BRUTALNO UBISTVO ALEKSANDRE IZ PRIBOJA ZBUNILO POLICIJU: Otac pronašao ćerku bosonogu u podrumu smrti, niko ne zna ZAŠTO JE UBICA UZEO NJENE ČARAPE (VIDEO)

Misterija ubistva devojčice iz Priboja traje već 22 godine, a ovaj slučaj je potresao čitavu javnost u Srbiji. Kako je rekao detektiv Braca Zdravković u svom Jutjub videu, kada pitate starije Pribojčanine o ovom događaju samo sležu ramenima, dok mlađi i ne znaju o čemu se radi. Znaju da u Limskoj ulici broj 16 postoji dvospratnica u kojoj se 2002. dogodio se užasan zločin, ali jedva da znaju nešto više o tome.

Datuma 26. novembra u 19.30 časova, 17-godišnja devojčica pronađena je mrtva u podrumu zgrade u kojoj je živela. Ubijena je na najmonstruozniji način. Zvala se Aleksandra Petrović. On je rođena 1985. godine i sa porodicom je živela u Priboju. Imala je i mlađeg brata, a u kući sa njima je živela i baka.

Otac Petar je, kao i svi Pribojčani, radio u gigantu u ovom mestu u FAP-u, majka Milanka takođe. Aleksandra je bila najbolja učenica u osnovnoj školi i bila je član recitatorske sekcije. Ona je fenomenalno govorila francuski i zato je, kako navodi detektiv, bila ispred svoje generacije kada su jezici u pitanju. Išla je u pribojsku gimnaziju i tu se isticala kao dobar đak.

Dan pre nego što je ubijena, Aleksandra je recitovala na svojoj školskoj predstavi Bodlera, a svi njeni nastavnici su bili oduševljeni, kao i njeni školski drugovi i prisutni roditelji. Njena želja da živi i obrazuje se u Francuskoj bila je realna jer je njena baka, sa očeve strane, bila Francuskinja, a ona je za sve njih osigurala francusko državljanstvo. Kako bi se što bolje pripremila za budući život u Francuskoj, čitala je svu moguću literaturu na francuskom jeziku i maštala o tome kako će studirati u Parizu, to je bio njen san.

- Aleksandra je bila prelepa devojka, pomalo je podsećala na Brižit Bardo. Bila je plava i mnogi su je doživljavali kao planinsku vilu. Volela je školu, volela je svoje drugove iz razreda, svoje nastavnike i roditelje. Volela je i Priboj i osećala se sigurno u svom gradu i verovala da joj se u tom mestu ništa loše ne može desiti, međutim, nije bilo tako - rekao je detektiv Zdravković.

Otišla do prodavnice i nije se vratila

Dana 26. novembra, kada se Aleksandra vratila kući iz škole posle druge smene u 19:00, zatekla je goste u kući svojih roditelja koji su im došli u posetu. Otac, koji je u tom trenutku ustao, prišao je Aleksandri i zamolio ju je da ode do obližnje prodavnice i kupi nekoliko limenki piva kako bi počastio goste i rekao joj je da sebi kupi čokoladu. Aleksandri je dao novac i ona je izašla kao i što je bezbroj puta uradila. Aleksandra je otišla do prodavnice, koja je udaljena samo 50 metara od stana, a otac je nastavio da priča i druži se sa prijateljima.

Vremenski joj je bilo potrebno do prodavnice i nazad oko 5 minuta, ne više, ali je prošlo čitavih 30 minuta, a od Aleksandre nije bilo ni traga. Zabrinut otac je mislio da je srela drugaricu i da sada razgovaraju o jučerašnjem nastupu u školi. Ustao je i otišao da dočeka ćerku, a kada je izlazio iz hodnika zgrade koji vodi na ulicu, pažnju mu je privuklo svetlo iz podruma zgrade, a savet za stanare je bio da svi moraju da ugase svetlo nakon završetka radova u podrumu. Kako priča detektiv, pomislio je da je jedan od komšija zaboravio da ugasi svetlo nakon završenog posla koji je imao u podrumu i odlučio da prvo siđe u podrum i ugasi svetlo pa da ode i nađe ćerku.

Kada je sišao u podrum pre nego što je pritisnuo prekidač da ugasi svetlo video je svoju ćerku kako leži na podu podruma i bila je u lokvi krvi.Krv je takođe bila na zidu, a pored nje je stajala kesa sa limenkama piva i sa čokoladom. Otac prvo nije mogao da veruje šta vidi, protrljao je oči, a onda je vrisnuo od panike i straha, pritrčao svom detetu i pokušao da je podigne i pozove, ali je onda primetio da je njeno lice potpuno zdrobljeno. Odmah je izašao iz podruma , otišao u stan i pozvao hitnu pomoć i policiju. Saznavši šta se dogodilo, svi u stanu porodice Petrović bili su šokirani, pa i gosti, a posebno majka.

Policijski uviđaj

Policija je odmah obezbedila lice mesta i organizovala uviđaj. Počelo je da se radi na otkrivanju ko je počinio ovaj monstruozni zločin. Naravno, odmah su došli i kriminalistički inspektori iz Užicu, jer Policijska stanica Priboj pripada Policijskoj upravi Užice. Međutim, prema izjavi oca, koji je kasnije ispričao za novine, istraga je odmah krenula "traljavo". Policija koja je samo obezbeđivala mesto događaja nije bila u podrumu pored leša, već su sve vreme proveli u automobilima ispred zgrade, kako kaže, čak su i spavali. Za to vreme veliki broj ljudi je ulazio u podrum, ispričao je detektiv.

Prema izjavi oca, veliki broj komšija i ljudi iz grada je te večeri ušao u podrum, ili iz radoznalosti ili iz nekog nepoznatog razloga. Ujutru 27. novembra došao je istražni sudija iz Užicu i naložio da se telo prebaci na sudsku medicinu na obdukciju.Obdukcijom je utvrđeno da je devojčica ubijena tupim predmetom, udarcima u glavu, sa najmanje 25 udaraca. Policija ili istražni sudija prvo su pretpostavili da je ubica to uradio drškom pištolja. Takođe je utvrdio da devojka nije bila se**ualno zlostavljana. I nije bilo drugih tragova povreda na njenom telu koji bi ukazivali da je na bilo koji način maltretirana.

Jedina stvar koja je bila sporna je 25 smrtonosnih udaraca u glavu. Sutradan je kriminalni tehničar pronašao sumnjivi balvan u plićaku u Limu. Kada ga je bolje pogledao, primetio je da na njemu ima tragova kose - plave kose kakvu je imala Aleksandra.Kasnije je utvrđeno da je to bio balvan kojim je ubijena. Ono što je užičku policiju i inspektore iz ove uprave najviše zaintrigiralo jeste činjenica da je Aleksandra zatečena kako leži, bez cipela, odnosno da su joj skinute čizme i čarape i da su odnete. Čarape nikada nisu pronađene. Nikome nije bilo jasno zašto je ubica uzeo čarape. Jedan od policajaca je izneo jednu od pretpostavki da se najverovatnije radi o manijaku, pa joj je uzeo čarape kao trofej.

Niko od članova porodice Petrović nije bio zadovoljan istragom. Nezadovoljna baka se obratila francuskoj ambasadi, jer je Aleksandra, između ostalog, bila državljanka Republike Francuske. Francuzi su odmah ponudili saradnju, rekli su da će pozvati najbolje kriminalističke inspektore iz Liona koji rade za Interpol da istraže ovaj slučaj i što pre ga reše. Međutim, MUP je taj predlog odbio.

Nakon tri godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučilo je da njenu odeću i pronađene stvari pošalje u Lion na veštačenje. Međutim, ove stvari su se veoma loše čuvale u trezorima PU Užice. Kako navodi detektiv, sve je uništeno usred lošeg skladištenja, a izveštaj iz Francuske je bio jasan: "Zbog lošeg skladištenja predmeta nismo uspeli ništa da otkrijemo." U tom periodu u Priboju nije bilo sigurnosnih kamera, ni na državnim ni na privatnim objektima od značaja, tako da Aleksandrin ubica do danas nije pronađen, kao ni dokazi koji bi ukazivali na to ko je počinio ovaj zločin.

Izvor: Srbija Danas/Mondo/J.D./M.A.