи буду кажњени, као и да је очигледно да породица убице није свесна величине злочина који је почињен, јер не осећају ни трунку туге и саосећања, што родитеље жртава највише боли.
Код Блажића се увек пуцало
На претходном рочишту сведочио је и Стефан Марковић, младић који је кобне вечери био у Дубони, а који је само пуком срећом избегао масакр, јер је отишао кући да вечера. Он је испричао да је видео на свадби старијег брата Уроша Блажића како су чланови те породице пуцали, као и када су били празници и друга славља.
Извор: Србија Данас/Nova.rs
- Код Блажића се увек пуцало - рекао је он.