NA KOJIM ULICAMA PRESTONICE SE NAJČEŠĆE GINE? "Crne tačke" Beograda, evo koji su glavni UZROCI nesreća
Saobraćajne nesreće u Beogradu nisu retkost, a kružni tokovi i velike raskrsnice uglavnom su prestoničke “crne tačke” gde su mnogi građani, nažalost, izgubili život.
Stravični udesi događaju se često i u delovima grada gde saobraćaj nije toliko intenzivan, uglavnom kada se nailazi na duži deo puta u kome postoji pravac na kom se vozači opuste, a onda usledi neka oštra krivina ili prepreka.
GRAĐANI PODRŽALI AKCIJU - VAKCINIŠI SE, GLEDAJ “ORLOVE” I POMOZI VANJI DA BUDE POBEDNIK!
POČELI RADOVI NA IZGRADNJI FABRIKE VAKCINA: Mašine pripremaju zemljište u zemunskom naselju Soko Salaš
Svakog prvog vikenda u mesecu: Besplatno odnošenje kabastog otpada
Kako je stručnjak za bezbednost saobraćaja Milan Vujanić, “crna tačka” je mesto na kojem je povećan broj nezgoda u odnosu na druge lokacije u gradu.
- To je možda malo nelogično, ali u Beogradu su “crne tačke” u velikom procentu raskrsnice koje su regulisane semaforima i ostalom saobraćajnom signalizacijom. Očekuje se da takva mesta budu najbezbednija, ali to nije tako - naglasio je Vujanić.
Kako kaže, nekoliko prestoničkih ulica koje imaju razvijen pešački saobraćaj su takođe “crne tačke”, jer su pešaci glavni problem.
- Oko 70 posto nezgoda nad pešacima se događa u naseljenom mestu, a za više od pola njih su krivci upravo pešaci - rekao je Vujanić za 24sedam.
U Beogradu postoje i “crne tačke” koje se ne nalaze u centru grada ili na promenutim saobraćajnicama, kaže naš sagovornik, i objašnjava da su to pravci poput Smederevskog, Zrenjaninskog i Pančevačkog puta. Takođe, kako kaže Vujanić, kada god se u gradu izvode veliki radovi, pa se neke ulice zatvaraju, tada dolazi do preraspodele saobraćaja.
- Onda ona mesta koja su bila “crne tačke” to više nisu i dolazi do stvaranja novih 'crnih tačaka - objasnio je stručnjak za bezbednost saobraćaja.
Postoji nekoliko crnih tačaka u prestonici, a neke od najopasnijih su na potezu od Sava centra do Arene, zatim u Batajnici u Ulici majora Zorana Radosavljevića, kao i u Ovči, na delu obilaznice oko Pupinovog mosta, kažu stručnjaci.
Na Kragujevačkom putu, koji vodi ka Avali, takođe se prepoznaju "crne tačke", i to dve.
Posebno se izdvaja pravac koji obuhvata niz ulica koje predstavljaju magistralni put od Plavog do Pančevačkog mosta, kao i deo Bulevara kralja Aleksandra. Tu je zabeleženo deset nesreća sa smrtnim posledicama u poslednjih pet godina, a prednjači upravo Bulevar, sa pet nezgoda, od kojih su se dve dogodile na istom mestu.
Takođe, na Novom obrenovačkom putu, između Čukarice i Obrenovca, dogodilo se 13 nesreća, od čega je osam između Ostužnice i Umke, na slobodnom, čistom pravcu i sa blagim krivinama.
Malo mesto Jakovo i put do susednih Boljevaca su u periodu od pet godina zabeležili čak šest kobnih nesreća. Kroz Bečmen i na putu do Petrovčića bilo ih je pet, a čak tri na tzv. Sremskoj gazeli, od Progara do Bečmena. Reč je o saobraćajnicama koje nisu toliko prometne i verovatan uzrok nezgoda su opuštanje za volanom i neprilagođena brzina.
Deo od Gandijeve ulice do Dr Ivana Ribara na Novom Beogradu, odnosno od Bloka 63 do Bloka 45, zona je širokih i uređenih saobraćajnica, ali, uprkos tome, zabeleženo je čak deset nesreća sa smrtnim ishodom u poslednjih nekoliko godina. Još dve su zabeležene na putu za Ledine, nedaleko od ove zone, a jedna u samim Ledinama.
Od Batajnice do Bubanj potoka za pet godina dogodilo se 17 kobnih nesreća, od čega su tri uzastopne lokacije na pola puta između Batajnice i Dobanovaca, na blagoj krivini, a čak pet ih se zbilo u zoni Ostružnice.
