"POKAZALI SU MI SLIKE, MOJE DETE LEŽI, KAO DA SPAVA..." Zbog ovih reči oca stradale devojčice u Ribnikaru danas plače cela Srbija! "Vozio sam kao lud kad me pozvala supruga"
U Višem sudu u Beogradu danas se nastavlja parnični postupak po drugoj tužbi protiv oca, majke i dečaka koji je 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio devet učenika i čuvara te škole.
U Višem sudu u Beogradu danas je Dane Dukić, otac devojčice Adriane koja je ubijena 3. maja u OŠ Vladislav Ribnikar, svedočio po tužbi koju je podneo zajedno sa svojom decom i suprugom i ispričao kako je saznao za pucnjavu u Ribnikaru.
KROZ MOBILNI PROŠAO METAK, POKUŠALA DA POZOVE TATU? Svedočio otac ubijene devojčice u Ribnikaru: "Svaki dan idemo na groblje da je poljubim i izvinim joj se"
"SVAKI DAN SAM SE BOGU ZAHVALJIVAO ŠTO IH IMAM" Otac ubijene devojčice u "Ribnikaru" o poslednjim danima sa ćerkom: Nikada nisu imali problema u školi do tog dana...
JEDAN DETALJ TERA SUZE NA OČI: Roditelji dece ubijene u "Ribnikaru" na novom suđenju roditeljima dečaka-ubice, POTRESNE SCENE u Palati pravde
- Tog 3. maja me pozvala supruga i rekla da odem po Adrianu u školu da je bila pucnjava. Ja sam sa gradilišta iz Pančeva krenuo, vozio sam kao lud. Zvao sam Adrianu ali me je izbacivalo. Naša deca su već bila mrtva, samo niko nije smeo da nam kaže - ispričao je Dukić i dodao:
- Moja Adriana je ubijena sa 5 metaka, jedan u potiljak i 4 u telo. Pronađena je mrtva na stolici. Imala je rupu od metka u telefonu, verovatno je pokušala da me pozove.
Kako kaže, taj dan je bila prelepa, sređena za slikanje u školi.
- Ujutru je bila toliko raspoložena…Dogovorila se sa drugaricama kako da se obuku. Posle škole sam hteo da je vodim na ručak, ali nikad mi se više nije javila - kaže neutešni otac i nastavlja:
- 3. maja nam je život stao. Neko ih je pobio za 2 minuta. Dao je sebi za pravo da im oduzme živote. Njoj je rođendan za 11 dana, a mi svaki dan idemo na groblje da joj se izvinimo, da joj kažemo da je volimo.
Dvoje mlađe dece Daneta Dukića i njegove supruge Biljane bila su tada na kampu u Crnoj Gori i nisu bili u školi.
- Vratili su se 2 dana posle pucnjave i kad su nas videli rekli su "Samo se nadamo da nije Adriana", tad smo im rekli i srce mi se pocepalo. Sestra joj ima košmare, sanja kako nas njegova porodica ubija, svi idemo na psihoterapiju - kaze Dukić i dodaje:
- Ja sam bio taj koji je prepoznao njeno telo. Do poslednje sekunde sam verovao da to nije istina, a onda sam video kako Branko Anđelković grli svoju drugu ćerku i govori "Nema više naše Mare", tu nisam mogao da verujem, a onda su mi pokazali slike… Moje dete kako leži, kao da spava, u roze duksu.
Srbija Danas/Kurir
