POTRESNE REČI oca ubijenog Branka iz Ruzveltove: "Mislili smo da se programeri koriste oružjem samo u video-igrama"
Govorom su na večni počinak Branka ispratili i njegove sestre Tamara i Ana
"Mislili smo da se programeri koriste oružjem samo u video-igrama. Zlo je, međutim, univerzalno. Ne bira ni mesto, ni profesiju."
Ovim rečima je porodica Branka Kranjevca (33), kog je u ponedeljak hladnokrvno ubio kolega Nebojša Stojilković u prostorijama firme "Beogradski savetnik za informacione tehnologije", danas ispratila svog najdražeg na večni počinak. Branko je sahranjen uz zvuke pesme "Nikad više milo moje" na beogradskom Centralnom groblju.
Pročitajte i:
Porodica i prijatelji ispratili su ga u suzama i sa bolom su pričali o njemu i užasnom ubistvu koje se dogodilo usred dana u Beogradu.
- Poštovani tužni skupe, dragi prijatelji, braćo i sestre, samo onaj kome se ovo događalo može da razume kako se danas osećamo. Mislili smo da se programeri koriste oružjem samo u video igrama. Zlo je međutim univerzalno, ne bira ni mesto, ni profesiju. To što je i ubica mrtav niti će nama mnogo pomoći, niti će njega učiniti nevinim - napisao je u potresnom govoru otac ubijenog Branka, Radoman Kanjevac, pisac i nekadašnji urednik na programima Radio Beograda.
On je naveo da se od dana užasnog ubistva cela porodica oseća kao da je upala u "ružan san iz koga će se jednog dana probuditi". Kako je poznati pesnik objasnio, njegov sin bio je "tih, miran, opušten, vedar i nasmejan čovek".
- U našoj porodici on je uvek bio dobri duh razuma i kompromisa. Nikad se ni sa kim nije potukao u životu. Prezirao je bilo kakav oblik nasilja. Utoliko je tragedija koja se njemu dogodila šokantnija i besmislenija. Taj romantični dečak koji je nosio ime dvojice pesnika od kojih nijedan nije doživeo njegove godine imao je u sebi nešto osećajno, romantično, što ga je činilo naivnim toliko da ga je to možda i koštalo života - napisao je Kanjevac.
Govorom su na večni počinak Branka ispratili i njegove sestre Tamara i Ana, kao i njegov kum Dejan Rodić.
Okupljeni prijatelji brisali su suze i sa teskobom u glasu izgovarali da ono je ubistvo Branka nezapamćena tragedija.
Bol na licu niko nije mogao da sakrije, a na pomen Brankovog jednogodišnjeg sina Đorđa, okupljeni bi se pogledali međusobom,a zatim tužno spustili glavu.
- Sve što bi se napisalo o tebi, moralo bi da bude duhovito i da se kaže sa osmehom, jer takav si bio i takvog ćemo te pamtiti. Da si sada tu, dok pišemo ove reči, jer nijedna nije dovoljna, tvoja bi uvek bila šaljiva: "E džaba ste studirale". Bio si pažljiv i strpljiv, bio si pravedan, iskren i osoba sa stavom. Bio si brižan sin i divan suprug i otac. Imale smo na koga da se ugledamo i od koga da naučimo. Braće nemamo, osim tebe. Ti si bio naša zaštita i poslednja linija odbrane - napisale su u potresnom govoru sestre hladnokrvno ubijenog mladog muškarca.
U govoru koji je održao kum i kolega ubijenog Branka, Dejan Rodić, otkrio je da je Kanjevac uvek rado pomagao svim kolegama i da zbog toga niko ne može da shvati da ga je kolega i ubio.
- Radovao si se i uživao u tome što si bio u prilici da znanja koja si stekao preneseš svojim starim-novim kolegama koje si uz puno ljubavi, poštovanja prenosio nama, svojim drugovima.
Kanjevac je za sobom ostavio suprugu i jednogodišnjeg sina.
On je hladnokrvno ubijen u ponedeljak dok je sa još nekoliko kolega sedeo u kancelariji na sastanku. Stojilković je mirno ušetao u zgradu sa pištoljem u ruci, ušao na sastanak i pucao u Kanjevca, koji mu je do pre nešto više od nedelju dana bio šef, i kolegu Marka Filipovića. Filipović se još nalazi u bolnici, a Kanjevac je preminuo na licu mesta...
Nakon toga istrčao je iz firme i uputio se ulicom ka svojim kolima. Ljudi koji su ga sretali ulicom sa pištoljem u ruci, preplašeno su se sklanjali od ubice koji je potom ušao u svoj automobil i odvezao se do svog stana na Zvezdari u Ulici vojvode Savatija. Polio je stan benzinom, zapalio ga, a onda sebi pucao u glavu.