"OSTAVIO JE RANAC PUN MUNICIJE PORED KLUPE GDE JE SEDELA MOJA ĆERKA" Bolna ispovest majke UBIJENE devojčice u Ribnikaru: Taj KRIK pamtiću zauvek

Danas je obeležena godišnjica masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u kojem je 3. maja 2023. godine ubijeno 10 osoba, devet učenika i školski čuvar. U dokumentarnom filmu "Bol" na "RTS-u" roditelji ubijene devojčice govorili kroz suze o kobnom danu.

-Prvi i drugi maj smo proveli na placu. Rekla sam da su nam deca toliko dobra da se meni plače. Sve u što smo ih usmeravali, eto tu je, tu je, pred nama je'. I ja sam zaista za taj praznik doživela njihov procvat. I kada smo se vratili drugog uveče, došla je moja prijateljica da nas dotera sve. I deca su imala slikanje za školski almanah. Moja ćerka se po prvi put u životu isfenirala. I onako profesionalno. I onako pipa svoju kosu kako je glatka i lepa. Ona je poželela taj dan da krene u školu pre vremena.

Onako kaže 'ja idem, ne mogu više da čekam'. Bila je uzbuđena, bila je srećna. Jedva je čekala da vidi drugare. Potpuno je srećna, otišla u školu. I posle deset minuta zvoni neko na vrata kada ono ona. Ja kažem, šta je bilo? Kaže, zaboravila sam kartone za tehničko. I mlađa sestra joj kaže 'znam ja seko gde su ti'. Onako, sva srećna", započela je majka ubijene devojčice.

Niko tada nije ni slutio šta bi moglo da se dogodi. Ona je zvala ćerku kada je čula prve informacije o pucnjavi u školi, ali pošto se ona nije javljala na telefon, otišla je do škole.

-Ja tako trčeći nailazim na njene najbolje drugarice koje sede u kolima hitne pomoći sa krvavim košuljama. I ja tu potpuni šok doživim. Ja kažem 'deco, šta se desilo?' I oni ne mogu da pričaju. Ja kažem, 'pa gde je moja ćerka?' Ja sad tražim pogled oni mi kažu 'ne znamo'. I ja sada tako trčim, nailazim na mlađe dete, na moje roditelje, vidim da je ona dobro i tražim dalje, tražim, tražim.U međuvremenu neku decu izvode iz škole i ono čemu se ja nadam jeste da ću ja sačekati i znam koliko se uplašila i moj je jedini zadatak da nju zagrlim i da je utešim. Ja nju zovem, ali telefon izbacuje. Pitam drugaricu, a gde si ti? Kaže, pa mi smo kući, mi smo se svi razišli. Svako je otišao svojim kućama. Ja odlazim ispred policijske stanice i tada zapravo prvi put pristajem da se pomerim odatle ispred škole i sad ispred mene stoji policijski službenik kaže 'sačekajte da vas prozovu' i ja sada čekam šta će da se desi i odjednom vidim tatu kog sam videla ispred škole ispostavilo se da je to otac njene drugarice i on se sada spušta tim stepenicama i plače. Ja ne znam čoveka, ali pitam ga 'izvinite, ali zašto plačete? Šta su vam rekli? Ja ne znam zašto smo mi došli ovde'. I on kaže onako začuđen me gleda kao 'šta ti nije jasno, kako šta su mi rekli? Da je moja ćerka poginula'. I ja tada zapravo uspevam da osvestim taj užas i zašto sam ja tu. Tako sam saznala. I sad čekate da vam neko potvrdi i da kaže žao mi je. I kada on kaže žao mi je, vi onda zapravo puštate taj krik koji u vama čuči od 8.45 i više ne čujete ništa. Ništa. I ja tada zovem mamu u tom teškom stanju šoka, izgovaram samo tri reči" - kazala je majka devojčice.

-Ono što jeste činjenica jeste da je on ostavio ranac pun municije pored klupe moje ćerke i nije imao ni jedan realan razlog da se zaustavi. Ona mu se suprotstavila i to jedina. Ja ne bih rekla da ga je zaustavila, ona ga je dobro zaustavila. Ona je bila jedna čista duša, dobrota. Uvek je uzimala najslabije kuče ili mače da ga zaštiti, a u školi je volela druženja na odmorima - zaključila je majka ubijene devojčice.

Izvor: Srbija Danas