Колико је серија "Нобеловац" веродостојно дочарала лик и животни простор Исидоре Секулић? Спис који сведочи да је избор глумице пун погодак

Гледаоци су у прилици да на Првом каналу РТС-а прате серију "Нобеловац", која приказује кључне животне тренутке књижевника Иве Андрића.

У каталог бројних историјских личности које оживљава ово телевизијско остварење убројана је и књижевница Исидора Секулић.

У емитованим епизодама јасно се види да је избор глумице Александре Плескоњић Илић за ову улогу био врло промишљен.

Кашаниново сведочење и приказ у серији "Нобеловац"

По речима коаутора, продуцента и глумца Тихомира Станића серија "Нобеловац" припремана је осам година. Ауторски тим овог остварења прикупљао је грађу и консултовао све расположиве изворе како би што аутентичније представили личност Иве Андрића, као и његове савременике.

Без сумње, аутори серије су били упућени на запис српског историчара уметности, ликовног критичар, књижевника, историчара књижевности и културног радник, Милана Кашанина који је описао сусрет са Исидором Секулић у својим "Сусретима и писмима".

Прва велика жена српске књижевности, први председник Удружења књижевника Србије и прва жена члан Српске академије наука и уметности, кроз Кашанинове речи претворена је у биће од крви и меса у редовима овог дела, а простор у ком је радила и живела за читаоце је трајно оживљен и сачуван.

Кашанинов опис Исидоре, њене монашке појаве, хладног погледа, и стана испуњеног књигама, преноси се на екран кроз детаље у сценографији и глуми Александре Плескоњић Илић.

Александра верно дочарава Исидорин стил живота, њену интелектуалну снагу и суптилну тугу. 

Ентеријер приказан у серији, заједно са стилизованим костимом, додатно доприноси осећају аутентичности и верно осликава простор у којем је живела књижевница.

Осим тога, глумица уноси посебан сензибилитет у улогу, чинећи лик Исидоре Секулић тродимензионалним, што омогућава гледаоцима да осете њен интелектуални дух и животне борбе.  

У наставку текста су Кашанинови описи и доживљај једне од највећих жена које је српска књижевност имала.

Виђао сам је расположену, али не и радосну

У говору, понашању, одевању, животу Исидорином било је нечег монашког. Она није живела у граду, већ у манастиру, и није читала и писала у кабинету, већ у ћелији. Виђао сам је расположену, али не и радосну, - из њених очију није никада нестајала црта замора, ни с њеног осмеха силазила сенка резигнације. Њеном мирном изразу лица, леденим уснама и хладном погледу противучео је, с времена на време, само њен провокативни глас, који је умео бити тако женствен да се чинило да није њен.

Насупрот толиким нашим писцима који нису држали много до тога где живе, Исидора Секулић је увек имала простран и удобан стан. Она је бирала улицу и кућу у којој ће становати исто онако као и људе и жене с којима ће се дружити. Тражећи висину у мислима и отворености у говору, није марила у дневном животу за подруме и буџаке. Кад је напустила центар града, где је провела годину између два светска рата, преселила се на Топчидерско брдо, у засебну вилу с баштом. Исидора Секулић је била и госпођа, не само књижевник.

Стан Исидоре Секулић

У стану Исидорином, који није смео бити мањи од три собе, почасно место су заузимали клавир и књиге. Одаје за ручање и спавање као да није било, кухиња као да није постојала, - чинило се да онај који ту пребива једино што ради у животу, то је да чита и пише. Проводећи дане сама, у ћутању, у мислима, у тишини, Исидора Секулић је личила на богату жену која је изгубила имање и породицу и, умна и несрећна, није могла да буде друго него писац.

Тихо је говорила, полако ишла, невесело се осмехивала

Када сам је први пут срео, становала је у Таковској улици, у кући на чијој је таблици на зиду био исписан број 3. Догодило се до децембра 1918, за мог првог доласка у Београд после рата, из тек ослобођеног Новог Сада, у коме сам. нашао се као секретар Пресбироа привремене Народне управе и сауредник Српског листа. Дотада, ја сам знао Исидору Секулић само по књигама, по њеним "Сапутицима" и "Писмима из Норвешке", и по једној њеној фотографији, коју је дао умножити књижар СБ Цвијановић. Код тадање омладине мало који писац изазивао је толико интересовање као она. Срећан због случаја да је познам, пењао сам се уз степенице њеног стана с радозналошћу и узбуђењем.

Било је вече кад је мој пријатељ који ме је к њој водио застао на прагу и закуцао. Врата је отворила још млада жена, која је личила на енглеском професорку ликом и оделом. Танка, бледа, бојажљива, зачешљане косе над високим челом и крупних очију, тихо је говорила, полако ишла, невесело се осмехивала. Исидора! То не може бити нико други него она. Тако сам је и замишљао.
Нисмо је затекли саму. Код ње је био у посети један наш песник, који је устао кад смо ушли. Маркантне главе, проседе косе и црних очију, имао је на себи униформу санитетског мајора. Домаћица нам га је представила. У очекивању да упознам једног писца, упознао сам два.

Напољу је падала киша, у соби је било хладно. Разговор се водио о тек завршеним ратовима, о судбини познаника и чувених имена, да убрзо пређе на нове писце, који су се јављали пред рат и током рата. С времена на време, с великом вољом бих заћутао, слушајући шта Исидора Секулић и њен гост у униформи говоре о енглеским писцима, о којима ја нисам ништа знао. И не једном сам признао себи да се пријатно осећам што сам у друштву и што говорим на равној нози са таква два писца.

Требало се већ и растајати, а напољу је још увек падала киша. Исидора је песнику, који је далеко становао, предлагала је да остане код ње у гостима и ставља му на располагање једну собу. Он јој се захвалио на сусретљивости, мој пријатељ и ја смо се захвалили на пријему. Растали смо се у тако ведром, у тако безбрижном расположењу, с таквим осмехом на уснама и таквим сјајем у очима као да ће нам у животу увек бити једнако добро и као да ћемо се сутра састати опет.

Александра као одличан избор за Исидору

Серија "Нобеловац" успешно оживљава историјске личности, при чему се посебно истиче изванредан одабир глумице Александре Плескоњић Илић за улогу Исидоре Секулић. 

Њена интерпретација лику књижевнице доноси аутентичност и дубину, преносећи интелектуални дух и суптилне емоције. 

Такође, рад ауторског тима заслужује похвале због пажљивог истраживања и верног приказивања детаља из живота Иве Андрића и његових савременика, што доприноси стварању тродимензионалног и аутентичног искуства за гледаоце.