Страва и ужас код Бора: Нестанак који је уздрмао Србију добио обрт који леди крв у жилама! Истражитељи се након признања осумњиченог сјурили до језера, а онда је настао хорор

Прошло је скоро четири деценије од како је Јованка Милисављевић нестала у Бору, а њено тело никада није пронађено. Иако је њен тадашњи дечко, Добривоје, осуђен за њено убиство, случај је и даље обавијен велом тајне.

Током потраге за њеним телом у Борском језеру, страдала су двојица ронилаца, а тело једног од њих никада није пронађено.

Ова језива мистерија и данас изазива језу међу мештанима Бора и околних места.

Јованкин нестанак уздрмао целу Југославију

Нестанак Јованке Милисављевић, младе и интелигентне жене опчињене својим интелектом и лепотом, уздрмао је читаву бившу Југославију. Јованка је из родног места дошла у Бор како би живела са тетком и течом. Упознала је Добривоја, који се тада чинио као савршена прилика. Њихова веза изгледала је идеално, а пар је почео да планира свадбу.

Међутим, само недељу дана пре венчања, Јованка је нестала под мистериозним околностима. Њена породица је убрзо приметила промене у њеном понашању.

- Била је тужна, нагло је смршала, нешто ју је мучило. Само је говорила да нешто није у реду, а ми никада нисмо сазнали шта - испричао је њен теча Мирослав Ђорђевић.

Чудно понашање пре нестанка

Дан пре него што је нестала, Јованкино понашање било је крајње необично. Према речима њеног тече, вратила се са посла и рекла његовој супрузи нешто што их је све престравило:

- Рекла је да осећа да ће умрети - присетио се Мирослав.

Те ноћи, теча је имао сан који га је прогањао данима.

- Сањао сам сат, пробудио сам се сав у зноју, а одмах затим чуо завијање пса које је трајало до пола четири ујутру. Сан је био толико снажан да нисам могао поново да заспим - испричао је.

Следећег јутра, Мирослав је на послу приметио да Јованка није дошла. Његова забринутост је расла, а када је контактирао Добривоја, овај му је рекао да је Јованка "ођедном одлучила да оде за Београд". Породици је ова прича била сумњива, па су укључили полицију.

Сумњиве изјаве и признање

Како су дани пролазили, Добривоје је променио причу, тврдећи да се Јованка јавила из Женеве. Ово је додатно појачало сумње тече, који је одлучио да детаљно испита наводни позив. Брзо је открио да се позив никада није догодио.

Сан који је Мирослава прогањао подстакао га је да оде у полицију, где је детаљно испричао своја осећања и сумње. Међутим, уместо да истраже Добривоја, власти су почеле да сумњају на њега.

- Наредили су ми да не напуштам Бор. Тада сам отишао у МУП и написао 22 стране детаљног извештаја, који сам послао полицији у Београд - рекао је Мирослав.

Београдска полиција је убрзо реаговала, а Добривоје је приведен на испитивање. Под притиском, признао је злочин и детаљно описао како је убио Јованку.

Језива исповест

Према његовом признању, Добривоје је Јованку намамио на шпицу код главне плаже Борског језера.

Истражитељи су га ставили у чамац и одвели до Борског језера, где им је до детаља испричао шта је урадио са Јованком и њеним телом.

Добривоје је плански намамио Јованку како би је се решио.

- Узео је пераја, дошао је на једну шпицу код главне плаже, ту је заронио на дах, и када се уморио позвао је да сиђе да му да руку да се не оклизне на камен. Повукао је у воду, удавио је, бацио је на прса и пливао тако леђно према брани. Скинуо је са себе оловни појас, пребацио јој је преко главе и једне руке и гледао је како тоне. Јако ми је тешко било. Он је планирао да се отараси ње јер је знала његову тајну коју није смела да зна - причају полицајци.

Потрага за телом

Рониоци су ангажовани како би пронашли тело, али су наишли на готово немогуће услове. Муљ у делу језера где је тело бачено био је толико густ да би могао да сакрије чак и тенк.

Потрагу су додатно засениле трагедије - двојица ронилаца су изгубила животе, док тело једног од њих никада није пронађено.

Промена исказа и нерешена мистерија

Иако је на почетку признао злочин, Добривоје је на суђењу повукао своје признање. Упркос томе, осуђен је на 15 година затвора, али је одслужио само осам и данас је слободан човек.

Јованкино тело никада није пронађено. Стручњаци тврде да би једини начин да се открије истина био потпуно исушивање језера и уклањање муља.

- Много је времена прошло, вероватно бисмо пронашли само делове тканине и кости - кажу надлежни који су били ангажовани на овом случају.

Мистерија Јованкиног нестанка остаје нерешена, а мештани Бора и даље причају о трагедији која је оставила неизбрисив траг на њихову заједницу.

Уклето језеро

У разговору за наш портал, искусни детектив Братислав Здравковић поделио је своје увиде о суровим злочинима који су се догодили на нашим просторима. На основу свог дугогодишњег искуства, господин Здравковић  изнео је своја размишљања о овим догађајима и њиховом утицају на наше друштво. Више о томе прочитајте у нашој одвојеној вести.

Једно од наших питања упућено искусном детективу било је и који је по његовом мишљењу најсложенији и најтежи случај црне хронике који је истраживао. Као из топа је одговорио:

- Случај познат као "Тајна Борског језера", односно убиство Јованке Нане Милисављевић. Овај случај из 1986. године је захтевао да се вратим у неко прошло време и присетим тадашњих друштвених правила, да урадим интервјуе са људима који су познавали ту девојку и рониоце који су страдали покушавајући да пронађу њено тело, због чега се и дан данас верује да је језеро уклето. Један од најзанимљивијих интервјуа је био онај са инспектором Драганом Карлеушом, који је важио за најбољег рониоца и тренера роњења у СФРЈ и који је детаљно објаснио како је изгледала акција потраге на дну Борског језера. Пронаћи старе снимке и фотографије, пронаћи људе који се и данас свега сећају било је изазовно, али успео сам да откријем истину и мотив. Ова девојка је била у другом стању и њен нарцисоидни вереник који није желео још да се ожени, одлучио је да јој одузме живот на врло морбидан начин - присетио се господин Здравковић.