Krleža i Andrić voleli su istu ženu: U seriji "Nobelovac" prikazan tajni zapis pisca - Da li je rivalstvo baš ovako počelo?

Serija "Nobelovac" čije emitovanje je počelo 5. oktobra, na Prvom programu RTS-a, po rečima koautora, producenta i glumca Tihomira Stanića pripremana je osam godina, a autorski tim ovog ostvarenja prikupljao je građu i konsultovao sve raspoložive izvore kako bi što autentičnije predstavili ličnost Ive Andrića. 

Gledaoci su kroz dve emitovane epizode imali priliku da se upoznaju sa katalogom ličnosti koje su bile deo epohe našeg najpoznatijeg književnika, a Miroslav Krleža je jedan od tih ličnosti.

Rola jugoslovenskog književnika (u zrelijem dobu) pirpala je glumcu Damiru Lončaru.

Dva potpuno odvojena sveta?

Odnos između Miroslava Krleže i Ive Andrića, dvojice jugoslovenskih književnih velikana, bio je složen, delikatan i pun napetosti, što zbog različitosti njihovih karaktera, što zbog dugogodišnjeg rivalstva. 

Oba pisca bila su duboko svesna svojih različitosti, kako u senzibilitetu i umetničkim orijentacijama, tako i u svetonazoru. 

Krleža je u razgovorima s Enesom Čengićem jednom prilikom rekao: "Andrić se meni ili ja njemu pletemo među nogama otkad postojimo, a nikakve veze nemamo – dva potpuno odvojena sveta." Ova razlika postala je očigledna još od prvog upoznavanja, dok su kasniji literarni putevi samo potvrdili tu činjenicu.

Priča o Evgeniji Gojmerac u seriji "Nobelovac"

Serija "Nobelovac", za sada, obuhvatila je susret Andrića i Krleže nakon Drugog svetskog rata.

Ivo Andrić (Tihomi Stanić) i Miroslav Krleža (Damir Lončar) prozboriće o smrti mlade Evgenije Gojmerac.

Priča o Evgeniji je zaista istinita, a zasigurno je predstavljala jedan od faktora "lošeg" odnosa dva literarna velikana.

Ivo Andrić i Evgenija Gojmerac

Andrić i Evgenija su se sprijateljili tokom piščevog školovanja u Zagrebu. Da li je to druženje bilo nešto više od prijateljstva, teško je dokučiti. Dopisivali su se, ali nije poznato šta mu je ona pisala, jer Andrić nije sačuvao njena pisma. Međutim, njegova pisma njoj, i danas postoje.

Dopisivanje je počelo njenom inicijativom. Poslala mu je kartu kad je posle prve godine studija otišao na raspust u Višegrad. 

Malo nemarno, na ovu kartu će joj Ivo odgovoriti tek u poznu jesen, kad je bio već u Beču. Kad se bolestan vratio iz Beča, Evgenija ga je negovala, kad je otišao u Krakov, pisao joj je češće, ali uvek sa nekom molbom i potraživanjem da mu i nešto učini. Kad je posle Krakova uhapšen u Splitu i surovo sproveden u mariborsku tamnicu, pisao joj je često, i opet sa raznim molbama, da mu pošalje knjige i slično. 

Treba pomenuti i to da ga je ona pronašla u mariborskoj tamnici još pre nego što joj se on javio. A posle, kad je posle tamnovanja proteran u bosansko selo Ovčarevo, mnogo su se dopisivali. 

Opsednut sobom i naslednom tuberkulozom koja se razbuktala u tamnici, Andrić mnogo piše o svojoj bolesti, a ona, strpljiva i nežna, teši ga, ne pominjući svoju bolest koja galopirajuće napreduje. Poslednje pismo, već pred smrt, kad više nije mogla ni da piše, napisala je Andriću njena sestra. Ali, Andrić nije ozbiljno shvatio njenu bolest. Ubrzo posle ovog pisma, ona je umrla od leukemije. 

Andrić je poslao izjavu saučešća porodici, duboko pogođen smrću drage prijateljice. Ali, nije ništa slično Krležinom tekstu o njoj napisao.

Miroslav Krleža o smrti Evgenije Gojmerac

Miroslav Krleža je bio duboko potresen njenom smrću i u svom dnevniku je tada napisao: "Umrla je Eugenija Gojmerac, a ljudi prolaze Jurjevskom kao da se nije dogodilo da je umrla Eugenija Gojmerac. Fraza da "život teče dalje" glupa je, nesumljivo, a da život doista "teče dalje" to nije ni za mrvu mudrije od te blesave fraze, i tako ljudi teku Jurjevskom, "doista dalje" kao da Eugenija Gojmerac nije umrla". 

Upravo ova Krležina rečenica "oživljena je" u seriji "Nobelovac" prilikom susreta dva literarna velikana.

Krleža o Andriću

Miroslav Krleža je cenio Ivu Andrića, ali nije bio imun na zavist kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine. 

Krleža je često kritikovao Andrića zbog "političke prevrtljivosti" i prilagođavanja okolnostima. 

U knjizi "Skizzenbuch", Josip Vaništa je citirao ove reči Miroslava Krleže: 

"Da nije bilo Nobela, Andrić bi bio mali nepoznat pisac (...) Po svom djelu bio je stopercentni nihilist, u životu arbitrirao je u Belvederu. Bio je Stojadinovićev čovjek, ambasador kod Hitlera. Zašto se to prešućuje? Mi smo se razišli 1919. Ja sam bio komunist, on je otišao u rojaliste. Preda mnom je drhtao kao žaba pred zmijom, u strahu da ga u jednom času ne dohvatim."

Zanimljiva je i Krležina opaska o Andriću u razgovoru s Josipom Šentijom: 

"Andrić, Andrić. To je nešto drugo. On nije ono što hoće da bude i što drugi hoće da on bude. Bosanci ga ističu jer im je potreban, a Srbi ga uzimaju i smatraju ga svojim, jer piše srpskim jezikom, ekavštinom, no svi su njegovi važniji junaci uglavnom turski, muslimanski i katolički. A način kako ih fabulira i kako ih moralno i antropološki tretira srpskom uvu savršeno odgovara. Kod njegova se čitateljstva o ukusu in artibus ne može govoriti. Sve je kod tog čitateljstva natopljeno Kosovom i kosovskim misterijima te ga u tome duhu i primaju i onda kada on takav nije." 

Andrić o Krleži

S druge strane, Andrić je izuzetno poštovao Miroslava Krležu i uvek ga u javnosti spominjao u izrazito afirmativnom kontekstu.

Andrićev biograf Ljubo Jandrić zabeležio je i jednu zanimljivu Andrićevu misao o stalnom poređenju njega i Krleže:

"Neukusno je, a meni to i smeta, što se čitaoci, pa i književni kritičari tabore i prepiru oko toga ko je veći pisac: Krleža ili Andrić? Nismo mi dva fudbalska tima s podeljenim navijačima. Uveren sam da našoj književnosti može samo da škodi takvo najvijačko raspoloženje. I to na žalost nije sve. Malograđani su pronašli dvojicu "literatora", da upotrebim omiljeni izraz Dostojevskog, pa se pregone i udaraju u svakojake gluposti. Po našem mišljenju tu se najmanje govori o književnim stvarima...u pitanju su, da još jednom kažem, puki prohtevi malograđanske inteligencije. Ne znam pouzdano, ali sve nešto mislim da će posle smrti nas dvojice biti još više gluposti oko toga. U nekom smislu to bi moglo da poprimi još ružniji oblik. Sva je sreća da ću biti mrtav..."

Krležino "zbogom" Andriću

Kada je Andrić umro 23. marta 1975. godine, Krleža je napisao nekrolog u kojem je istakao Andrićevu ulogu u predstavljanju jugoslovenske literature u svetu: 

"Hoće li se naći pero da ovog klasičnog simbolista oslobodi dekorativnog folklora i da ga osvijetli svetlošću čiste poezije kojom je instrumentirao svoje romansijerske teme?"

Šta će nam serija "Nobelovac" dati?

Nesumnjivo, odnos dva literarna velikana biće jedna od tema predstojećih epizoda serije "Nobelovac", jer će gledaoci imati priliku da se vrate u njihovu prošlost.

Andrića iz mlađih dana tumači glumac Igor Jurinić, dok je rola mladog Krleže pripala glumcu Kristijanu Petelinu.