"Hteo sam da mu pomognem, a ispalo je da sam ga udavio" Nišlija na Đurđevdan pretukao i ugušio ROĐENOG brata, pa ga obukao za SAHRANU

Ono što ovaj zločin čini posebno bizarnim je to što je ubica, nakon što je pretukao a zatim ugušio brata, zločin pokušao da prikrije tako što ga je presvukao i spremio za sahranu.

Obrazlažući presudu sudija Višeg suda Aleksandra Mojašević kazala je da su izvedenim dokazima potvrđeni navodi optužnice da je muškarac (46) sa umišljajem ubio brata.

- Sudsko medicinsko veštačenje pokazalo je da je uzrok smrti muškarca iz Niša stezanje vrata. Toksikološko veštačenje je pokazalo da je u telu imao koncentraciju lekova u meri koja mu je terapijski propisana tako da ne stoje navodi optuženog da se predozirao – kazala je sudija.

Navodeći razloge za visinu izrečene kazne, Mojašević je predočila da je makismalna kazna za ubistvo 15 godina ali da je njemu izrekla 10.

- Uzeli smo u obzir Milanovo korektno držanje pred sudom, to što nije priznavao delo, to je njegovo pravo. Izrečena mu je i mera bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatrijskoj ustanovi jer boluje od paranoidne šizofrenije ali je veštačenjem ustanovljeno da je u vreme izvršenja dela bio svestan svojih radnji i upravljao svojim postupcima. Milan će najpre biti upućen na izdržavanje mere bezbednosti u psihijatrijsku ustanovu, zavisno od toga koliko tamo ostane, ostatak vremena do punog iznosa izrečene kazne provešće u zatvoru – objasnila je Mojašević.

Tužilaštvo

Više javno tužilašto je smatralo da je dokazano da je muškarac (46) izvršio zločin za koji se tereti i zatražilo da mu se izrekne kazna od 12 godina zatvora, kako je rečeno u završnoj reči, „uzimajući u obzir njegovu raniju osuđivanost za dela sa elementima nasilja, upornost u izvršenju dela jer je bratu naneo veliki broj povreda te nedostatak kajanja jer je odbio da prizna ubistvo“.

Ubica je sve do kraja sudskog postupka ponavljao da nije kriv za bratovljevu smrt.

- Nisam udarao, šutirao niti gušio brata, hteo sam da mu pomognem a ispalo je da sam ga udavio. Bio sam u drugoj sobi kada je pao, stavio sam ga u krevet i presvukao sam ga. Nisam bio svestan da je mrtav, hteo sam da ga spasim, sve vreme sam plakao. Od majčine smrti borili smo se jedan za drugog, zašto bih ga ubio – kazao je Grujić u završnoj reči.

Ovo je prvostepena presuda na koju pravo žalbe imaju i odbrana i Više javno tužilaštvo.

Izvor: Srbija Danas/Telegraf