"Дан раније причали смо телефоном, ја сам се шалила са њим" Мајка о младићу (27) који је страдао у Новом Саду: Он је тог дана пратио девојку

 Како каже његова мајка, он се због посла преселио у Нови Сад.

- Свесна сам тога да нико не може да га врати, али ја причам са њим. Непрекидно разговарам са њим - рекла је мајка и наставља да говори:

- Устанем ујутру и причам му шта треба да радим, шта се десило. Све кажем мом сину, шта је било, шта треба да буде. Од јутрос смо разговарали неколико пута. Само он и ја. Он мене чује, он мене све разуме, он је део моје душе.

Са њом су и бивши супруг  и млађи брат настрадалог момка. 

Настрадали дечко се бавио грађевином. Због посла је започео живот у другом граду, а то поглавље је, нажалост, брзо завршено.

- Он је тог дана пратио девојку на станици или ју је чекао, не знамо - каже мајка.

- Дан раније причали смо телефоном. Ја сам се шалила са њим, јер је девојка била нова. Чини ми се да сам, док смо разговарали, видела његов осмех лепи и плаве окице. Питала сам га да ли је девојка или другарица. Он се насмејао и рекао ми да ћемо причати о томе други пут. Последње што сам му рекла било је: "Чућемо се сутра." Следећег дана, нисмо се чули. Чим сам чула за несрећу ухватила ме је нервоза. Позвала сам га, али се није јављао. Звала га је и моја сестра, сестрићи. Узалуд. Касније сам отишла у вождовачку полицију. Сви су били љубазни, али деловали су узнемирено. Полицајац је тражио Немањин број телефона, питао ме је да ли сам дошла сама. Рекла сам да. Кажем му да идем у Нови Сад и упитала га да ли је оно што мислим. Он је климнуо главом и почео да плаче. Дошла је Хитна помоћ и дали су ми таблету. Отишла сам са пријатељима у Нови Сад - прича кроз сузе мајка.

- Идентификовала сам га у полицији. Само сам видела његово лице. Препознала сам га, наравно. Мајка сам му. Била је крв изнад главе. Лежао је на левој страни. Нисам могла да гледам даље, нити је човек који ме је увео то могао. Извадили су га међу првима. Питала сам тог човека да ли је био у рушевинама. Рекао ми је: "Био је у рушевинама. "Питала сам га да ли се мучио, он је слегао раменима. Не знам да ли мој син има тело, руке, ноге. Знам да ће бити у лименом сандуку. Свесна сам свега. Душа насмејана, био је весео. Свима је помагао, са свима се дружио - прича неутешна мајка.

Родитељи настрадалог дечка су огорчени јер због папирологије још нису успели да организују сахрану. У погребном предузећу у Београду им је речено да са новосадским сарађују као да су у две различите државе.

Србија Данас/Курир