"Dan ranije pričali smo telefonom, ja sam se šalila sa njim" Majka o mladiću (27) koji je stradao u Novom Sadu: On je tog dana pratio devojku

 Kako kaže njegova majka, on se zbog posla preselio u Novi Sad.

- Svesna sam toga da niko ne može da ga vrati, ali ja pričam sa njim. Neprekidno razgovaram sa njim - rekla je majka i nastavlja da govori:

- Ustanem ujutru i pričam mu šta treba da radim, šta se desilo. Sve kažem mom sinu, šta je bilo, šta treba da bude. Od jutros smo razgovarali nekoliko puta. Samo on i ja. On mene čuje, on mene sve razume, on je deo moje duše.

Sa njom su i bivši suprug  i mlađi brat nastradalog momka. 

Nastradali dečko se bavio građevinom. Zbog posla je započeo život u drugom gradu, a to poglavlje je, nažalost, brzo završeno.

- On je tog dana pratio devojku na stanici ili ju je čekao, ne znamo - kaže majka.

- Dan ranije pričali smo telefonom. Ja sam se šalila sa njim, jer je devojka bila nova. Čini mi se da sam, dok smo razgovarali, videla njegov osmeh lepi i plave okice. Pitala sam ga da li je devojka ili drugarica. On se nasmejao i rekao mi da ćemo pričati o tome drugi put. Poslednje što sam mu rekla bilo je: "Čućemo se sutra." Sledećeg dana, nismo se čuli. Čim sam čula za nesreću uhvatila me je nervoza. Pozvala sam ga, ali se nije javljao. Zvala ga je i moja sestra, sestrići. Uzalud. Kasnije sam otišla u voždovačku policiju. Svi su bili ljubazni, ali delovali su uznemireno. Policajac je tražio Nemanjin broj telefona, pitao me je da li sam došla sama. Rekla sam da. Kažem mu da idem u Novi Sad i upitala ga da li je ono što mislim. On je klimnuo glavom i počeo da plače. Došla je Hitna pomoć i dali su mi tabletu. Otišla sam sa prijateljima u Novi Sad - priča kroz suze majka.

- Identifikovala sam ga u policiji. Samo sam videla njegovo lice. Prepoznala sam ga, naravno. Majka sam mu. Bila je krv iznad glave. Ležao je na levoj strani. Nisam mogla da gledam dalje, niti je čovek koji me je uveo to mogao. Izvadili su ga među prvima. Pitala sam tog čoveka da li je bio u ruševinama. Rekao mi je: "Bio je u ruševinama. "Pitala sam ga da li se mučio, on je slegao ramenima. Ne znam da li moj sin ima telo, ruke, noge. Znam da će biti u limenom sanduku. Svesna sam svega. Duša nasmejana, bio je veseo. Svima je pomagao, sa svima se družio - priča neutešna majka.

Roditelji nastradalog dečka su ogorčeni jer zbog papirologije još nisu uspeli da organizuju sahranu. U pogrebnom preduzeću u Beogradu im je rečeno da sa novosadskim sarađuju kao da su u dve različite države.

Srbija Danas/Kurir