Neutešna majka mladića (16) koji se udavio u Jegričkoj: Nije voleo vodu, ne znam zašto je išao tamo!
Bio je desna ruka celoj porodici
Otac i majka Branimira N. (16), koji je nastradao u zmajevačkoj reci kod Vrbasa, slomljeni su od bola. Tog dana je skupljao drva za predstojeću zimu. Nije voleo vodu, niko ne zna zašto je išao tamo.
- Još nam nije zarasla rana od pre 18 godina kada smo ostali bez osmomesečne bebe, a u četvrtak po podne zla sudbina nas je ponovo zavila u crno. Prokleta Jegrička nam je uzela sina! On mi je bio desna ruka, pomagao mi u svemu, a kako ćemo sada nastaviti da živimo bez njega, ne mogu ni da pomislim - pričala je njegova majka.
VELIKA DRAMA NA KANALU DUNAV -TISA- DUNAV: U talasima nestao mladić (16), RONIOCI u istrazi!
Besraman čin u Obrenovcu: Vandali pokušali da opljačkaju GROB sahranjenog mladića!
Držeći u naručju devetomesečnog sina, najmlađeg od sedmoro dece, gušeći se u suzama, priča Jaroslava N. iz Zmajeva kod Vrbasa, majka šesnaestogodišnjeg Branimira, koji se utopio u Jegričkoj, u kanalu Dunav-Tisa-Dunav. Nesreća se dogodila u četvrtak po podne, na samo kilometar od trošne kuće sa brojem 146 u Ulici Petra Drapšina, na kraju sela.
- To mu je bilo drugi put u životu da je otišao na Jegričku - priča ucveljena Jaroslava, čvrsto privijajući najmlađe čedo u naručje. - Branili smo mu da ide tamo iako je bio dobar plivač. I slušao nas je. A ni on sam nije voleo vodu, ne znam šta mu bi da ode tamo.
Vredan i poslušan, Brane je, po priči njegove majke, u četvrtak biciklom otišao od kuće u obližnje Stepanovićevo na smeće da skuplja drva, kako bi porodici za zimu obezbedio ogrev. Već je dosta nakupio. Kako je kasnije završio na brani, majci i ocu Branimiru nije poznato.
- Tek što je muž došao kući, čuli smo neke sirene, ali nismo znali šta se dešava - nastavlja dečakova majka. - A onda je došao neko od komšija i saopštio nam najcrnju vest, da se naš Brane utopio u kanalu. To mu je bilo drugi put u životu da je otišao tamo. Zašto je otišao i ušao u vodu...? Ne zbog toga što je moj sin, ali Branimir je bio dobro dete. Na sve načine nam je pomagao. Hranio je stoku, nabavljao im travu- pričala je nesrećna žena.
Šesnaestogodišnjak je za manje od mesec dana trebalo da krene u treći razred Srednje škole "4. juli" u Vrbasu, gde je započeo da se školuje za auto-mehaničara. Radovao se tome što će završiti školu.
Hteo da postane policajac
- Planirao je da posle toga pohađa školu za policajce - otkriva Jaroslava šta su bili planovi njenog, sada pokojnog sina.
- Svi njegovi snovi su prekinuti, a nama jedino preostaje da doživotno žalimo za njim, i nosimo ga u slomljenim srcima -rekla je ona.
Nastradali šesnaestogodišnjak u petak u 17.30 je sahranjen na seoskom groblju u rodnom Zmajevu. Na večni počinak ispratili su ga njegovi najmiliji, rodbina i drugari.
Šta je uzrok dečakove smrti, njegovim roditeljima još nije poznato. Još nisu dobili obdukcioni nalaz.
- Svakakve priče su došle do nas - govori Jaroslava.
- Neko kaže da je čuo da mu je, kada je skočio u vodu, pukla kičma, jer je udario u kamenje. Da li je to ili nešto drugo, ne znamo.
