Stručnjak tvrdi: Jeleninoj porodici nikada nije postavljeno pitanje koje je možda ključ za sve

Forenzičar Nenad Šipka koji je radio na rasvetljavanju ubistva Jelene Marjanović otkriva za portal SrbijaDanas.com sve detalje istrage ovog ubistva i da li će ovaj slučaj uskoro biti rešen. 

Mi smo pre Teodorinog angažmana uradili samostalnu istragu, i prvi put izašli u javnost 5. juna ove godine, a povod za to bilo je pisanje medija. Naime, mediji su pisali da je ovo krivično delo izvršio neki kamiondžija na nasipu. Pomalo nam je zasmetalo što se sumnja da u Srbiji postoji neko ko može da reši taj slučaj, odnosno da postoje veštaci koji to mogu da urade. S obzirom na to, da radimo isključivo lasersku 3D rekonstrukciju, hteli smo da o svom trošku dođemo i vidimo da li i šta može da uradi ova tehnologija, konkretno u ovom slučaju. Sa ponosom mogu reći da laserska tehnologija daje najbolje rezultate u rekonstrukciji događaja i da je Srbija među 5 zemalja u Evropi koja poseduje ovu tehnološku mogućnost. Kada smo se upustili u ovo istraživanje, nismo imali nikakve podatke o slučaju ubistva Jelene Marjanović. Izašli smo u javnost sa teorijom da nije ubijena na nasipu, i da se ubistvo dogodilo dan ranije. Kako se slučaj odvijao dolazili smo do materijala iz ovog predmeta. Dolazili smo do novih saznanja koja nisu odstupila od naše osnovne teze. Tada nas je uočila Teodora Krsmanović, i naše razmišljanje se poklopilo sa sumnjama nje i njene porodice, te je došlo do kontakta putem Fejsbuka. Otišao sam kod porodice Krsmanović u Kraljevo gde smo razgovarali i dogovorili se da nas angažuju. U sve to upustili smo se bez ikakve materijalne nadoknade. Posle nas je lavina povukla da ostanemo u slučaju, jer sada moramo javno da branimo svoje stavove koje smo izneli u javnost. Malo je nezgodno, jer tužilaštvo baš nije iskazalo želju da sarađuje sa nama, ali iz obaveze prema porodici Krsmanović, mi smo i dalje tu da rekonstruišemo slučaj. Nijednog trenutka, porodica Krsmanović i CFI nisu vodili istragu protiv nekoga. Nijednog trenutka nisam spomenuo da je Zoran Marjanović počinio ovo delo, pa čak ni posle njegovog hapšenja. Mi smo samo napomenuli da su njegove izjave kontradiktorne i da je kompletan slučaj zasnovan upravo na njegovom iskazu. Ukazivali smo na neke nelogičnosti koje neki materijalni tragovi opovrgavaju.

Ono što odgovorno tvrdim jeste da Jelena ima 9 povreda na glavi koje su nanete tupim predmetom. U pitanju su jako brutalne povrede. Na levom laktu ima ubod oštrim predmetom, i na telu ima masnice, ali ne postoji nikakvo skrnavljenje lica ili tela. Mislim da su u pitanju dva udarca sa desne i sedam sa leve strane potiljka.

Ne bih da zvučim pretenciozno, ali za nas je ovaj slučaj apsolutno jasan i rekonstruisan do kraja. Međutim, problem je što su jedno indicije a drugo dokazi. Mi smo dali ukupno 8 predloga tužilaštvu da se istraga izvrši. Napominjem, istraga nije usmerena ni protiv koga, ali smatram da su istom morale biti detaljno istražene izjave aktera događaja, svedoka koji su se javili,  i da se potvrdi njihova verodostojnost, da bi se iz ovog slučaja isključila ili potvrdila mogućnost da li je trenutno osumnjičeni učestvovao u događaju ili ne. Ono što je interesantno je da niko nikada nije pitao porodicu Krsmanović da li je Jelena imala 2 ili 3 telefona. Sa porodicom Krsmanović niko nikada nije razgovarao. To apsolutno nije normalno jer se na taj način isključuje mogućnost  otkrivanja Jeleninih životnih navika. Ono što se dešava je sledeće: Veštak sudske medicine opisuje povredu na Jeleninoj ruci i iz toga izvlači zaključak da se borila za život, a niko ne zna pravu istinu, a to je da su u izvesnom periodu pre nego što se ubistvo dogodilo, Jeleni pala vrata od gepeka na kolima i udarila je po ruci. Automatski ta povreda ima drugačiju konotaciju. To je jako velika razlika. Prema našem mišljenju, ovde nema misterije, ali to je već stvar tužilaštva i toga da li ono želi saradnju, da li će izvršiti istrage oko toga, ali mi smo dali sve što treba da se proveri da bi se reklo na koji način se događaj odigrao. Ono što sa sigurnošću tvrdim i tu tvrdnju ćemo beskompromisno braniti je da smrtonosni udarci nisu zadati na nasipu. To je nepromenljivo i nešto na čemu se gradi ovaj slučaj. Precizne podatke o akterima dešavanja moraju utvrditi istražni organi. Postoje svedoci koji su se javili i koji tvrde da su Zorana videli na sasvim drugom mestu od onoga na kojem on tvrdi da je bio u to vreme. Naravno, to sve treba proveriti. Kontradiktornost u Zoranovim izjavama ne govori da je on počinilac, ali ukazuje da on ima neka saznanja koja dalje treba proveriti. Njegova izjava ne odgovara materijalnom tragu. 

To je igra gluvih telefona. Za menjanje pločica sam i ja pročitao iz novina, a to nisam ja rekao kao što je objavljeno. A tu priču o menjaju pločica i parketa mi je potvrdila i Teodora koja je posećivala Jelenu i znala kako je šta bilo u kući, jer je ona bila tamo. Što se tiče natpisa o pranju tela u varikini, evo o čemu je reč. Kada smo videli lak na Jeleninim noktima došao sam na ideju da ispitamo da li bi do takvog oštećenja laka na noktima moglo doći da su prsti potopljeni u varikinu. Zašto baš u varikinu? Varikina se koristi za uništenje biološkog materijala. Mi smo izvršili testiranje, odnosno to su uradili Jelenini prijatelji koji su nam dostavili fotografiju, lakiranjem na plastiku. Uglavnom, potapanjem te plastike u varikinu dobija se isti rezultat. Nikada nismo rekli da je Jelenino telo prano u varikini. Tvrdnja koju smo izneli je da se rezultati koje smo mi dobili poklapaju sa lakom koji je na njenim noktima, što ukazuje na mogućnost da je to urađeno varikinom, ali niko nije izvršio analizu podnokatnog sadržaja, ni analizu njenih prstiju da bi rekao da je varikina korišćena u ovom slučaju. Varikina je korišćena samo u eksperimentu. I to bi trebala da bude indicija da se ubistvo nije desilo na nasipu. 

Zbog čega je on u pritovru stvarno ne znam, jer nismo u komunikaciji sa tužilaštvom, jer da je tako, sada ne bih pričao sa Vama. Ono na šta sam ja ukazao bila je Zoranova izjava: "Sigurno nije upala u vodu, jedino ako nije u nekoj rupi". Zoranov otac je izjavio da je Zoran video neki crni "polo" na nasipu, insinuirajući da je Jelena možda oteta. U tom slučaju nije jasno kako nije video svoju suprugu. Morao je biti na nekom određenom rastojanju da prepozna crni auto. Na pitanje zašto je Zoran u pritvoru nemam odgovor jer to je pitanje za državne organe. 

Nisam rekao da je na nasipu trčala lažna Jelena nego pouzdano znamo da je u policiji bio video snimak crne osobe u plavoj trenerci, ali na tom snimku joj se ne vidi lice i ne može se utvrditi o kome je tačno reč. U kontekstu drugih tragova, prvi je ključan kamen spoticanja a odnosi se na to da li je Jelena pričala sa svojom majkom u subotu 2. aprila u vreme 15.35. Mi nismo videli listing Jeleninih poziva i tu smo informaciju dali kao indiciju koju treba proveriti. Jelenina majka je svojoj rođenoj sestri i susedu u Borči izjavila: "Napravila sam grešku, rekla sam policiji da je Jelena trčala na nasipu, a ona to meni nije rekla". A na pitanje da li je sigurna da je pričala sa Jelenom odgovorila je odrično. Sama ta informacija vezana sa informacijom koju nam je dao svedok koji stanuje pored Marjanovića, da je Jelena to jutro trebala da ode kod majke po zelje za sarmice i da je ona čekala celo pre podne, ukazuje na to da nešto nije u redu. Svako ko poznaje Jelenu zna da ona nije neodgovorna. Zatim, Zoran je izjavio da je ona u petak legla rano, a tog dana se nije čula sa majkom. To su sve informacije koje treba proveriti, nisu nikakvi dokazi. Dokazi su ono što sam već rekao, na nasipu. Sve ostalo treba proveriti. Došli smo i do saznanja da Jelena nikada nije legla pre ponoći, jer mala Jana kasno ide na spavanje. Jelena nikada pre deteta nije legla a u ovoj priči ispada da je legla rano, a kuma kaže da je ustala u 13 h. Ispada da je Jelena spavala preko 15 sati. Svako ko je poznaje kaže da je to nemoguće. Sve te činjenice kada se povežu ukazuju da je Jelena ubijena s petka na subotu. Takođe, mi tvrdimo da Jelena nije razgovarala sa majkom, već da je sa Zoricom razgovarala neidentifikovana ženska osoba. To bi vrlo lako mogao razrešiti listing sa Jeleninog telefona. Naravno to treba dokazati. Previše je koincidencije i tragova koji se uklapaju i poklapaju da bi bili slučajni. Mi ćemo uskoro dokumentovati tvrdnje da nije ubijena na nasipu, priložićemo fotografije. Odbrana Zorana Marjanovića uporno želi da diskredituje CFI iz razloga da se tužilaštvo upeca i u optužnici navede da se Jelenina smrt dogodila na nasipu. A evo i zašto. Pa koga će onda zvati u pomoć? Odgovor je Centar za forenzička istraživanja jer smo mi rekli da ćemo braniti naš stav da ona nije ubijena na nasipu. Onog trenutka kada tužilaštvo uzme u obzir našu tvrdnju, optužnica pada i Zoran je na slobodi. 

Pre svega ona je pretnje uputila meni i porodici Krsmanović, pa tek onda novinarima. Novinari su to izvukli iz konteksta. Kako bih to mogao da komentarišem? To je pre pitanje za policiju. Svaki čovek koji se bavi ovim poslom mora biti svestan određene doze rizika. Ja se lično ne plašim, jer znam da časno i pošteno radim svoj posao i da nijednog trenutka nisam ukazao ni na koga niti bilo koga lažno optužio. Šta bude biće. 

Što se tiče 3D rekonstrukcije koriste se laserski skeneri koji stvaraju 3D model prostora. Bilo koje dve tačke se mogu međusobno skenirati. Produkt skeniranja je oblak tačaka. To unosimo u softver i nad tim oblakom tačaka vršimo rekonstrukciju. Najvažnije u svemu tome je putanja projektila, putanje kroz telo da bismo sve aktere mogli da stavimo u najtačniji mogući položaj. U ovom delu Evrope niko preciznije od nas to ne radi. Taj isti softver omogućava da se uradi vremensko-prostorna analiza, koja se koristi u saobraćajnim nezgodama i koja bi mogla da se iskoristi u slučaju Jelene Marjanović u prikazu njenog trčanja i dešavanja na nasipu. Na primer, koliko bi joj vremena trebalo da stigne do poslednje rampe, a koliko da se vrati, šta je Zoran mogao i morao da primeti na toj lokaciji. Jednom rečju, radi se o 3D vizuelizaciji materijalnih tragova. 

U Jeleninom slučaju je nismo koristili, jer je reč o jako skupoj tehnologiji. Ona se primenjuje samo u određenim segmentima. Nije svemoguća. Ne postoji svemogući alat koji neki slučaj može da razreši, ali jako puno znači da se prikaže kako se događaj odigrao. U Zakonu o krivičnom postupku vi imate mogućnost rekonstrukcije, ali nigde ne stoji da ta rekonstrukcija mora biti igrana i da ne može da bude 3D. 

Ona bi mogla da pokaže dešavanja na nasipu, na osnovu izjava koje je dao Zoran. Gde se on nalazio u svakom trenutku njegove izjave i gde bi Jelena mogla biti u tom trenutku. 

Što se tiče Zorana Marjanovića, ne bih mogao da kažem šta će sa njim biti jer ne znam kakvim dokazima tužilaštvo raspolaže protiv njega. Kada govorimo o mom raspoloženju, ono varira od pozitivnog da će slučaj biti rešen, do lošeg da ipak neće, jer nekako mi nije normalna situacija da nas tužilaštvo poredi sa svedocima željnim slave. Ako smo se dokazali i pokazali na slučaju Topčider i niko to nije opovrgao, nije mi jasno zašto nas tužilaštvo nijednog trenutka nije pozvalo da kaže šta mi to znamo. Cela rekonstrukcija nije bila usmerena na našu promociju, jer više volimo da radimo daleko od očiju javnosti, ali je bila upućena da na neki način, zajedno sa javnošću, izvršimo pritisak na organe postupka da se slučaj može rešiti. Nema mi logike da nas nisu pozvali kad je postupak već pokrenut, da im mi kažemo šta imamo. Nažalost, još uvek ne mogu reći imena ljudi koji su radili na ovom slučaju. Oni su po znaju iz sudske medicine na prva 3 mesta u Srbiji. Što se tiče blata na Zoranovim pantalonama i Jeleninoj kosi, koliko god taj dokaz da je jak on ima i svoje manjkavosti. Pod pretpostavkom da je on krivac, nemoguće je da na njegovoj garderobi nije bilo tragova krvi ako je u toj garderobi izvršio usmrćivanje Jelene. Sama teorija da je Jelena ubijena u vodi mora se odbaciti. Ako se uzme pretpostavka da je on izvršio usmrćivanje pred svojim detetom, on je morao preći neko rastojanje do automobila i tu su morale biti lokve krvi. Ja sam izneo teoriju da je bilo više od jednog počinioca, ali ne znamo tačno koliko. Meni je jako interesantna bila izjava kume Vere kada su pokazali listing telefona. Nije mi jasno kojeg. Prvog, drugog ili trećeg. U opticaju se nalaze tri telefona. Pa mi je onda bilo čudno iz kog razloga je kuma uputila poziv Jeleni. Nama se javio jedan svedok kojeg smo prosledili tužilaštvu, a rekao je da je neshvatljivo kako je telefon od 15 do 24 časa bio u funkciji kada su svi znali da je baterija na Jeleninom telefonu bila izuzetno slaba. Prijatelji i familija su je zvali stotinama puta. Takođe, istina je i da je u Jeleninom dušniku nađena grančica što ukazuje da je smrt nastupila u vodi. Smatram da je ovaj slučaj mogao mnogo ranije da uđe u sudski postupak. Ja ću sve svoje tvrdnje dokumentovati i uskoro ih objaviti, a što se medija tiče, više se neću oglašavati jer sam doneo takvu odluku. 

Ako ste propustili prvi deo intervjua možete ga pročitati OVDE.