БРУТАЛНО УБИСТВО АЛЕКСАНДРЕ ИЗ ПРИБОЈА ЗБУНИЛО ПОЛИЦИЈУ: Отац пронашао ћерку босоногу у подруму смрти, нико не зна ЗАШТО ЈЕ УБИЦА УЗЕО ЊЕНЕ ЧАРАПЕ (ВИДЕО)

Мистерија убиства девојчице из Прибоја траје већ 22 године, а овај случај је потресао читаву јавност у Србији. Како је рекао детектив Браца Здравковић у свом Јутјуб видеу, када питате старије Прибојчанине о овом догађају само слежу раменима, док млађи и не знају о чему се ради. Знају да у Лимској улици број 16 постоји двоспратница у којој се 2002. догодио се ужасан злочин, али једва да знају нешто више о томе.

Датума 26. новембра у 19.30 часова, 17-годишња девојчица пронађена је мртва у подруму зграде у којој је живела. Убијена је на најмонструознији начин. Звала се Александра Петровић. Он је рођена 1985. године и са породицом је живела у Прибоју. Имала је и млађег брата, а у кући са њима је живела и бака.

Отац Петар је, као и сви Прибојчани, радио у гиганту у овом месту у ФАП-у, мајка Миланка такође. Александра је била најбоља ученица у основној школи и била је члан рецитаторске секције. Она је феноменално говорила француски и зато је, како наводи детектив, била испред своје генерације када су језици у питању. Ишла је у прибојску гимназију и ту се истицала као добар ђак.

Дан пре него што је убијена, Александра је рецитовала на својој школској представи Бодлера, а сви њени наставници су били одушевљени, као и њени школски другови и присутни родитељи. Њена жеља да живи и образује се у Француској била је реална јер је њена бака, са очеве стране, била Францускиња, а она је за све њих осигурала француско држављанство. Како би се што боље припремила за будући живот у Француској, читала је сву могућу литературу на француском језику и маштала о томе како ће студирати у Паризу, то је био њен сан.

- Александра је била прелепа девојка, помало је подсећала на Брижит Бардо. Била је плава и многи су је доживљавали као планинску вилу. Волела је школу, волела је своје другове из разреда, своје наставнике и родитеље. Волела је и Прибој и осећала се сигурно у свом граду и веровала да јој се у том месту ништа лоше не може десити, међутим, није било тако - рекао је детектив Здравковић.

Отишла до продавнице и није се вратила

Дана 26. новембра, када се Александра вратила кући из школе после друге смене у 19:00, затекла је госте у кући својих родитеља који су им дошли у посету. Отац, који је у том тренутку устао, пришао је Александри и замолио ју је да оде до оближње продавнице и купи неколико лименки пива како би почастио госте и рекао јој је да себи купи чоколаду. Александри је дао новац и она је изашла као и што је безброј пута урадила. Александра је отишла до продавнице, која је удаљена само 50 метара од стана, а отац је наставио да прича и дружи се са пријатељима.

Временски јој је било потребно до продавнице и назад око 5 минута, не више, али је прошло читавих 30 минута, а од Александре није било ни трага. Забринут отац је мислио да је срела другарицу и да сада разговарају о јучерашњем наступу у школи. Устао је и отишао да дочека ћерку, а када је излазио из ходника зграде који води на улицу, пажњу му је привукло светло из подрума зграде, а савет за станаре је био да сви морају да угасе светло након завршетка радова у подруму. Како прича детектив, помислио је да је један од комшија заборавио да угаси светло након завршеног посла који је имао у подруму и одлучио да прво сиђе у подрум и угаси светло па да оде и нађе ћерку.

Када је сишао у подрум пре него што је притиснуо прекидач да угаси светло видео је своју ћерку како лежи на поду подрума и била је у локви крви.Крв је такође била на зиду, а поред ње је стајала кеса са лименкама пива и са чоколадом. Отац прво није могао да верује шта види, протрљао је очи, а онда је вриснуо од панике и страха, притрчао свом детету и покушао да је подигне и позове, али је онда приметио да је њено лице потпуно здробљено. Одмах је изашао из подрума , отишао у стан и позвао хитну помоћ и полицију. Сазнавши шта се догодило, сви у стану породице Петровић били су шокирани, па и гости, а посебно мајка.

Полицијски увиђај

Полиција је одмах обезбедила лице места и организовала увиђај. Почело је да се ради на откривању ко је починио овај монструозни злочин. Наравно, одмах су дошли и криминалистички инспектори из Ужицу, јер Полицијска станица Прибој припада Полицијској управи Ужице. Међутим, према изјави оца, који је касније испричао за новине, истрага је одмах кренула "траљаво". Полиција која је само обезбеђивала место догађаја није била у подруму поред леша, већ су све време провели у аутомобилима испред зграде, како каже, чак су и спавали. За то време велики број људи је улазио у подрум, испричао је детектив.

Према изјави оца, велики број комшија и људи из града је те вечери ушао у подрум, или из радозналости или из неког непознатог разлога. Ујутру 27. новембра дошао је истражни судија из Ужицу и наложио да се тело пребаци на судску медицину на обдукцију.Обдукцијом је утврђено да је девојчица убијена тупим предметом, ударцима у главу, са најмање 25 удараца. Полиција или истражни судија прво су претпоставили да је убица то урадио дршком пиштоља. Такође је утврдио да девојка није била се**уално злостављана. И није било других трагова повреда на њеном телу који би указивали да је на било који начин малтретирана.

Једина ствар која је била спорна је 25 смртоносних удараца у главу. Сутрадан је криминални техничар пронашао сумњиви балван у плићаку у Лиму. Када га је боље погледао, приметио је да на њему има трагова косе - плаве косе какву је имала Александра.Касније је утврђено да је то био балван којим је убијена. Оно што је ужичку полицију и инспекторе из ове управе највише заинтригирало јесте чињеница да је Александра затечена како лежи, без ципела, односно да су јој скинуте чизме и чарапе и да су однете. Чарапе никада нису пронађене. Никоме није било јасно зашто је убица узео чарапе. Један од полицајаца је изнео једну од претпоставки да се највероватније ради о манијаку, па јој је узео чарапе као трофеј.

Нико од чланова породице Петровић није био задовољан истрагом. Незадовољна бака се обратила француској амбасади, јер је Александра, између осталог, била држављанка Републике Француске. Французи су одмах понудили сарадњу, рекли су да ће позвати најбоље криминалистичке инспекторе из Лиона који раде за Интерпол да истраже овај случај и што пре га реше. Међутим, МУП је тај предлог одбио.

Након три године, Министарство унутрашњих послова одлучило је да њену одећу и пронађене ствари пошаље у Лион на вештачење. Међутим, ове ствари су се веома лоше чувале у трезорима ПУ Ужице. Како наводи детектив, све је уништено усред лошег складиштења, а извештај из Француске је био јасан: "Због лошег складиштења предмета нисмо успели ништа да откријемо." У том периоду у Прибоју није било сигурносних камера, ни на државним ни на приватним објектима од значаја, тако да Александрин убица до данас није пронађен, као ни докази који би указивали на то ко је починио овај злочин.

Извор: Србија Данас/Мондо/Ј.Д./М.А.