Серија "Сабља" пробудила духове прошлости: Шта се десило са припадницима "Земунског клана"? Један од њих никад није пронађен!

У кратком року идентификовани су сви непосредни учесници атентата, а већи број њих је и ухапшен. Пронађени су најважнији материјални докази и започела је серија расветљавања убистава и низа најтежих кривичних дела.

Само 10 дана после убиства Зорана Ђинђића пронађен је приватни затвор земунског клана, где су држани отети људи, салаш у селу "Банстол" код Инђије. Власник Ибољка Сувајџић, мајка Миладина Сувајџића, званог Ђура Мутави, један од главних осумњичених. На салашу пронађено скоро 20 килограма хероина и арсенал оружја.

Клупко је почело да се одмотава, те је земунски клан који су водили Душан Спасојевић звани "Шиптар", Милан Луковић Кум, као и Милорад Улемек Легија - срушен. Спасојевић и Луковић су убијени у полицијској акцији, а од њих 12, седморица се налазе у затвору на челу са организатором атентата Милорадом Улемеком Легијом и непосредним извршиоцем убиства Звезданом Јовановићем.

Одбегли "земунци"

Одбегли припадници земунског клана су и одмах после "Сабље" током 2004. организовали серију убистава.

Прво је почетком марта те године убијен Кујо Кријешторац, случајни сведок који је на дан убиства премијера видео Владимира Милисављевића Будалу. За то убиство није вођен судски поступак. Те године је убијен Бранко Јефтовић Јорга, а приликом атентата на Андрију Драшковића и Зорана Недовића Шока убијени су њихови телохранитељи Дејан Живанчевић и Милутин Јовичић.

За та три убиства судило се Луки Бојовићу, Владимиру Милисављевићу, Сретку Калинићу и Милошу Симовићу. Међутим, у фебруару 2016. донета је правоснажна пресуда којом су Бојовић и Милосављевић особођени, а Калинић и Симовић осуђени. Занимљиво је да суд прихватио Калинићево признање о тим убиствима, али не и део где оптужује Бојовића и Милисављевића.

Ко је одслужио затворску казну?

Саша Пејаковић звани Пеле је био први који је изашао из затвора. Он је своју казну завршио 2013. године. Он је бивши припадник Јединице за специјалне операције (ЈСО), а због учествовања у убиству Ђинђића на робији је био осам година. Казну је одслужио и Жељко Тојага, познатији као Жмиги или "доктор за зољу".

Тојага је, као и бројни други припадници земунског клана, био бивши припадник Јединице за специјалне операције, па, с тим у вези, Легијин "кадар". На суђењу које је уследило након "Сабље", окривљени је негирао кривицу, али је упркос томе, 2007. године осуђен на 30 година затвора, али му је Врховни суд касније преполовио казну.

Из затвора су пуштени Слободан Пажин, Дарко Милићевић, Миломир Каличанин. Далибор Нишавић Чода, Саша Петровић, Дарко Милић, Драган Миладиновић, Милан Дрча, Милан Јовановић, Срећко Трајковић, Бојан Долић, Слободан Ковчић, Тони Гаврић, бивши запослени МУП, док је Предрагу Малетићу одмах изречена ослобађајућа пресуда.

Душан Крсмановић, припадник Земунског клана, према одлуци Апелационог суда, на слободу је изашао после две трећине издржане затворске казне, тачније прошле године.

Право да тражи условно пуштање са робије има и Бранислав Безаревић.

Безаревић је бивши радник БИА, који је осуђен јер је Земунцима давао информације о кретању премијера. Полицијску каријеру Безаревић је започео 1993. године у ОУП Земун, где је упознао Зорана Вукојевића Вука, касније сведока-сарадника у овом поступку. Потом је прешао у МУП, па у Шесту управу БИА на послове обезбеђења личности.

Припадници "Земунског клана" осуђени су на укупно 348 година затвора, а већина њих се и 19 година после убиства премијера Ђинђића налази на издржавању казне.

Нестали члан земунског клана

И док су и остали чланови земунског клана или у затворима или убијени, један "истакнути" припадник ове криминалне организације никада није пронађен ни жив ни мртав. У питању је Нинослав "Нино" Константиновић.

Нинослав Константиновић се током владавине Душана Спасојевића београдским подземљем брзо уздигао у вођу огранка земунског клана на Карабурми. Био је главни дистрибутер хероина у том делу града и за рачун Спасојевића је под својом контролом држао целу мрежу ситних дилера.

За њега се верује да је учествовао у најмање три ликвидације - Слободана Радосављевића Булкета, Горана Трајковића и Александра Ристића.

У жижу јавности је доспео Слађан Константиновић, брат Нинослава Константиновића, и то када је ухапшен 2013. због сумњи да је у Београду убио Владимира Лукића, навијача ФК Рад. Јавности је познат и Александар Здравковић, који је ухапшен у јулу 2016. због сумњи да је умешан у атентат на Милана Бека 14. новембра 2014. године. Здравковићу је суђено као члану подгрупе земунског клана коју је водио Нинослав Константиновић.

Србија Данас/Блиц