Serija "Sablja" probudila duhove prošlosti: Šta se desilo sa pripadnicima "Zemunskog klana"? Jedan od njih nikad nije pronađen!
Pre 21 godinu, tačnije, 12. marta 2003. godine, ubijen je bivši predsednik Vlade Zoran Đinđić. Vest o ubistvu premijera buknula je među građanima, a prestonica Srbije je u roku od nekoliko minuta bila blokirana od strane policije. Nekoliko sati posle ubistva, na predlog Vlade uvedeno je vanredno stanje u Srbiji. Od tog trenutka pokrenula se najopsežnija policijska akcija u istoriji Srbije, pod operativnim nazivom "Sablja".
U kratkom roku identifikovani su svi neposredni učesnici atentata, a veći broj njih je i uhapšen. Pronađeni su najvažniji materijalni dokazi i započela je serija rasvetljavanja ubistava i niza najtežih krivičnih dela.
Samo 10 dana posle ubistva Zorana Đinđića pronađen je privatni zatvor zemunskog klana, gde su držani oteti ljudi, salaš u selu "Banstol" kod Inđije. Vlasnik Iboljka Suvajdžić, majka Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi, jedan od glavnih osumnjičenih. Na salašu pronađeno skoro 20 kilograma heroina i arsenal oružja.
Klupko je počelo da se odmotava, te je zemunski klan koji su vodili Dušan Spasojević zvani "Šiptar", Milan Luković Kum, kao i Milorad Ulemek Legija - srušen. Spasojević i Luković su ubijeni u policijskoj akciji, a od njih 12, sedmorica se nalaze u zatvoru na čelu sa organizatorom atentata Miloradom Ulemekom Legijom i neposrednim izvršiocem ubistva Zvezdanom Jovanovićem.
Odbegli "zemunci"
Odbegli pripadnici zemunskog klana su i odmah posle "Sablje" tokom 2004. organizovali seriju ubistava.
Prvo je početkom marta te godine ubijen Kujo Kriještorac, slučajni svedok koji je na dan ubistva premijera video Vladimira Milisavljevića Budalu. Za to ubistvo nije vođen sudski postupak. Te godine je ubijen Branko Jeftović Jorga, a prilikom atentata na Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka ubijeni su njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić.
Za ta tri ubistva sudilo se Luki Bojoviću, Vladimiru Milisavljeviću, Sretku Kaliniću i Milošu Simoviću. Međutim, u februaru 2016. doneta je pravosnažna presuda kojom su Bojović i Milosavljević osobođeni, a Kalinić i Simović osuđeni. Zanimljivo je da sud prihvatio Kalinićevo priznanje o tim ubistvima, ali ne i deo gde optužuje Bojovića i Milisavljevića.
Ko je odslužio zatvorsku kaznu?
Saša Pejaković zvani Pele je bio prvi koji je izašao iz zatvora. On je svoju kaznu završio 2013. godine. On je bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO), a zbog učestvovanja u ubistvu Đinđića na robiji je bio osam godina. Kaznu je odslužio i Željko Tojaga, poznatiji kao Žmigi ili "doktor za zolju".
Tojaga je, kao i brojni drugi pripadnici zemunskog klana, bio bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije, pa, s tim u vezi, Legijin "kadar". Na suđenju koje je usledilo nakon "Sablje", okrivljeni je negirao krivicu, ali je uprkos tome, 2007. godine osuđen na 30 godina zatvora, ali mu je Vrhovni sud kasnije prepolovio kaznu.
Iz zatvora su pušteni Slobodan Pažin, Darko Milićević, Milomir Kaličanin. Dalibor Nišavić Čoda, Saša Petrović, Darko Milić, Dragan Miladinović, Milan Drča, Milan Jovanović, Srećko Trajković, Bojan Dolić, Slobodan Kovčić, Toni Gavrić, bivši zaposleni MUP, dok je Predragu Maletiću odmah izrečena oslobađajuća presuda.
Dušan Krsmanović, pripadnik Zemunskog klana, prema odluci Apelacionog suda, na slobodu je izašao posle dve trećine izdržane zatvorske kazne, tačnije prošle godine.
Pravo da traži uslovno puštanje sa robije ima i Branislav Bezarević.
Bezarević je bivši radnik BIA, koji je osuđen jer je Zemuncima davao informacije o kretanju premijera. Policijsku karijeru Bezarević je započeo 1993. godine u OUP Zemun, gde je upoznao Zorana Vukojevića Vuka, kasnije svedoka-saradnika u ovom postupku. Potom je prešao u MUP, pa u Šestu upravu BIA na poslove obezbeđenja ličnosti.
Pripadnici "Zemunskog klana" osuđeni su na ukupno 348 godina zatvora, a većina njih se i 19 godina posle ubistva premijera Đinđića nalazi na izdržavanju kazne.
Nestali član zemunskog klana
I dok su i ostali članovi zemunskog klana ili u zatvorima ili ubijeni, jedan "istaknuti" pripadnik ove kriminalne organizacije nikada nije pronađen ni živ ni mrtav. U pitanju je Ninoslav "Nino" Konstantinović.
Ninoslav Konstantinović se tokom vladavine Dušana Spasojevića beogradskim podzemljem brzo uzdigao u vođu ogranka zemunskog klana na Karaburmi. Bio je glavni distributer heroina u tom delu grada i za račun Spasojevića je pod svojom kontrolom držao celu mrežu sitnih dilera.
Za njega se veruje da je učestvovao u najmanje tri likvidacije - Slobodana Radosavljevića Bulketa, Gorana Trajkovića i Aleksandra Ristića.
U žižu javnosti je dospeo Slađan Konstantinović, brat Ninoslava Konstantinovića, i to kada je uhapšen 2013. zbog sumnji da je u Beogradu ubio Vladimira Lukića, navijača FK Rad. Javnosti je poznat i Aleksandar Zdravković, koji je uhapšen u julu 2016. zbog sumnji da je umešan u atentat na Milana Beka 14. novembra 2014. godine. Zdravkoviću je suđeno kao članu podgrupe zemunskog klana koju je vodio Ninoslav Konstantinović.
Srbija Danas/Blic
