"POGREŠILI STE ŠTO SE KAČILI SA NAMA" Kavčani snimili svaku fazu mučenja - kasape ih i melju, pa čuvaju dokaze o masakru
Što su scene svirepije i egzekucija bezobzirnija, to je jača poruka kako će proći oni koji se suprotstave.
Turski mediji objavili su prošle sedmice jezive detalje, nakon što su se u istrazi o ubistvu Kotoranina Jovana Vukotića, navodnog vođe "škaljarskog klana", u Istanbulu pojavile i fotografije na kojima se vidi da je Risto Mijanović, za koga se takođe tvrdi da je pripadao "škaljarcima", brutalno mučen pre nego što je ubijen. Brojni mediji preneli su fotografije na kojima se vidi Mijanović u ponižavajućem položaju, a turski istražitelji su te fotografije pronašli u mobilnom telefonu Radoja Živkovića, zvanog Žuti, navodnog pripadnika "kavačkog klana", koji je uhapšen u Turskoj zbog sumnje da je organizovao ubistvo Vukotića.
Na fotografijama pronađenim u Živkovićevom telefonu vidi se Mijanović u vili u Istanbulu. Prema pisanju turskih medija, "kavčani" su fotografisali svaku fazu mučenja Mijanovića, ali i njegov grob u bašti vile. Navodno, kasnije su Mijanovićevo telo iskopali i preneli ga na neko drugo mesto, budući da su turski istražitelji prekopali to mesto, ali nisu našli leš Cetinjanina. Nestanak Mijanovića je krajem 2020. godine prijavio njegov advokat. Mijanović je ubijen pošto je, navodno, otišao u Španiju da traži svog prijatelja i saradnika Kotoranina Jovana Jovanovića, za koga se takođe tvrdi da je brutalno mučen i kome se svaki trag izgubio 2020. godine.
VIDELE SU NEŠTO ŠTO NE BI SMELE? Ko su žene čija su tela pronađena u dvorištu vile kavčanina - prekršili nepisano pravilo (VIDEO)
HOROR U KUĆI ŽELJKA BOJANIĆA: Policija u njegovoj bašti pronašla zakopana tela tri žene?! (VIDEO)
BOJANIĆ NA LISTI NAJTRAŽENIJIH KRIMINALACA U EVROPI! Evo šta je ispričao pred sudijom - pomenuo i Kavčane
Fotografije iz telefona Radoja Živkovića na kojima se prikazuje mučenje Mijanovića su jezive, ali se mediji nisu libili da ih objave, i ne pomislivši pritom da to postaje dostupno i porodicama žrtava, njihovoj deci, ali i svoj drugoj deci kojoj su dostupni bukvalno svi medijski sadržaji.
Motivi medija da objave fotografije i jezive detalje mučenja su jasni – u pitanju je profit, ali, ma koliko bili jasni, još je jasnije da nisu u skladu s profesionalnim standardima, a još manje s etičkim principima. Kad su u pitanju motivi kriminalnih klanova, oni mogu biti lične prirode, ako je u pitanju lična osveta, ili se pripadnik rivalske kriminalne grupe brutalno muči po nalogu vođe klana.
Kriminolog Velimir Rakočević objašnjava da su ovdašnji kriminalni klanovi praksu brutalnog mučenja žrtava preuzeli od svojih uzora iz Italije i Amerike.
– To je jedan od pristupa koji je bio poznat kod mafije u Italiji i SAD – što brutalnije i svirepije pogubiti protivnika. Naneti mu što više patnji i bola pre egzekucije. To je poruka koja suprotnoj strani treba da kaže kako će proći ostali protivnici. Naravno, danas su te poruke brutalnije jer se brže prenose preko medija i brže ih dobijaju. Što su scene svirepije i egzekucija bezobzirnija, to je jača poruka kako će proći oni koji se suprotstave. Danas su sve granice svireposti pređene. Poruka je: "Pogrešili ste što ste se kačili sa nama"... Dakle, u pitanju je širenje straha i panike da bi se obeshrabrili pripadnici rivalskih klanova – kazao je Rakočević.
Prema njegovim rečima, poruka se ne šalje samo suparnicima.
– To izaziva strah i u opštoj populaciji i govori im da nisu bezbedni, da mogu biti kolateralna šteta, stvara se opšta atmosfera nesigurnosti, narušene lične i kolektivne bezbednosti. I građani se pitaju ko je sledeći i taj strah od zločina se povećava, da i sami ne postanu žrtva. Takođe, poruka policiji na sve ovo je da mora mnogo ozbiljnije i energičnije da pristupi rešavanju problema, a ne da budu zatečeni fotografijama i informacijama. Nijedna postfestum reakcija ne daje rezultate, nego prevencija – naglašava Rakočević.
Kad je reč o objavljivanju jezivih sadržaja u medijima, psiholog i geštalt psihoterapeut Anđela Šćekić Todorović ističe da svaki pojedinac mora da doprinese da što manje takvih detalja dobije pažnju.
– Nažalost, mi ne možemo uticati na sadržaj, kao ni u kojim količinama će taj sadržaj biti dostupan u medijima, na internetu, na društvenim mrežama, s obzirom na to da postoje institucije koje se bave sortiranjem sadržaja koji se ljudima plasira. Danas je sve dostupno i lako se može ući u nečiju privatnost, bilo da je to privatnost pojedinca, porodice žrtava, ili privatnost određenog događaja. Smatram da mi kao pojedinci možemo da utičemo na to da li ćemo pročitati određeni članak, kao i sadržaj koji će nam se najčešće prikazivati (time što nećemo pratiti stranice koje nam ne odgovaraju, niti gledati video- snimke sa neodgovarajućim sadržajem). Poželjno je da svi snimci koji sadrže elemente nasilja imaju upozorenje prilikom objavljivanja. Naravno da će se desiti da pročitamo pojedine naslove, ali na nama je da odlučimo da li ćemo kliknuti i nastaviti s čitanjem tog sadržaja, ili ćemo nastaviti s onim što nama prija i što pozitivnije utiče na našu psihu. Smatram i verujem da svi koji objavljuju pomenutu vrstu sadržaja treba da pođu od sebe i pre objave članaka i snimaka razmisle kako bi se oni osećali da su deo tog događaja, da ga proživljavaju ili da njihova deca to čitaju ili gledaju. Mislim da bi se nakon toga promijenio način plasiranja sadržaja, a samim tim i smanjila šansa da još više povređujemo porodice žrtava – kazala je Šćekić Todorović.
