OSUMNJIČENI ZA UBISTVO DANKE ILIĆ ZA MESEC DANA NA SLOBODI? Sve nade su položene u najnovije veštačenje - Novi dokazi mogu da pokažu šta se desilo sa telom devojčice?

Čini se da se poslednje nade polažu u snimke sa nadzornih kamera. Osumnjičenima se ne može verovati, s obzirom na to da su više puta menjali iskaze. Vremena nema mnogo jer, ukoliko provedu šest meseci u pritvoru, a optužnica ne bude podignuta, osumnjičeni moraju da budu pušteni na slobodu.

I dok vreme ističe, slučaj u očima javnosti postaje jedan od onih koji potencijalno ostaju nerešeni. Dokaza nema do te mere da su ponovo počele da kruže glasine o tome da je dete živo i da se nalazi u inostranstvu. Ono što sve dodatno otežava je činjenica da nema odgovora na dva ključna pitanja - gde se nalazi telo deteta i kako na mestu zločina ne postoji nijedan njen biološki trag? Do sada je analizirano više od 500 tragova pronađenih na različitim predmetima, uključujući automobil, pantalone, sekiru, noževe, motornu testeru i tepih, a veći deo stvari iznesen je iz kuće porodice osumnjičenih. Ni na jednom predmetu nisu pronađeni DNK tragovi devojčice. Takođe, kapljica krvi otkrivena u automobilu, koja je mogla da bude krunski dokaz, nije Dankina. Krv pronađena u službenom automobilu, kao i ona uočena na pantalonama jednog od osumnjičenih, je njegov DNK.

Velike nade polažu se u veštačenje tri kamere koje su skinute sa ulaza zgrade u Boru u kojoj živi porodica Danke Ilić, kao i dve kamere iz Banjskog polja, mesta u kom je devojčica nestala. Veštačenje bi trebalo da bude završeno za oko nedelju dana, kada će se znati da li postoji barem neki dokaz da su osumnjičeni imali bilo kakav kontakt sa devojčicom. Nije isključeno da istražitelji imaju određene dokaze, ali da nisu odlučili da izađu sa njima u javnost. Ipak, ako optužnice do 4. oktobra ne bude bilo, biće jasno da dokazi, ukoliko ih ima, nisu dovoljno čvrsti da bi se rizikovalo da optužnica bude oborena.

Iako je priznanje dato u tužilaštvu validan dokaz, ni njega više nema, jer jedan od osumnjičenih sve vreme u tužilaštvu tvrdi da nije ni u kakvoj vezi sa ubistvom, dok je drugi osumnjičeni u međuvremenu "promenio ploču" i dao novi iskaz, u kom sve negira. Ono što zabrinjava jeste da nedostatak dokaza može da dovede do potpune obustave krivičnog postupka.

Tužilaštvo optužnicu može da podigne, ali je potrebno da je potvrdi sud. Ukoliko pred sud pristigne optužnica bez dokaza, ona može da bude oborena. Ukoliko bi Viši sud odbio optužnicu, a Apelacioni sud potvrdio tu prvostepenu odluku, osumnjičenima ne bi moglo da se sudi čak ni ako naknadno budu prikupljeni dokazi protiv njih.

Sve to vodi do činjenice da tužilaštvo ima dve opcije - da podigne optužnicu ili da, po isteku šest meseci, osumnjičene pusti iz pritvora i nastavi da prikuplja dokaze, s obzirom na to da, nakon puštanja osumnjičenih na slobodu, ne postoji zakonski rok u kom istraga mora da bude završena, s tim što suđenje mora da počne u razumnom roku, kako ne bi došlo do zastarevanja slučaja.

Dalje ostaje misterija kako na osnovu priznanja osumnjičenih nije pronađen nijedan dokaz. Takva situacija ukazuje na mogućnost da su osumnjičeni dali u potpunosti lažno priznanje ili da su barem neki delovi priznanja, koji bi mogli da budu ključni, bili neistiniti.

Dvojica osumnjičenih najpre su u policiji priznali zločin i dali detaljne iskaze o tome šta se dogodilo, ali još nije utvrđeno da li su govorili istinu. Pred tužiocem je jedan od osumnjičenih priznao delo, ali je ispričao da je on premeštao telo, što je bilo u suprotnosti sa onim što su ispričali u policiji. Međutim, zatražio je da bude dopunski saslušan od strane Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru, te je na saslušanje doveden 11. jula i tada je negirao da je učestvovao u ubistvu devojčice.

Tako se njegov iskaz poklopio sa iskazom drugog osumnjičenog, koji se najpre branio ćutanjem, a potom odlučio da želi da bude saslušan i u potpunosti je negirao krivicu.