Речи које су промениле Србију заувек: Ко је била в.д. председница за чије време је покренута акција "Сабља" - Зову је "српска Никол Кидман"
Након извршења атентата на премијера Зорана Ђинђића, у Србији је проглашено ванредно стање, као припрема за полицијску истрагу. Овај корак био је кључан за спровођење акције Сабља, која је имала за циљ обрачун са организованим криминалом, а примарни циљ је био проналазак убица премијера.
У званичном саопштењу Владе Србије саопштено је да је оптужено 200 особа за организовани криминал, међу којима су се нашла и 23 лица повезане са земунским кланом. Наташа Мићић, која је у то време обављала функцију вршиоца дужности председника Србије, прогласила је ванредно стање, уз следећу изјаву:
"Полазећи од тога да су убиством председника Владе Зорана Ђинђића, на територији Републике Србије, угрожена безбедност Републике Србије и права човека и грађанина и рад државних органа, у циљу откривања и хватања извршилаца атентата на основу члана 83. тачка 8. Устава Републике Србије на образложени предлог Владе Републике Србије доносим одлуку о проглашењу ванредног стања. Проглашава се ванредно стање на територији Републике Србије.
Убиство председника Владе Републике Србије др Зорана Ђинђића представља напад на уставни поредак земље и најтежи злочин против безбедности и стабилности наше државе. Овај криминални чин покушао је да се заустави започета борба против организованог криминала, демократске реформе у земљи, наш повратак у међународну заједницу и угрози стабилност, како наше државе тако и регија.
Донела сам одлуку да прихватим предлог Владе Републике Србије за проглашење ванредног стања са циљем да се очува безбедност људи, имовине и спроведе одлучан обрачун државних органа са организованим криминалом. У том циљу држава ће употребити сва средства правне државе у условима ванредног стања док се починиоци и налогодавци овог, али и свих других злочина почну у последње време не приведе правди.
Позивам све грађане и државне институције да у овом тешком тренутку за нашу земљу остану присебни и извршавају обавезе предвиђене Уставом Србије и Законом о мерама за случај ванредног стања. Такође позивам све државне институције и правне субјекте да предузме све неопходне мере предвиђене Законом о мерама за случај ванредног стања и да се ставе у функцију органа безбедности који проналазе и приводе правду убице премијера Ђинђића.
Упућујем позив Војсци Србије и Црне Горе, органима безбедности, свим органима правосуђа, медијима и политичким странкама да се уједине око ових циљева јер је у питању одбрана државе и очување њене стабилности. Ове мере ће трајати све док се не постигну горе поменути циљеви, односно док убице не буду приведене.
Ко је Наташа Мићић?
Наташа Мићић постала је прва жена на челу Србије у њеној историји, обављајући функцију вршиоца дужности председника Републике од децембра 2002. године. Током своје каријере била је и председница Народне скупштине Републике Србије (2001–2004) и потпредседница Либерално-демократске партије (ЛДП). Након атентата на Зорана Ђинђића, Мићић је прогласила ванредно стање и покренула акцију Сабља, у којој је ухапшено више од 11.000 особа осумњичених за умешаност у убиство премијера.
Политичка каријера
Почеци политичке каријере Наташе Мићић сежу у 1996. годину, када је постала чланица Грађанског савеза Србије (GSS). Након седам година рада као секретарка Општинског суда у Ужицу, 1998. године се посветила адвокатури, заступајући Асоцијацију независних електронских медија и Народни покрет Отпор, као и оснивању двију невладиних организација.
Свргавање Милошевића и долазак на власт
Мићић је постала истакнути члан ГСС-а и коалиције ДОС (Демократска опозиција Србије) пред и током петооктобарских демонстрација 2000. године, које су довеле до свргавања Слободана Милошевића. Након победе ДОС-а на изборима, постала је посланик и у јануару 2001. изабрана за потпредседницу Народне скупштине. Касније, 6. децембра 2001, постала је прва жена председница Народне скупштине и најмлађа председница парламента у Европи.
Један од најпознатијих тренутака из њеног политичког живота догодио се 13. маја 2002. године, када је током жучне расправе са посланицом СРС-а Наташом Јовановић дошло до физичког сукоба, због којег је Јовановић удаљена са седнице.
Председница Републике
Након истека мандата Милану Милутиновићу, Мићић је 29. децембра 2002. постала вршилац дужности председника Републике. Иако је била обавезна да у року од 60 дана сазове нове изборе, то није учинила, што је изазвало критике. Током њеног мандата, била је чланица Врховног савета одбране Србије и Црне Горе.
