SILOVANJE U CENTRU BEOGRADA! Ispovest devojke koja će vas NAJEŽITI: Uvukao me u žbunje dok sam čekala autobus
Sve se odigralo na stazi kojom prolaze pešaci.
Novosadska policija je zbog dva pokušaja silovanja Novosađanki uhapsila Aleksandra G. (25) izInđije koji je pokušao da siluje više žena i u drugim gradovima. On je osumnjičen da je 27. novembra oko 2 sata noću u Ulici Jug Bogdana napao dve Novosađanke u ulazu zgrade u kojoj stanuju. Policiji je dve nedelje ranije prijavljen još jedan takav slučaj koji se dogodio u Ulici Koste Šokice, takođe u Novom Sadu. Aleksandar je barem desetak puta pokušao da napadne žene, ali nijednu nije uspeo da siluje.
Ova strašna priča naterala je Kristinu P. da podeli svoja razmišljanja:
Vraćala sam se kući s posla. Nije bilo previše kasno, negde oko 22.30 časova. Pošto sam htela da odem na početnu stanicu autobusa, izašla sam iz prevoza pre Pančevačkog mosta, na Bulevaru despota Stefana i krenula stepenicama da na početnoj stanici Omladinski stadion, sačekam “moj” bus.
Napad se desio baš tu, odmah pošto sam se popela stepenicama, na delu gde je s desne strane jarak, žbunje i svakojako rastinje.
Taman što sam završila razgovor telefonom i ubacila ga u džep jakne, “poletela” sam ka jarku. Prvo što mi je u toj nanosekundi proletelo kroz glavu, dok sam još lebdela, bilo je “Šta će Darko ovde? Šta to radi?!”. Darko, jedan kolega, imao je običaj, šale radi, da me podigne uvis, zavrti u krug i spusti. Kad sam se prizemljila shvatih da je đavo odneo šalu. Nije to Darko!
Ni dan-danas mi nije jasno kako sam završila u jarku. Meni je delovalo da me je napadač podigao sa zemlje, obuhvativši me rukama oko struka, otpozadi, da sam ja napravila neki kolut i završila na zemlji, jer sam ubeđena da sam “poletela”.
Možda me je samo gurnuo, a ja, s nogama napred, sletela u jarak. Dotični je hteo da me siluje odmah tu pored staze kojom prolaze pešaci!
Ni slutila nisam da u meni “čuči” takva glaščina! U tren oka, napadač se našao kraj mojih nogu, vukući me za stopala dublje u žbunje. Tad se u meni, tihoj i mirnoj, probudila zver, počela sam da se derem i urlam, “nogesala” sam se kao besna, gađajući ka glavi i licu.
UPOZNALA GA NA FEJSUBKU: Otišla u njegov stan, a onda se dogodilo jezivo silovanje
Ako sam ikada i pomislila da bi me bio blam da pustim glas i potražim pomoć u takvoj situaciji, sve to je u sekundi nestalo. Zaurlala sam koliko me grlo nosi. “U pomoć!”, kao da je vikala neka druga osoba, koristeći moje grlo, to nije bio moj glas, već neke besne osobe, pune prezira.
Palo mi je na pamet kasnije, čitala sam da kad je ljudima život ugrožen, ceo život im proleti pred očima. Sa mnom to nije bio slučaj. Samo sam mislila na taj trenutak, tu i sada, da se odbranim. Dok se sve dešavalo, nisam razmišljala o tome da li ima kod sebe neko oružje. Srećom, nije imao ili ga bar nije upotrebio.
Pustio me je i popeo se na stazu, gledajući u mene i nešto mi govoreći. U ušima mi je hučalo i zujalo kao da sam u avionu koji se penje u visine, pa nisam ni čula šta je tačno rekao.
SILOVANJE U KARLOVAČKOM STUDENTSKOM DOMU: Uhapšen muškarac
Onda se i ja popeh na stazu i dok sam se čistila od blata, pogledam levo, ka mostu, nigde nikog do jednog preplašenog stvorenja, muškog pola, stoji, verovatno razmišljajući da li da se okrene i da petama vetra.
Krećem ka početnoj stanici i staje auto ispred mene, čačanska registracija. Mladić izlazi iz auta i pita me jesam li dobro, treba li mi pomoć. Evo jednog svetlog primera muškog roda! Kaže, video je kada me je napadač gurnuo u žbunje. Doduše, malo je pokvario utisak kada me je pitao da li poznajem manijaka?! Što, u redu je da me napadne, ako se poznajemo?!
Mladić je i ponudio prevoz da krenemo za napadačem, u poteru. Odbila sam, posle mi bilo žao što jesam. Nisam tada baš razmišljala jasno.
Pozvala sam porodicu, pa dečka, rekla im šta mi se desilo. Stvarno nisam htela da zovem policiju, ali me je dečko naterao. Ono što je rekao me ubedilo da treba da prijavim slučaj:
– Napašće možda neku drugu, koja neće imati toliko sreće.
I tada sam nazvala. Držali su me na vezi bar 15 minuta, prvo sam policajcu objasnila šta mi se desilo, onda je prebacio vezu koleginici, pa sve isto i njoj. Ostavila sam im i broj telefona. I desilo se baš ono što sam i slutila. Ništa. Previše gledam američke filmove, pa sam valjda očekivala da me pozovu na prepoznavanje osumnjičenih.
Kako mi je kasnije jedna koleginica rekla:
– Imala si sreće! Da je imao neko oružje, ko zna šta bi bilo?!
Bilo je to da sam se odbranila. Ubrzo, kad sam ispričala kolegama šta sam doživela, čujem slične priče. Kolega mi ispičao da je pratio tadašnju devojku do pred sama ulazna vrata, jer je neki predator vrebao po okolini tih meseci.
Komšinica ispiča za drugaricu koja je silovana na zaječarskoj Gitarijadi. Mnoge koje su prošle gore od mene verovatno se ne usuđuju da pričaju o tome. Ja sam se ugruvala od pada. Vrat me je boleo nekoliko dana. I to je sve. Samo sam sada opreznija.
ISPOVEST: Rekla sam mu da ne želim seks - onda je izvadio PENIS i stavio mi ga u...
Evo kakve sam ja zaključke donela iz tog iskustva i šta više ne radim:
- maksimalno izbegavam neosvetljena mesta, ulice, prolaze, ako morate da prođete neosvetljenim delom, pozovite nekog da vas sačeka (ako ste u prilici), ako ne, nabavite biber-sprej (što je inače, bar do skoro, bilo kažnjivo), kao zamena može dezodorans (nisam ga koristila, ali što da ne), ako imate kišobran, iskoristite ga
– zimi ne nosim kapuljaču, jer s njom na glavi slabije čujem, a i periferni vid mi ne funkcioniše
– maksimalno upoznajte ulicu, deo grada kuda prolazite, ako morate da se vraćate uveče, prođite tuda u toku dana i proučite okolinu
– nije sramota zvati u pomoć, što više buke napravite, tim bolje
- koristite telefon maksimalno, makar kao sredstvo odvraćanja, jer ako pomisle da pričate se nekim i da mu upravo govorite gde ste, veća je verovatnoća da odustane
