"Molio je za pomoć...Video sam češalj jedne devojčice u lokvi krvi" Stravični detalji pucnjave u Ribnikaru - Dečak ubica uradio jezivu stvar nakon stravičnog čina
Nastavnik geografije, prvi je koji je ušao u odeljenje 7/2 OŠ ''Vladislav Ribnikar'', 3. maja kada je dečak-ubica izvršio masovno ubistvo i pomogao ranjenoj deci, a pred Višim sudom u Beogradu ispričao detalje kobnog dana koji nikada neće zaboraviti.
Kako je rekao, najpre je mislio da se radi o dečijoj igri, a onda je shvatio da su oko njega mrtva deca i tu sliku škole nikada neće moći da izbriše iz misli, kao i da se ''miris krvi iz učionice ne zaboravlja''.
Na početku potresnog svedočenja, nastavnik je objasnio da je kobnog dana došao u školu iako nije imao prve časove jer mu je u istoj školi supruga profesorka srpskog, a dve ćerke učenice. Na samom ulazu je razgovarao neko vreme sa Draganom Vlahovićem, koji je ubijen nekoliko trenutaka nakon što je on otišao u svoj kabinet.
- Kada sam začuo prve pucnje bio sam svestan da je u pitanju municija, a ne petarda, ali su me iznenadili intenzitet i jačina. Izleteo sam u hodnik, prvo sam video Sofiju kako leži, potom Bojanu kako sedi ispod stola. Prva misao mi je bila da je u pitanju dečija igra, ali kada sam video Dragana da leži pored stola, znao sam da je ubijen - prisetio se nastavnik geografije i dodao da su učenici počeli da beže, kao i da je drugim nastavnicima pomogao da decu izvedu na drugi izlaz.
Vratio se u školu, a onda počeo da otvara vrata jednog po jednog kabineta.
- Kada sam otvorio kabinet istorije, deca su ležala ispod stolova. Prepoznao sam Adrijanu i Katarinu. Počeo sam da vičem: "Šta je ovo". Dečak koji je ležao teško ranjen, pomerio je glavu, uputio mi je pogled koji nikada neću zaboraviti. Koleginica Tatjana uputila mi je isti pogled koji je molio za pomoć. Sećam se da sam viknuo: "Ima li još ko živ?", jedan dečak se javio kao pravi đak, podigao je dva prsta - rekao je nastavnik geografije i dodao da je, misleći da su u pitanju dva napadača, pitao tog dečaka "koliko ih je", a onda dobio odgovor koji ga je zaledio, da se radi o dečaku-ubicu:
- Pitao sam ga "gde je", rekao mi je da je iskočio kroz prozor. Potrčao sam odmah napolje, ali je neko već pozvao policiju i policajac me zaustavio i vikao da bacim oružje, uspeo sam da mu kažem da sam nastavnik i da je dečak koji je pucao negde u dvorištu. Vratio sam se po ranjenog dečaka, da ubrzam da dobije pomoć, izneo sam ga na rukama, preskakao sam decu.
Istakao je da je kada se vratio u učionicu razredna odeljenja vikala da ne može da identifikuje decu, a onda je išao redom od Dragana do poslednjeg ubijenog deteta i prepoznavao ih.
- Znao sam tačno gde je ko sedeo, sutradan kada sam došao, zatekao sam pernice, stvari na klupama, stolice probušene od metaka. Bilo je teško videti to, u svojoj glavi rekonstuisao sam putanju svakog metaka, koji je prošao stolicu, klupu i pogodio dete. Video sam češalj jedne devojčice u lokvi krvi, toga dana su trebali da imaju slikanje i verovatno ga je zato ponela - ispričao nastavnik.
Podsetimo, maloletni ubica, usmrtio je 3. maja prošle godine devetoro svojih vršnjaka i čuvara škole, a teško ranio nastavnicu istorije i petoro dece.
