ОСУМЊИЧЕНИ ЗА УБИСТВО ДАНКЕ ИЛИЋ ЗА МЕСЕЦ ДАНА НА СЛОБОДИ? Све наде су положене у најновије вештачење - Нови докази могу да покажу шта се десило са телом девојчице?

Чини се да се последње наде полажу у снимке са надзорних камера. Осумњиченима се не може веровати, с обзиром на то да су више пута мењали исказе. Времена нема много јер, уколико проведу шест месеци у притвору, а оптужница не буде подигнута, осумњичени морају да буду пуштени на слободу.

И док време истиче, случај у очима јавности постаје један од оних који потенцијално остају нерешени. Доказа нема до те мере да су поново почеле да круже гласине о томе да је дете живо и да се налази у иностранству. Оно што све додатно отежава је чињеница да нема одговора на два кључна питања - где се налази тело детета и како на месту злочина не постоји ниједан њен биолошки траг? До сада је анализирано више од 500 трагова пронађених на различитим предметима, укључујући аутомобил, панталоне, секиру, ножеве, моторну тестеру и тепих, а већи део ствари изнесен је из куће породице осумњичених. Ни на једном предмету нису пронађени ДНК трагови девојчице. Такође, капљица крви откривена у аутомобилу, која је могла да буде крунски доказ, није Данкина. Крв пронађена у службеном аутомобилу, као и она уочена на панталонама једног од осумњичених, је његов ДНК.

Велике наде полажу се у вештачење три камере које су скинуте са улаза зграде у Бору у којој живи породица Данке Илић, као и две камере из Бањског поља, места у ком је девојчица нестала. Вештачење би требало да буде завршено за око недељу дана, када ће се знати да ли постоји барем неки доказ да су осумњичени имали било какав контакт са девојчицом. Није искључено да истражитељи имају одређене доказе, али да нису одлучили да изађу са њима у јавност. Ипак, ако оптужнице до 4. октобра не буде било, биће јасно да докази, уколико их има, нису довољно чврсти да би се ризиковало да оптужница буде оборена.

Иако је признање дато у тужилаштву валидан доказ, ни њега више нема, јер један од осумњичених све време у тужилаштву тврди да није ни у каквој вези са убиством, док је други осумњичени у међувремену "променио плочу" и дао нови исказ, у ком све негира. Оно што забрињава јесте да недостатак доказа може да доведе до потпуне обуставе кривичног поступка.

Тужилаштво оптужницу може да подигне, али је потребно да је потврди суд. Уколико пред суд пристигне оптужница без доказа, она може да буде оборена. Уколико би Виши суд одбио оптужницу, а Апелациони суд потврдио ту првостепену одлуку, осумњиченима не би могло да се суди чак ни ако накнадно буду прикупљени докази против њих.

Све то води до чињенице да тужилаштво има две опције - да подигне оптужницу или да, по истеку шест месеци, осумњичене пусти из притвора и настави да прикупља доказе, с обзиром на то да, након пуштања осумњичених на слободу, не постоји законски рок у ком истрага мора да буде завршена, с тим што суђење мора да почне у разумном року, како не би дошло до застаревања случаја.

Даље остаје мистерија како на основу признања осумњичених није пронађен ниједан доказ. Таква ситуација указује на могућност да су осумњичени дали у потпуности лажно признање или да су барем неки делови признања, који би могли да буду кључни, били неистинити.

Двојица осумњичених најпре су у полицији признали злочин и дали детаљне исказе о томе шта се догодило, али још није утврђено да ли су говорили истину. Пред тужиоцем је један од осумњичених признао дело, али је испричао да је он премештао тело, што је било у супротности са оним што су испричали у полицији. Међутим, затражио је да буде допунски саслушан од стране Вишег јавног тужилаштва у Зајечару, те је на саслушање доведен 11. јула и тада је негирао да је учествовао у убиству девојчице.

Тако се његов исказ поклопио са исказом другог осумњиченог, који се најпре бранио ћутањем, а потом одлучио да жели да буде саслушан и у потпуности је негирао кривицу.