"Молио је за помоћ...Видео сам чешаљ једне девојчице у локви крви" Стравични детаљи пуцњаве у Рибникару - Дечак убица урадио језиву ствар након стравичног чина

Како је рекао, најпре је мислио да се ради о дечијој игри, а онда је схватио да су око њега мртва деца и ту слику школе никада неће моћи да избрише из мисли, као и да се ''мирис крви из учионице не заборавља''.

На почетку потресног сведочења, наставник је објаснио да је кобног дана дошао у школу иако није имао прве часове јер му је у истој школи супруга професорка српског, а две ћерке ученице. На самом улазу је разговарао неко време са Драганом Влаховићем, који је убијен неколико тренутака након што је он отишао у свој кабинет.

- Када сам зачуо прве пуцње био сам свестан да је у питању муниција, а не петарда, али су ме изненадили интензитет и јачина. Излетео сам у ходник, прво сам видео Софију како лежи, потом Бојану како седи испод стола. Прва мисао ми је била да је у питању дечија игра, али када сам видео Драгана да лежи поред стола, знао сам да је убијен - присетио се наставник географије и додао да су ученици почели да беже, као и да је другим наставницима помогао да децу изведу на други излаз.

Вратио се у школу, а онда почео да отвара врата једног по једног кабинета.

- Када сам отворио кабинет историје, деца су лежала испод столова. Препознао сам Адријану и Катарину. Почео сам да вичем: "Шта је ово". Дечак који је лежао тешко рањен, померио је главу, упутио ми је поглед који никада нећу заборавити. Колегиница Татјана упутила ми је исти поглед који је молио за помоћ. Сећам се да сам викнуо: "Има ли још ко жив?", један дечак се јавио као прави ђак, подигао је два прста - рекао је наставник географије и додао да је, мислећи да су у питању два нападача, питао тог дечака "колико их је", а онда добио одговор који га је заледио, да се ради о дечаку-убицу: 

- Питао сам га "где је", рекао ми је да је искочио кроз прозор. Потрчао сам одмах напоље, али је неко већ позвао полицију и полицајац ме зауставио и викао да бацим оружје, успео сам да му кажем да сам наставник и да је дечак који је пуцао негде у дворишту. Вратио сам се по рањеног дечака, да убрзам да добије помоћ, изнео сам га на рукама, прескакао сам децу.

Истакао је да је када се вратио у учионицу разредна одељења викала да не може да идентификује децу, а онда је ишао редом од Драгана до последњег убијеног детета и препознавао их.

- Знао сам тачно где је ко седео, сутрадан када сам дошао, затекао сам пернице, ствари на клупама, столице пробушене од метака. Било је тешко видети то, у својој глави реконстуисао сам путању сваког метака, који је прошао столицу, клупу и погодио дете. Видео сам чешаљ једне девојчице у локви крви, тога дана су требали да имају сликање и вероватно га је зато понела - испричао наставник.

Подсетимо, малолетни убица, усмртио је 3. маја прошле године деветоро својих вршњака и чувара школе, а тешко ранио наставницу историје и петоро деце.