"ПОКАЗАЛИ СУ МИ СЛИКЕ, МОЈЕ ДЕТЕ ЛЕЖИ, КАО ДА СПАВА..." Због ових речи оца страдале девојчице у Рибникару данас плаче цела Србија! "Возио сам као луд кад ме позвала супруга"
У Вишем суду у Београду данас се наставља парнични поступак по другој тужби против оца, мајке и дечака који је 3. маја у Основној школи "Владислав Рибникар" убио девет ученика и чувара те школе.
У Вишем суду у Београду данас је Дане Дукић, отац девојчице Адриане која је убијена 3. маја у ОШ Владислав Рибникар, сведочио по тужби коју је поднео заједно са својом децом и супругом и испричао како је сазнао за пуцњаву у Рибникару.
КРОЗ МОБИЛНИ ПРОШАО МЕТАК, ПОКУШАЛА ДА ПОЗОВЕ ТАТУ? Сведочио отац убијене девојчице у Рибникару: "Сваки дан идемо на гробље да је пољубим и извиним јој се"
"СВАКИ ДАН САМ СЕ БОГУ ЗАХВАЉИВАО ШТО ИХ ИМАМ" Отац убијене девојчице у "Рибникару" о последњим данима са ћерком: Никада нису имали проблема у школи до тог дана...
ЈЕДАН ДЕТАЉ ТЕРА СУЗЕ НА ОЧИ: Родитељи деце убијене у "Рибникару" на новом суђењу родитељима дечака-убице, ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ у Палати правде
- Тог 3. маја ме позвала супруга и рекла да одем по Адриану у школу да је била пуцњава. Ја сам са градилишта из Панчева кренуо, возио сам као луд. Звао сам Адриану али ме је избацивало. Наша деца су већ била мртва, само нико није смео да нам каже - испричао је Дукић и додао:
- Моја Адриана је убијена са 5 метака, један у потиљак и 4 у тело. Пронађена је мртва на столици. Имала је рупу од метка у телефону, вероватно је покушала да ме позове.
Како каже, тај дан је била прелепа, сређена за сликање у школи.
- Ујутру је била толико расположена…Договорила се са другарицама како да се обуку. После школе сам хтео да је водим на ручак, али никад ми се више није јавила - каже неутешни отац и наставља:
- 3. маја нам је живот стао. Неко их је побио за 2 минута. Дао је себи за право да им одузме животе. Њој је рођендан за 11 дана, а ми сваки дан идемо на гробље да јој се извинимо, да јој кажемо да је волимо.
Двоје млађе деце Данета Дукића и његове супруге Биљане била су тада на кампу у Црној Гори и нису били у школи.
- Вратили су се 2 дана после пуцњаве и кад су нас видели рекли су "Само се надамо да није Адриана", тад смо им рекли и срце ми се поцепало. Сестра јој има кошмаре, сања како нас његова породица убија, сви идемо на психотерапију - казе Дукић и додаје:
- Ја сам био тај који је препознао њено тело. До последње секунде сам веровао да то није истина, а онда сам видео како Бранко Анђелковић грли своју другу ћерку и говори "Нема више наше Маре", ту нисам могао да верујем, а онда су ми показали слике… Моје дете како лежи, као да спава, у розе дуксу.
Србија Данас/Курир
