Strava i užas kod Bora: Nestanak koji je uzdrmao Srbiju dobio obrt koji ledi krv u žilama! Istražitelji se nakon priznanja osumnjičenog sjurili do jezera, a onda je nastao horor

Prošlo je skoro četiri decenije od kako je Jovanka Milisavljević nestala u Boru, a njeno telo nikada nije pronađeno. Iako je njen tadašnji dečko, Dobrivoje, osuđen za njeno ubistvo, slučaj je i dalje obavijen velom tajne.

Tokom potrage za njenim telom u Borskom jezeru, stradala su dvojica ronilaca, a telo jednog od njih nikada nije pronađeno.

Ova jeziva misterija i danas izaziva jezu među meštanima Bora i okolnih mesta.

Jovankin nestanak uzdrmao celu Jugoslaviju

Nestanak Jovanke Milisavljević, mlade i inteligentne žene opčinjene svojim intelektom i lepotom, uzdrmao je čitavu bivšu Jugoslaviju. Jovanka je iz rodnog mesta došla u Bor kako bi živela sa tetkom i tečom. Upoznala je Dobrivoja, koji se tada činio kao savršena prilika. Njihova veza izgledala je idealno, a par je počeo da planira svadbu.

Međutim, samo nedelju dana pre venčanja, Jovanka je nestala pod misterioznim okolnostima. Njena porodica je ubrzo primetila promene u njenom ponašanju.

- Bila je tužna, naglo je smršala, nešto ju je mučilo. Samo je govorila da nešto nije u redu, a mi nikada nismo saznali šta - ispričao je njen teča Miroslav Đorđević.

Čudno ponašanje pre nestanka

Dan pre nego što je nestala, Jovankino ponašanje bilo je krajnje neobično. Prema rečima njenog teče, vratila se sa posla i rekla njegovoj supruzi nešto što ih je sve prestravilo:

- Rekla je da oseća da će umreti - prisetio se Miroslav.

Te noći, teča je imao san koji ga je proganjao danima.

- Sanjao sam sat, probudio sam se sav u znoju, a odmah zatim čuo zavijanje psa koje je trajalo do pola četiri ujutru. San je bio toliko snažan da nisam mogao ponovo da zaspim - ispričao je.

Sledećeg jutra, Miroslav je na poslu primetio da Jovanka nije došla. Njegova zabrinutost je rasla, a kada je kontaktirao Dobrivoja, ovaj mu je rekao da je Jovanka "odjednom odlučila da ode za Beograd". Porodici je ova priča bila sumnjiva, pa su uključili policiju.

Sumnjive izjave i priznanje

Kako su dani prolazili, Dobrivoje je promenio priču, tvrdeći da se Jovanka javila iz Ženeve. Ovo je dodatno pojačalo sumnje teče, koji je odlučio da detaljno ispita navodni poziv. Brzo je otkrio da se poziv nikada nije dogodio.

San koji je Miroslava proganjao podstakao ga je da ode u policiju, gde je detaljno ispričao svoja osećanja i sumnje. Međutim, umesto da istraže Dobrivoja, vlasti su počele da sumnjaju na njega.

- Naredili su mi da ne napuštam Bor. Tada sam otišao u MUP i napisao 22 strane detaljnog izveštaja, koji sam poslao policiji u Beograd - rekao je Miroslav.

Beogradska policija je ubrzo reagovala, a Dobrivoje je priveden na ispitivanje. Pod pritiskom, priznao je zločin i detaljno opisao kako je ubio Jovanku.

Jeziva ispovest

Prema njegovom priznanju, Dobrivoje je Jovanku namamio na špicu kod glavne plaže Borskog jezera.

Istražitelji su ga stavili u čamac i odveli do Borskog jezera, gde im je do detalja ispričao šta je uradio sa Jovankom i njenim telom.

Dobrivoje je planski namamio Jovanku kako bi je se rešio.

- Uzeo je peraja, došao je na jednu špicu kod glavne plaže, tu je zaronio na dah, i kada se umorio pozvao je da siđe da mu da ruku da se ne oklizne na kamen. Povukao je u vodu, udavio je, bacio je na prsa i plivao tako leđno prema brani. Skinuo je sa sebe olovni pojas, prebacio joj je preko glave i jedne ruke i gledao je kako tone. Jako mi je teško bilo. On je planirao da se otarasi nje jer je znala njegovu tajnu koju nije smela da zna - pričaju policajci.

Potraga za telom

Ronioci su angažovani kako bi pronašli telo, ali su naišli na gotovo nemoguće uslove. Mulj u delu jezera gde je telo bačeno bio je toliko gust da bi mogao da sakrije čak i tenk.

Potragu su dodatno zasenile tragedije - dvojica ronilaca su izgubila živote, dok telo jednog od njih nikada nije pronađeno.

Promena iskaza i nerešena misterija

Iako je na početku priznao zločin, Dobrivoje je na suđenju povukao svoje priznanje. Uprkos tome, osuđen je na 15 godina zatvora, ali je odslužio samo osam i danas je slobodan čovek.

Jovankino telo nikada nije pronađeno. Stručnjaci tvrde da bi jedini način da se otkrije istina bio potpuno isušivanje jezera i uklanjanje mulja.

- Mnogo je vremena prošlo, verovatno bismo pronašli samo delove tkanine i kosti - kažu nadležni koji su bili angažovani na ovom slučaju.

Misterija Jovankinog nestanka ostaje nerešena, a meštani Bora i dalje pričaju o tragediji koja je ostavila neizbrisiv trag na njihovu zajednicu.

Ukleto jezero

U razgovoru za naš portal, iskusni detektiv Bratislav Zdravković podelio je svoje uvide o surovim zločinima koji su se dogodili na našim prostorima. Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, gospodin Zdravković  izneo je svoja razmišljanja o ovim događajima i njihovom uticaju na naše društvo. Više o tome pročitajte u našoj odvojenoj vesti.

Jedno od naših pitanja upućeno iskusnom detektivu bilo je i koji je po njegovom mišljenju najsloženiji i najteži slučaj crne hronike koji je istraživao. Kao iz topa je odgovorio:

- Slučaj poznat kao "Tajna Borskog jezera", odnosno ubistvo Jovanke Nane Milisavljević. Ovaj slučaj iz 1986. godine je zahtevao da se vratim u neko prošlo vreme i prisetim tadašnjih društvenih pravila, da uradim intervjue sa ljudima koji su poznavali tu devojku i ronioce koji su stradali pokušavajući da pronađu njeno telo, zbog čega se i dan danas veruje da je jezero ukleto. Jedan od najzanimljivijih intervjua je bio onaj sa inspektorom Draganom Karleušom, koji je važio za najboljeg ronioca i trenera ronjenja u SFRJ i koji je detaljno objasnio kako je izgledala akcija potrage na dnu Borskog jezera. Pronaći stare snimke i fotografije, pronaći ljude koji se i danas svega sećaju bilo je izazovno, ali uspeo sam da otkrijem istinu i motiv. Ova devojka je bila u drugom stanju i njen narcisoidni verenik koji nije želeo još da se oženi, odlučio je da joj oduzme život na vrlo morbidan način - prisetio se gospodin Zdravković.