ПОТРЕСНЕ РЕЧИ оца убијеног Бранка из Рузвелтове: "Мислили смо да се програмери користе оружјем само у видео-играма"

"Мислили смо да се програмери користе оружјем само у видео-играма. Зло је, међутим, универзално. Не бира ни место, ни професију."

Овим речима је породица Бранка Крањевца (33), ког је у понедељак хладнокрвно убио колега Небојша Стојилковић у просторијама фирме "Београдски саветник за информационе технологије", данас испратила свог најдражег на вечни починак. Бранко је сахрањен уз звуке песме "Никад више мило моје" на београдском Централном гробљу.

Породица и пријатељи испратили су га у сузама и са болом су причали о њему и ужасном убиству које се догодило усред дана у Београду.

- Поштовани тужни скупе, драги пријатељи, браћо и сестре, само онај коме се ово догађало може да разуме како се данас осећамо. Мислили смо да се програмери користе оружјем само у видео играма. Зло је међутим универзално, не бира ни место, ни професију. То што је и убица мртав нити ће нама много помоћи, нити ће њега учинити невиним - написао је у потресном говору отац убијеног Бранка, Радоман Кањевац, писац и некадашњи уредник на програмима Радио Београда.

Он је навео да се од дана ужасног убиства цела породица осећа као да је упала у "ружан сан из кога ће се једног дана пробудити". Како је познати песник објаснио, његов син био је "тих, миран, опуштен, ведар и насмејан човек".

- У нашој породици он је увек био добри дух разума и компромиса. Никад се ни са ким није потукао у животу. Презирао је било какав облик насиља. Утолико је трагедија која се њему догодила шокантнија и бесмисленија. Тај романтични дечак који је носио име двојице песника од којих ниједан није доживео његове године имао је у себи нешто осећајно, романтично, што га је чинило наивним толико да га је то можда и коштало живота - написао је Кањевац.

Говором су на вечни починак Бранка испратили и његове сестре Тамара и Ана, као и његов кум Дејан Родић.

Окупљени пријатељи брисали су сузе и са тескобом у гласу изговарали да оно је убиство Бранка незапамћена трагедија.

Бол на лицу нико није могао да сакрије, а на помен Бранковог једногодишњег сина Ђорђа, окупљени би се погледали међусобом,а затим тужно спустили главу.

- Све што би се написало о теби, морало би да буде духовито и да се каже са осмехом, јер такав си био и таквог ћемо те памтити. Да си сада ту, док пишемо ове речи, јер ниједна није довољна, твоја би увек била шаљива: "Е џаба сте студирале". Био си пажљив и стрпљив, био си праведан, искрен и особа са ставом. Био си брижан син и диван супруг и отац. Имале смо на кога да се угледамо и од кога да научимо. Браће немамо, осим тебе. Ти си био наша заштита и последња линија одбране - написале су у потресном говору сестре хладнокрвно убијеног младог мушкарца.

У говору који је одржао кум и колега убијеног Бранка, Дејан Родић, открио је да је Кањевац увек радо помагао свим колегама и да због тога нико не може да схвати да га је колега и убио.

- Радовао си се и уживао у томе што си био у прилици да знања која си стекао пренесеш својим старим-новим колегама које си уз пуно љубави, поштовања преносио нама, својим друговима.

Кањевац је за собом оставио супругу и једногодишњег сина.

Он је хладнокрвно убијен у понедељак док је са још неколико колега седео у канцеларији на састанку. Стојилковић је мирно ушетао у зграду са пиштољем у руци, ушао на састанак и пуцао у Кањевца, који му је до пре нешто више од недељу дана био шеф, и колегу Марка Филиповића. Филиповић се још налази у болници, а Кањевац је преминуо на лицу места...

Након тога истрчао је из фирме и упутио се улицом ка својим колима. Људи који су га сретали улицом са пиштољем у руци, преплашено су се склањали од убице који је потом ушао у свој аутомобил и одвезао се до свог стана на Звездари у Улици војводе Саватија. Полио је стан бензином, запалио га, а онда себи пуцао у главу.