"Nije trebalo da me lažete!" Majka malog Uroša PRED SMRT dala sinu OBEĆANJE

- Stalno mi je govorio: "Bakice, najteže mi je da vidim da drugi imaju tate, a ja nemam. Ja tada budem tužan i bude mi teško". Eto, sada je otišao kod svog tate. Sada su zajedno. Kod Boga."

Ovako drhtavim glasom započinje priču Sabina Dragojlović, baka dečaka Uroša Dragojlović (9) iz naselja Skela u Obrenovcu koji je u noći između subote i nedelje pronađen obešen u šupi. Suznih očiju, paleći cigaretu jednu za drugom, nesrećna baka skupila je snage i ispričala kroz kakvu je životnu dramu prolazio maleni dečak. Dok prepričava događaje koji su prethodili njegovoj smrti, Sabinin pogled luta i zastaje na unukama - tri sestre malenog Uroša. One su stigle sa majkom koja je juče bila na Institutu za sudsku medicinu.

Tamo gde baka zastane kako bi obrisala suze koje se slivaju niz obraze, devojčice nastave i to sve kako bi ispričale svima ko je bio njihov brat. Njegova sestra bliznakinja samo je nemo slušala.

- U besvesti sam teškoj. Sina, Uroševog tatu, nažalost sam izgubila kada je imao 24 godine. Evo sada, četiri godine kasnije, strefila me je još jedna tragedija. Ostala sam bez njegovog sina jedinca. Mog Uroša - priča drhtavim glasom Sabina.

Kako kaže, dečak je poslednje dve godine sa svojom najstarijom sestrom živeo kod nje i njenog supruga, Uroševog dede, te je i proces oko dobijanja starateljstva nad njima bio u postupku. Prema njenim rečima, radnici Centra za socijalni rad dolazili su i obavljali razgovore sa njima. Majku koja se preudala u Bosni, sestru bliznakinju i najmlađu sestru viđao je za vreme raspusta.

- On je čeznuo za sestrom bliznakinjom. Bio je pomalo ljut na nju što mu nije rekla da će otići sa mamom. Kada ju je video prvi put nakon odlaska, kazao joj je: "Trebalo je da mi kažete da ćete ići, a ne da lažete. Ja svakako ne bih išao sa vama, ostao bih u svojoj kući, u tatinoj kući, ali je trebalo da mi kažete da odlazite". Majka mu je obećala da će ga za raspust odvesti u Bosnu - priča drhtavim glasom Sabina.

A druge sestre nastavljaju: - Kada je umro bata, njegove mace su otišle u njegovu sobu. Jedna je legla na njegov krevet, a druga na patike i celu noć su tu spavale. Naš bata je bio mnogo dobar - tužno i uglas izgovaraju dečakove sestrice.

Baka se priseća kako je dečak pričao o ocu.

- Znao je da mi kaže: "Babice, hoćeš li da uzmemo kolica i odemo na groblje. Da iskopam svoga taju. Samo da ga vidimo - jedva izgovara Sabina. Kako kaže, dečak je pred spavanje često plakao.

- Svaki dan ljubio je u ormanu očevu jaknu. Razmišljala sam i da je sklonim, ali on će meni na to: "Baba, nemoj da si nekome dala tatinu jaknu. Ja ću da nosim tu jaknu. Ona meni sva miriše na njega" - priča Sabina i dodaje da je dečak okačio sliku oca iznad kreveta da je gleda pre spavanja.

Dok baka grca u suzama, dečakova najmlađa sestra pritrčava u razgovor:

- Rekao mi je: "Jednog dana ćete videti kada budem nestao. Zato što mi je nestao moj tata, mogu i ja otići".