Крлежа и Андрић волели су исту жену: У серији "Нобеловац" приказан тајни запис писца - Да ли је ривалство баш овако почело?

Серија "Нобеловац" чије емитовање је почело 5. октобра, на Првом програму РТС-а, по речима коаутора, продуцента и глумца Тихомира Станића припремана је осам година, а ауторски тим овог остварења прикупљао је грађу и консултовао све расположиве изворе како би што аутентичније представили личност Иве Андрића. 

Гледаоци су кроз две емитоване епизоде имали прилику да се упознају са каталогом личности које су биле део епохе нашег најпознатијег књижевника, а Мирослав Крлежа је један од тих личности.

Рола југословенског књижевника (у зрелијем добу) пирпала је глумцу Дамиру Лончару.

Два потпуно одвојена света?

Однос између Мирослава Крлеже и Иве Андрића, двојице југословенских књижевних великана, био је сложен, деликатан и пун напетости, што због различитости њихових карактера, што због дугогодишњег ривалства. 

Оба писца била су дубоко свесна својих различитости, како у сензибилитету и уметничким оријентацијама, тако и у светоназору. 

Крлежа је у разговорима с Енесом Ченгићем једном приликом рекао: "Андрић се мени или ја њему плетемо међу ногама откад постојимо, а никакве везе немамо – два потпуно одвојена света." Ова разлика постала је очигледна још од првог упознавања, док су каснији литерарни путеви само потврдили ту чињеницу.

Прича о Евгенији Гојмерац у серији "Нобеловац"

Серија "Нобеловац", за сада, обухватила је сусрет Андрића и Крлеже након Другог светског рата.

Иво Андрић (Тихоми Станић) и Мирослав Крлежа (Дамир Лончар) прозбориће о смрти младе Евгеније Гојмерац.

Прича о Евгенији је заиста истинита, а засигурно је представљала један од фактора "лошег" односа два литерарна великана.

Иво Андрић и Евгенија Гојмерац

Андрић и Евгенија су се спријатељили током пишчевог школовања у Загребу. Да ли је то дружење било нешто више од пријатељства, тешко је докучити. Дописивали су се, али није познато шта му је она писала, јер Андрић није сачувао њена писма. Међутим, његова писма њој, и данас постоје.

Дописивање је почело њеном иницијативом. Послала му је карту кад је после прве године студија отишао на распуст у Вишеград. 

Мало немарно, на ову карту ће јој Иво одговорити тек у позну јесен, кад је био већ у Бечу. Кад се болестан вратио из Беча, Евгенија га је неговала, кад је отишао у Краков, писао јој је чешће, али увек са неком молбом и потраживањем да му и нешто учини. Кад је после Кракова ухапшен у Сплиту и сурово спроведен у мариборску тамницу, писао јој је често, и опет са разним молбама, да му пошаље књиге и слично. 

Треба поменути и то да га је она пронашла у мариборској тамници још пре него што јој се он јавио. А после, кад је после тамновања протеран у босанско село Овчарево, много су се дописивали. 

Опседнут собом и наследном туберкулозом која се разбуктала у тамници, Андрић много пише о својој болести, а она, стрпљива и нежна, теши га, не помињући своју болест која галопирајуће напредује. Последње писмо, већ пред смрт, кад више није могла ни да пише, написала је Андрићу њена сестра. Али, Андрић није озбиљно схватио њену болест. Убрзо после овог писма, она је умрла од леукемије. 

Андрић је послао изјаву саучешћа породици, дубоко погођен смрћу драге пријатељице. Али, није ништа слично Крлежином тексту о њој написао.

Мирослав Крлежа о смрти Евгеније Гојмерац

Мирослав Крлежа је био дубоко потресен њеном смрћу и у свом дневнику је тада написао: "Умрла је Еугенија Гојмерац, а људи пролазе Јурјевском као да се није догодило да је умрла Еугенија Гојмерац. Фраза да "живот тече даље" глупа је, несумљиво, а да живот доиста "тече даље" то није ни за мрву мудрије од те блесаве фразе, и тако људи теку Јурјевском, "доиста даље" као да Еугенија Гојмерац није умрла". 

Управо ова Крлежина реченица "оживљена је" у серији "Нобеловац" приликом сусрета два литерарна великана.

Крлежа о Андрићу

Мирослав Крлежа је ценио Иву Андрића, али није био имун на завист када је Андрић добио Нобелову награду за књижевност 1961. године. 

Крлежа је често критиковао Андрића због "политичке превртљивости" и прилагођавања околностима. 

У књизи "Skizzenbuch", Јосип Ваништа је цитирао ове речи Мирослава Крлеже: 

"Да није било Нобела, Андрић би био мали непознат писац (...) По свом дјелу био је стоперцентни нихилист, у животу арбитрирао је у Белведеру. Био је Стојадиновићев човјек, амбасадор код Хитлера. Зашто се то прешућује? Ми смо се разишли 1919. Ја сам био комунист, он је отишао у ројалисте. Преда мном је дрхтао као жаба пред змијом, у страху да га у једном часу не дохватим."

Занимљива је и Крлежина опаска о Андрићу у разговору с Јосипом Шентијом: 

"Андрић, Андрић. То је нешто друго. Он није оно што хоће да буде и што други хоће да он буде. Босанци га истичу јер им је потребан, а Срби га узимају и сматрају га својим, јер пише српским језиком, екавштином, но сви су његови важнији јунаци углавном турски, муслимански и католички. А начин како их фабулира и како их морално и антрополошки третира српском уву савршено одговара. Код његова се читатељства о укусу ин артибус не може говорити. Све је код тог читатељства натопљено Косовом и косовским мистеријима те га у томе духу и примају и онда када он такав није." 

Андрић о Крлежи

С друге стране, Андрић је изузетно поштовао Мирослава Крлежу и увек га у јавности спомињао у изразито афирмативном контексту.

Андрићев биограф Љубо Јандрић забележио је и једну занимљиву Андрићеву мисао о сталном поређењу њега и Крлеже:

"Неукусно је, а мени то и смета, што се читаоци, па и књижевни критичари таборе и препиру око тога ко је већи писац: Крлежа или Андрић? Нисмо ми два фудбалска тима с подељеним навијачима. Уверен сам да нашој књижевности може само да шкоди такво највијачко расположење. И то на жалост није све. Малограђани су пронашли двојицу "литератора", да употребим омиљени израз Достојевског, па се прегоне и ударају у свакојаке глупости. По нашем мишљењу ту се најмање говори о књижевним стварима...у питању су, да још једном кажем, пуки прохтеви малограђанске интелигенције. Не знам поуздано, али све нешто мислим да ће после смрти нас двојице бити још више глупости око тога. У неком смислу то би могло да поприми још ружнији облик. Сва је срећа да ћу бити мртав..."

Крлежино "збогом" Андрићу

Када је Андрић умро 23. марта 1975. године, Крлежа је написао некролог у којем је истакао Андрићеву улогу у представљању југословенске литературе у свету: 

"Хоће ли се наћи перо да овог класичног симболиста ослободи декоративног фолклора и да га освијетли светлошћу чисте поезије којом је инструментирао своје романсијерске теме?"

Шта ће нам серија "Нобеловац" дати?

Несумњиво, однос два литерарна великана биће једна од тема предстојећих епизода серије "Нобеловац", јер ће гледаоци имати прилику да се врате у њихову прошлост.

Андрића из млађих дана тумачи глумац Игор Јуринић, док је рола младог Крлеже припала глумцу Кристијану Петелину.