Reči koje su promenile Srbiju zauvek: Ko je bila v.d. predsednica za čije vreme je pokrenuta akcija "Sablja" - Zovu je "srpska Nikol Kidman"
Nakon izvršenja atentata na premijera Zorana Đinđića, u Srbiji je proglašeno vanredno stanje, kao priprema za policijsku istragu. Ovaj korak bio je ključan za sprovođenje akcije Sablja, koja je imala za cilj obračun sa organizovanim kriminalom, a primarni cilj je bio pronalazak ubica premijera.
U zvaničnom saopštenju Vlade Srbije saopšteno je da je optuženo 200 osoba za organizovani kriminal, među kojima su se našla i 23 lica povezane sa zemunskim klanom. Nataša Mićić, koja je u to vreme obavljala funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije, proglasila je vanredno stanje, uz sledeću izjavu:
"Polazeći od toga da su ubistvom predsednika Vlade Zorana Đinđića, na teritoriji Republike Srbije, ugrožena bezbednost Republike Srbije i prava čoveka i građanina i rad državnih organa, u cilju otkrivanja i hvatanja izvršilaca atentata na osnovu člana 83. tačka 8. Ustava Republike Srbije na obrazloženi predlog Vlade Republike Srbije donosim odluku o proglašenju vanrednog stanja. Proglašava se vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije.
Ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića predstavlja napad na ustavni poredak zemlje i najteži zločin protiv bezbednosti i stabilnosti naše države. Ovaj kriminalni čin pokušao je da se zaustavi započeta borba protiv organizovanog kriminala, demokratske reforme u zemlji, naš povratak u međunarodnu zajednicu i ugrozi stabilnost, kako naše države tako i regija.
Donela sam odluku da prihvatim predlog Vlade Republike Srbije za proglašenje vanrednog stanja sa ciljem da se očuva bezbednost ljudi, imovine i sprovede odlučan obračun državnih organa sa organizovanim kriminalom. U tom cilju država će upotrebiti sva sredstva pravne države u uslovima vanrednog stanja dok se počinioci i nalogodavci ovog, ali i svih drugih zločina počnu u poslednje vreme ne privede pravdi.
Pozivam sve građane i državne institucije da u ovom teškom trenutku za našu zemlju ostanu prisebni i izvršavaju obaveze predviđene Ustavom Srbije i Zakonom o merama za slučaj vanrednog stanja. Takođe pozivam sve državne institucije i pravne subjekte da preduzme sve neophodne mere predviđene Zakonom o merama za slučaj vanrednog stanja i da se stave u funkciju organa bezbednosti koji pronalaze i privode pravdu ubice premijera Đinđića.
Upućujem poziv Vojsci Srbije i Crne Gore, organima bezbednosti, svim organima pravosuđa, medijima i političkim strankama da se ujedine oko ovih ciljeva jer je u pitanju odbrana države i očuvanje njene stabilnosti. Ove mere će trajati sve dok se ne postignu gore pomenuti ciljevi, odnosno dok ubice ne budu privedene.
Ko je Nataša Mićić?
Nataša Mićić postala je prva žena na čelu Srbije u njenoj istoriji, obavljajući funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike od decembra 2002. godine. Tokom svoje karijere bila je i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije (2001–2004) i potpredsednica Liberalno-demokratske partije (LDP). Nakon atentata na Zorana Đinđića, Mićić je proglasila vanredno stanje i pokrenula akciju Sablja, u kojoj je uhapšeno više od 11.000 osoba osumnjičenih za umešanost u ubistvo premijera.
Politička karijera
Počeci političke karijere Nataše Mićić sežu u 1996. godinu, kada je postala članica Građanskog saveza Srbije (GSS). Nakon sedam godina rada kao sekretarka Opštinskog suda u Užicu, 1998. godine se posvetila advokaturi, zastupajući Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija i Narodni pokret Otpor, kao i osnivanju dviju nevladinih organizacija.
Svrgavanje Miloševića i dolazak na vlast
Mićić je postala istaknuti član GSS-a i koalicije DOS (Demokratska opozicija Srbije) pred i tokom petooktobarskih demonstracija 2000. godine, koje su dovele do svrgavanja Slobodana Miloševića. Nakon pobede DOS-a na izborima, postala je poslanik i u januaru 2001. izabrana za potpredsednicu Narodne skupštine. Kasnije, 6. decembra 2001, postala je prva žena predsednica Narodne skupštine i najmlađa predsednica parlamenta u Evropi.
Jedan od najpoznatijih trenutaka iz njenog političkog života dogodio se 13. maja 2002. godine, kada je tokom žučne rasprave sa poslanicom SRS-a Natašom Jovanović došlo do fizičkog sukoba, zbog kojeg je Jovanović udaljena sa sednice.
Predsednica Republike
Nakon isteka mandata Milanu Milutinoviću, Mićić je 29. decembra 2002. postala vršilac dužnosti predsednika Republike. Iako je bila obavezna da u roku od 60 dana sazove nove izbore, to nije učinila, što je izazvalo kritike. Tokom njenog mandata, bila je članica Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore.
