Стручњак тврди: Јелениној породици никада није постављено питање које је можда кључ за све

Форензичар Ненад Шипка који је радио на расветљавању убиства Јелене Марјановић открива за портал SrbijaDanas.com све детаље истраге овог убиства и да ли ће овај случај ускоро бити решен. 

Ми смо пре Теодориног ангажмана урадили самосталну истрагу, и први пут изашли у јавност 5. јуна ове године, а повод за то било је писање медија. Наиме, медији су писали да је ово кривично дело извршио неки камионџија на насипу. Помало нам је засметало што се сумња да у Србији постоји неко ко може да реши тај случај, односно да постоје вештаци који то могу да ураде. С обзиром на то, да радимо искључиво ласерску 3Д реконструкцију, хтели смо да о свом трошку дођемо и видимо да ли и шта може да уради ова технологија, конкретно у овом случају. Са поносом могу рећи да ласерска технологија даје најбоље резултате у реконструкцији догађаја и да је Србија међу 5 земаља у Европи која поседује ову технолошку могућност. Када смо се упустили у ово истраживање, нисмо имали никакве податке о случају убиства Јелене Марјановић. Изашли смо у јавност са теоријом да није убијена на насипу, и да се убиство догодило дан раније. Како се случај одвијао долазили смо до материјала из овог предмета. Долазили смо до нових сазнања која нису одступила од наше основне тезе. Тада нас је уочила Теодора Крсмановић, и наше размишљање се поклопило са сумњама ње и њене породице, те је дошло до контакта путем Фејсбука. Отишао сам код породице Крсмановић у Краљево где смо разговарали и договорили се да нас ангажују. У све то упустили смо се без икакве материјалне надокнаде. После нас је лавина повукла да останемо у случају, јер сада морамо јавно да бранимо своје ставове које смо изнели у јавност. Мало је незгодно, јер тужилаштво баш није исказало жељу да сарађује са нама, али из обавезе према породици Крсмановић, ми смо и даље ту да реконструишемо случај. Ниједног тренутка, породица Крсмановић и ЦФИ нису водили истрагу против некога. Ниједног тренутка нисам споменуо да је Зоран Марјановић починио ово дело, па чак ни после његовог хапшења. Ми смо само напоменули да су његове изјаве контрадикторне и да је комплетан случај заснован управо на његовом исказу. Указивали смо на неке нелогичности које неки материјални трагови оповргавају.

Оно што одговорно тврдим јесте да Јелена има 9 повреда на глави које су нанете тупим предметом. У питању су јако бруталне повреде. На левом лакту има убод оштрим предметом, и на телу има маснице, али не постоји никакво скрнављење лица или тела. Мислим да су у питању два ударца са десне и седам са леве стране потиљка.

Не бих да звучим претенциозно, али за нас је овај случај апсолутно јасан и реконструисан до краја. Међутим, проблем је што су једно индиције а друго докази. Ми смо дали укупно 8 предлога тужилаштву да се истрага изврши. Напомињем, истрага није усмерена ни против кога, али сматрам да су истом морале бити детаљно истражене изјаве актера догађаја, сведока који су се јавили,  и да се потврди њихова веродостојност, да би се из овог случаја искључила или потврдила могућност да ли је тренутно осумњичени учествовао у догађају или не. Оно што је интересантно је да нико никада није питао породицу Крсмановић да ли је Јелена имала 2 или 3 телефона. Са породицом Крсмановић нико никада није разговарао. То апсолутно није нормално јер се на тај начин искључује могућност  откривања Јелениних животних навика. Оно што се дешава је следеће: Вештак судске медицине описује повреду на Јелениној руци и из тога извлачи закључак да се борила за живот, а нико не зна праву истину, а то је да су у извесном периоду пре него што се убиство догодило, Јелени пала врата од гепека на колима и ударила је по руци. Аутоматски та повреда има другачију конотацију. То је јако велика разлика. Према нашем мишљењу, овде нема мистерије, али то је већ ствар тужилаштва и тога да ли оно жели сарадњу, да ли ће извршити истраге око тога, али ми смо дали све што треба да се провери да би се рекло на који начин се догађај одиграо. Оно што са сигурношћу тврдим и ту тврдњу ћемо бескомпромисно бранити је да смртоносни ударци нису задати на насипу. То је непроменљиво и нешто на чему се гради овај случај. Прецизне податке о актерима дешавања морају утврдити истражни органи. Постоје сведоци који су се јавили и који тврде да су Зорана видели на сасвим другом месту од онога на којем он тврди да је био у то време. Наравно, то све треба проверити. Контрадикторност у Зорановим изјавама не говори да је он починилац, али указује да он има нека сазнања која даље треба проверити. Његова изјава не одговара материјалном трагу. 

То је игра глувих телефона. За мењање плочица сам и ја прочитао из новина, а то нисам ја рекао као што је објављено. А ту причу о мењају плочица и паркета ми је потврдила и Теодора која је посећивала Јелену и знала како је шта било у кући, јер је она била тамо. Што се тиче натписа о прању тела у варикини, ево о чему је реч. Када смо видели лак на Јелениним ноктима дошао сам на идеју да испитамо да ли би до таквог оштећења лака на ноктима могло доћи да су прсти потопљени у варикину. Зашто баш у варикину? Варикина се користи за уништење биолошког материјала. Ми смо извршили тестирање, односно то су урадили Јеленини пријатељи који су нам доставили фотографију, лакирањем на пластику. Углавном, потапањем те пластике у варикину добија се исти резултат. Никада нисмо рекли да је Јеленино тело прано у варикини. Тврдња коју смо изнели је да се резултати које смо ми добили поклапају са лаком који је на њеним ноктима, што указује на могућност да је то урађено варикином, али нико није извршио анализу поднокатног садржаја, ни анализу њених прстију да би рекао да је варикина коришћена у овом случају. Варикина је коришћена само у експерименту. И то би требала да буде индиција да се убиство није десило на насипу. 

Због чега је он у притовру стварно не знам, јер нисмо у комуникацији са тужилаштвом, јер да је тако, сада не бих причао са Вама. Оно на шта сам ја указао била је Зоранова изјава: "Сигурно није упала у воду, једино ако није у некој рупи". Зоранов отац је изјавио да је Зоран видео неки црни "поло" на насипу, инсинуирајући да је Јелена можда отета. У том случају није јасно како није видео своју супругу. Морао је бити на неком одређеном растојању да препозна црни ауто. На питање зашто је Зоран у притвору немам одговор јер то је питање за државне органе. 

Нисам рекао да је на насипу трчала лажна Јелена него поуздано знамо да је у полицији био видео снимак црне особе у плавој тренерци, али на том снимку јој се не види лице и не може се утврдити о коме је тачно реч. У контексту других трагова, први је кључан камен спотицања а односи се на то да ли је Јелена причала са својом мајком у суботу 2. априла у време 15.35. Ми нисмо видели листинг Јелениних позива и ту смо информацију дали као индицију коју треба проверити. Јеленина мајка је својој рођеној сестри и суседу у Борчи изјавила: "Направила сам грешку, рекла сам полицији да је Јелена трчала на насипу, а она то мени није рекла". А на питање да ли је сигурна да је причала са Јеленом одговорила је одрично. Сама та информација везана са информацијом коју нам је дао сведок који станује поред Марјановића, да је Јелена то јутро требала да оде код мајке по зеље за сармице и да је она чекала цело пре подне, указује на то да нешто није у реду. Свако ко познаје Јелену зна да она није неодговорна. Затим, Зоран је изјавио да је она у петак легла рано, а тог дана се није чула са мајком. То су све информације које треба проверити, нису никакви докази. Докази су оно што сам већ рекао, на насипу. Све остало треба проверити. Дошли смо и до сазнања да Јелена никада није легла пре поноћи, јер мала Јана касно иде на спавање. Јелена никада пре детета није легла а у овој причи испада да је легла рано, а кума каже да је устала у 13 х. Испада да је Јелена спавала преко 15 сати. Свако ко је познаје каже да је то немогуће. Све те чињенице када се повежу указују да је Јелена убијена с петка на суботу. Такође, ми тврдимо да Јелена није разговарала са мајком, већ да је са Зорицом разговарала неидентификована женска особа. То би врло лако могао разрешити листинг са Јелениног телефона. Наравно то треба доказати. Превише је коинциденције и трагова који се уклапају и поклапају да би били случајни. Ми ћемо ускоро документовати тврдње да није убијена на насипу, приложићемо фотографије. Одбрана Зорана Марјановића упорно жели да дискредитује ЦФИ из разлога да се тужилаштво упеца и у оптужници наведе да се Јеленина смрт догодила на насипу. А ево и зашто. Па кога ће онда звати у помоћ? Одговор је Центар за форензичка истраживања јер смо ми рекли да ћемо бранити наш став да она није убијена на насипу. Оног тренутка када тужилаштво узме у обзир нашу тврдњу, оптужница пада и Зоран је на слободи. 

Пре свега она је претње упутила мени и породици Крсмановић, па тек онда новинарима. Новинари су то извукли из контекста. Како бих то могао да коментаришем? То је пре питање за полицију. Сваки човек који се бави овим послом мора бити свестан одређене дозе ризика. Ја се лично не плашим, јер знам да часно и поштено радим свој посао и да ниједног тренутка нисам указао ни на кога нити било кога лажно оптужио. Шта буде биће. 

Што се тиче 3Д реконструкције користе се ласерски скенери који стварају 3Д модел простора. Било које две тачке се могу међусобно скенирати. Продукт скенирања је облак тачака. То уносимо у софтвер и над тим облаком тачака вршимо реконструкцију. Најважније у свему томе је путања пројектила, путање кроз тело да бисмо све актере могли да ставимо у најтачнији могући положај. У овом делу Европе нико прецизније од нас то не ради. Тај исти софтвер омогућава да се уради временско-просторна анализа, која се користи у саобраћајним незгодама и која би могла да се искористи у случају Јелене Марјановић у приказу њеног трчања и дешавања на насипу. На пример, колико би јој времена требало да стигне до последње рампе, а колико да се врати, шта је Зоран могао и морао да примети на тој локацији. Једном речју, ради се о 3Д визуелизацији материјалних трагова. 

У Јеленином случају је нисмо користили, јер је реч о јако скупој технологији. Она се примењује само у одређеним сегментима. Није свемогућа. Не постоји свемогући алат који неки случај може да разреши, али јако пуно значи да се прикаже како се догађај одиграо. У Закону о кривичном поступку ви имате могућност реконструкције, али нигде не стоји да та реконструкција мора бити играна и да не може да буде 3Д. 

Она би могла да покаже дешавања на насипу, на основу изјава које је дао Зоран. Где се он налазио у сваком тренутку његове изјаве и где би Јелена могла бити у том тренутку. 

Што се тиче Зорана Марјановића, не бих могао да кажем шта ће са њим бити јер не знам каквим доказима тужилаштво располаже против њега. Када говоримо о мом расположењу, оно варира од позитивног да ће случај бити решен, до лошег да ипак неће, јер некако ми није нормална ситуација да нас тужилаштво пореди са сведоцима жељним славе. Ако смо се доказали и показали на случају Топчидер и нико то није оповргао, није ми јасно зашто нас тужилаштво ниједног тренутка није позвало да каже шта ми то знамо. Цела реконструкција није била усмерена на нашу промоцију, јер више волимо да радимо далеко од очију јавности, али је била упућена да на неки начин, заједно са јавношћу, извршимо притисак на органе поступка да се случај може решити. Нема ми логике да нас нису позвали кад је поступак већ покренут, да им ми кажемо шта имамо. Нажалост, још увек не могу рећи имена људи који су радили на овом случају. Они су по знају из судске медицине на прва 3 места у Србији. Што се тиче блата на Зорановим панталонама и Јелениној коси, колико год тај доказ да је јак он има и своје мањкавости. Под претпоставком да је он кривац, немогуће је да на његовој гардероби није било трагова крви ако је у тој гардероби извршио усмрћивање Јелене. Сама теорија да је Јелена убијена у води мора се одбацити. Ако се узме претпоставка да је он извршио усмрћивање пред својим дететом, он је морао прећи неко растојање до аутомобила и ту су морале бити локве крви. Ја сам изнео теорију да је било више од једног починиоца, али не знамо тачно колико. Мени је јако интересантна била изјава куме Вере када су показали листинг телефона. Није ми јасно којег. Првог, другог или трећег. У оптицају се налазе три телефона. Па ми је онда било чудно из ког разлога је кума упутила позив Јелени. Нама се јавио један сведок којег смо проследили тужилаштву, а рекао је да је несхватљиво како је телефон од 15 до 24 часа био у функцији када су сви знали да је батерија на Јеленином телефону била изузетно слаба. Пријатељи и фамилија су је звали стотинама пута. Такође, истина је и да је у Јеленином душнику нађена гранчица што указује да је смрт наступила у води. Сматрам да је овај случај могао много раније да уђе у судски поступак. Ја ћу све своје тврдње документовати и ускоро их објавити, а што се медија тиче, више се нећу оглашавати јер сам донео такву одлуку. 

Ако сте пропустили први део интервјуа можете га прочитати ОВДЕ.