"MOMCI KOJI NE UMEJU DA PROMAŠE" Ubistvo vođe zvezdaraca najavilo da dolazi vreme zemunskog klana (VIDEO)
Mile Luković Kum i Sretko Kalinić vozilima saterali Šljuku u klinč i u njega sasuli 50 metaka.
Sredoje Šljukić Šljuka, vođa jednog od najmoćnijih klanova u Beogradu, "zvezdarskog klana", ubijen je na današnji dan 2002. godine na mostu Gazela nedaleko od Sava centra u Novom Beogradu dok se u svom automoibilu vozio za bratom Zoranom Šljukićem i telohraniteljemm Veliborom Ćirićem. Sredoje i Zoran, usmrćeni su oko 23.50 sati, kad je na "audi a8", registarskih tablica "BG 77.72", što je ujedno i Šljukin datum rođenja, pucano iz sivog "audija 100" sa zatamnjenim staklima. Kasnije se ispostavilo da su napadači bili pripadnici "zemunskog klana" Sretko Kalinić i Mile Luković Kum.
KAKO JE BEOGRADSKO PODZEMLJE POSTAJALO SVE SVIREPIJE? Od "ferki" i sačekuša do Veljka Belivuka (FOTO)
ČOVEK OD ČIJE PESNICE SU MNOGI DRHTALI! Ljuba Zemunac je govorio da jedino on može da ga pobedi - mučki ubijen pre 28 godina
"TI SI KRIMINALAC, A NE ŠERIF" Kako je beogradska policija stala na put Arkanovom bahaćenju
Dok se auto za čijim je volanom sedeo Sredoje Šljukić, srednjom trakom približavao Sava centru dva nepoznata automobila ispred njega, jedan u krajnjoj levoj, drugi u srednjoj kolovoznoj traci naglo su usporila kretanje. Tada levom trakom prilazi "audi 100" i sa razdaljine od najviše dva metra, dvojica napadača ispaljuju više od 50 hitaca, u Šljukićevu stranu. Vozačka vrata "audi A8" pogodilo je više od 40 projektila. Šljuka je i pored teških rana uspeo da zaustavi vozilo. Njegov brat Zoran ranama je podlegao na licu mesta.
Pucnjavu je osim stanovnika iz okolnih blokova čula i policijska patrola, koja je potom sa nadvožnjaka videla zaustavljen "audi", pored kojeg je mašući i dozivajući pomoć stajao lakše povređen Ćirović.
U prvom momentu misleći da se radi o kvaru, policajci su požurili da obezbede vozilo i tako spreče saobraćajnu nesreću. Kad su nepuni minut kasnije stigli do zaustavljenog vozila videli su o čemu je reč i pomogli Ćiroviću da Sredoja Šljukića, koji je davao znake života, premesti na zadnje sedište. Telohranitelj je seo za volan u odvezao Šljukića u Urgentni centar, ali je on preminuo na putu do bolnice. Njegov brat Zoran ubijen je na licu mesta.
Policija je ubrzo otkrila ubice Šljukića, Sretka Kalinića i Milana Lukovića. Oni su iskazali sav svoj ubilački "talenat" i poslali poruku da dolazi vreme "zemunskog klana" za koji ubijaju "momci koji ne umeju da promaše".
Protiv Sredoja Šljukića bilo je podneto nekoliko krivičnih prijava, ali nikada nije bio hapšen. U policijskim krugovima pričalo se da stoji iza mnogih kriminalnih dela, a navodno je svoje "poslove" obavljao je samostalno, dok je na ulici imao oko stotinu ljudi.
Nigde nije išao bez obezbeđenja. Jedan od njegovih telohranitelja, Veljko Radovanović ubijen je dok je drugi ranjen, 24. septembra 2001. godine, oko 15.30, u pucnjavi kod restorana "Tabor" na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice gospodara Vučića. Oni su navodno tada bili sa još petoricom prijatelja u Šljukinom obezbeđenju kada je Zoran Bošković iz Bijelog Polja na njih ispalio šest hitaca iz automatskog oružja i pobegao. Pucnjavi je, kako je saopštila policija, prethodila svađa i tuča između Šljukića i Boškovića, za kojim je raspisana poternica, ali nije nikada uhapšen.
Sredoje je napadnut i u kafiću kod sportskog centra "Olimp" na Zvezdari, kada je na njega pucao Bane Grebenarević, a tada je poginula i Tatjana Nikolić, koja se slučajno zatekla u lokalu. Nikada nije utvrđeno od čijeg metka je ona stradala, jer su u ovom obračunu učestvovali i Šljukini drugovi. Grebenarević je ubijen 1996. godine u sačekuši na Bežanijskoj kosi.
Sredoje Šljukić bio je vlasnik je benzinske pumpe u Malom Mokrom Lugu i suvlasnik diskoteke "Taš".
Govorilo se da je Šljuka bio jedan od najvećih reketaša i otimača u Beogradu, iza zatvorskih rešetaka boravio je samo dva puta. I oba puta, vrlo kratko. Upravo zbog toga je i vladalo uverenje da je on jedan od kriminalaca bliskih saradnika DB.
Prvi put je zatvoren 1988. godine zbog toga što je tadašnjeg šefa svog "zvezdarskog klana" Kačara kratežom ranio u noge. Njih dvojica su otišli u Bulevar kralja Aleksandra da pokupe "pazar" u radnjama koje su reketirali. Zbog neke sitne čarke, Šljuka je potegao "kratež", koji je krio ispod jakne (a koji je nosio radi "ubeđivanja" neposlušnh vlasnika radnji), i otpozadi pucao Kačaru u noge. Zbog toga mu je amputirana jedna noga do kolena, posle čega je Kačar ostao težak invalid, i ljuti protivnik Sredoja Šljukića.
U CZ-u je Šljuka, zbog ovog dela, proveo nepunih mesec dana. Većina njegovih tadašnjih sobnih kolega bila je iznenađena njegovom galantnošću u kupovanju svakakvih namirnica u zatvorskoj kantini, s obzirom na to da je u gradu važio za velikog ciciju. Ipak, većini je bilo jasno da je ovde reč samo o Šljukinom lukavstvu, i da tom galantnošću zapravo kupuje vlastitu sigurnost, a donekle i poslušnost ostalih zatvorenika.
Važio je za veoma plašljivog čoveka, a posle pucanja u svog šefa, postao je potpuno paranoičan. Doduše, za njegovu ozbiljnu zabrinutost stvarno su postojali razlozi. Kačar je, posle skoro dvogodišnjeg oporavka, sa štakama pod rukama i "zoljom" na ramenu, krenuo da mu se sveti. Nekoliko puta mu je pravio sačekuše. Jednom je "zoljom" pucao na diskoteku "Taš" koju je ovaj tek bio zakupio. Drugi put ga je na Zvezdari, takođe sa "zoljom" na ramenu, presreo, dok se vozio svojim "poršeom", ali je Šljuka iskočio iz auta i pobegao kroz Zvezdarsku šumu.
Trebalo je da prođe nekoliko godina pa da Šljuka uspe da organizuje efikasnu likvidaciju svog progonitelja. Upali su u Kačarevu kuću, pritisli ga jastukom preko glave i ispraznili čitav šaržer iz pištolja sa prigušivačem.
Nakon tog brutalnog ubistva, nastupio je period kratkog olakšanja za Šljuku. Ipak, ubrzo su se na njega ostrvili "neki novi klinci iz komšiluka": Mali Bane i Nemanja Ristić su u teretani kod Adžima pucali na njega iz dva pištolja, a sigurne smrti ga je spasio dvostruki pancir.
Po drugi put 1993. godine našao se iza rešetaka CZ-a, ovog puta zbog reketiranja i otimanja automobila. Ni tada nije ostao u pritvoru duže od mesec dana.
