СИЛОВАЊЕ У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА! Исповест девојке која ће вас НАЈЕЖИТИ: Увукао ме у жбуње док сам чекала аутобус
Све се одиграло на стази којом пролазе пешаци.
Новосадска полиција је због два покушаја силовања Новосађанки ухапсила Александра Г. (25) изИнђије који је покушао да силује више жена и у другим градовима. Он је осумњичен да је 27. новембра око 2 сата ноћу у Улици Југ Богдана напао две Новосађанке у улазу зграде у којој станују. Полицији је две недеље раније пријављен још један такав случај који се догодио у Улици Косте Шокице, такође у Новом Саду. Александар је барем десетак пута покушао да нападне жене, али ниједну није успео да силује.
Ова страшна прича натерала је Кристину П. да подели своја размишљања:
Враћала сам се кући с посла. Није било превише касно, негде око 22.30 часова. Пошто сам хтела да одем на почетну станицу аутобуса, изашла сам из превоза пре Панчевачког моста, на Булевару деспота Стефана и кренула степеницама да на почетној станици Омладински стадион, сачекам “мој” бус.
Напад се десио баш ту, одмах пошто сам се попела степеницама, на делу где је с десне стране јарак, жбуње и свакојако растиње.
Таман што сам завршила разговор телефоном и убацила га у џеп јакне, “полетела” сам ка јарку. Прво што ми је у тој наносекунди пролетело кроз главу, док сам још лебдела, било је “Шта ће Дарко овде? Шта то ради?!”. Дарко, један колега, имао је обичај, шале ради, да ме подигне увис, заврти у круг и спусти. Кад сам се приземљила схватих да је ђаво однео шалу. Није то Дарко!
Ни дан-данас ми није јасно како сам завршила у јарку. Мени је деловало да ме је нападач подигао са земље, обухвативши ме рукама око струка, отпозади, да сам ја направила неки колут и завршила на земљи, јер сам убеђена да сам “полетела”.
Можда ме је само гурнуо, а ја, с ногама напред, слетела у јарак. Дотични је хтео да ме силује одмах ту поред стазе којом пролазе пешаци!
Ни слутила нисам да у мени “чучи” таква глашчина! У трен ока, нападач се нашао крај мојих ногу, вукући ме за стопала дубље у жбуње. Тад се у мени, тихој и мирној, пробудила звер, почела сам да се дерем и урлам, “ногесала” сам се као бесна, гађајући ка глави и лицу.
УПОЗНАЛА ГА НА ФЕЈСУБКУ: Отишла у његов стан, а онда се догодило језиво силовање
Ако сам икада и помислила да би ме био блам да пустим глас и потражим помоћ у таквој ситуацији, све то је у секунди нестало. Заурлала сам колико ме грло носи. “У помоћ!”, као да је викала нека друга особа, користећи моје грло, то није био мој глас, већ неке бесне особе, пуне презира.
Пало ми је на памет касније, читала сам да кад је људима живот угрожен, цео живот им пролети пред очима. Са мном то није био случај. Само сам мислила на тај тренутак, ту и сада, да се одбраним. Док се све дешавало, нисам размишљала о томе да ли има код себе неко оружје. Срећом, није имао или га бар није употребио.
Пустио ме је и попео се на стазу, гледајући у мене и нешто ми говорећи. У ушима ми је хучало и зујало као да сам у авиону који се пење у висине, па нисам ни чула шта је тачно рекао.
СИЛОВАЊЕ У КАРЛОВАЧКОМ СТУДЕНТСКОМ ДОМУ: Ухапшен мушкарац
Онда се и ја попех на стазу и док сам се чистила од блата, погледам лево, ка мосту, нигде никог до једног преплашеног створења, мушког пола, стоји, вероватно размишљајући да ли да се окрене и да петама ветра.
Крећем ка почетној станици и стаје ауто испред мене, чачанска регистрација. Младић излази из аута и пита ме јесам ли добро, треба ли ми помоћ. Ево једног светлог примера мушког рода! Каже, видео је када ме је нападач гурнуо у жбуње. Додуше, мало је покварио утисак када ме је питао да ли познајем манијака?! Што, у реду је да ме нападне, ако се познајемо?!
Младић је и понудио превоз да кренемо за нападачем, у потеру. Одбила сам, после ми било жао што јесам. Нисам тада баш размишљала јасно.
Позвала сам породицу, па дечка, рекла им шта ми се десило. Стварно нисам хтела да зовем полицију, али ме је дечко натерао. Оно што је рекао ме убедило да треба да пријавим случај:
– Напашће можда неку другу, која неће имати толико среће.
И тада сам назвала. Држали су ме на вези бар 15 минута, прво сам полицајцу објаснила шта ми се десило, онда је пребацио везу колегиници, па све исто и њој. Оставила сам им и број телефона. И десило се баш оно што сам и слутила. Ништа. Превише гледам америчке филмове, па сам ваљда очекивала да ме позову на препознавање осумњичених.
Како ми је касније једна колегиница рекла:
– Имала си среће! Да је имао неко оружје, ко зна шта би било?!
Било је то да сам се одбранила. Убрзо, кад сам испричала колегама шта сам доживела, чујем сличне приче. Колега ми испичао да је пратио тадашњу девојку до пред сама улазна врата, јер је неки предатор вребао по околини тих месеци.
Комшиница испича за другарицу која је силована на зајечарској Гитаријади. Многе које су прошле горе од мене вероватно се не усуђују да причају о томе. Ја сам се угрувала од пада. Врат ме је болео неколико дана. И то је све. Само сам сада опрезнија.
ИСПОВЕСТ: Рекла сам му да не желим секс - онда је извадио ПЕНИС и ставио ми га у...
Ево какве сам ја закључке донела из тог искуства и шта више не радим:
- максимално избегавам неосветљена места, улице, пролазе, ако морате да прођете неосветљеним делом, позовите неког да вас сачека (ако сте у прилици), ако не, набавите бибер-спреј (што је иначе, бар до скоро, било кажњиво), као замена може дезодоранс (нисам га користила, али што да не), ако имате кишобран, искористите га
– зими не носим капуљачу, јер с њом на глави слабије чујем, а и периферни вид ми не функционише
– максимално упознајте улицу, део града куда пролазите, ако морате да се враћате увече, прођите туда у току дана и проучите околину
– није срамота звати у помоћ, што више буке направите, тим боље
- користите телефон максимално, макар као средство одвраћања, јер ако помисле да причате се неким и да му управо говорите где сте, већа је вероватноћа да одустане
