Skriveno u štekovima: Zakon pod lupom, mladi ne odustaju lako od naoružanja u Srbiji - na vidiku nova akcija dobrovoljne predaje ilegalnog oružja

Prethodna akcija dobrovoljne predaje oružja u Srbiji sprovedena je maja 2023. godine nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu i selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca. 

Kako je tada zvanično saopšteno, od 8. maja do 30. juna 2023. godine policiji je predato ukupno 108.883 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava, od čega 82.398 komada legalnog i nelegalnog oružja, 26.485 komada minsko-eksplozivnih sredstava i 4.243.139 komada legalne i nelegalne municije, što je najbolji rezultat u odnosu na sve prethodne ovakve akcije koju sprovodi MUP.

U ovom periodu policijske uprave su obavile 410.806 revizija izdatih dozvola za oružje. Protiv vlasnika oružja podneto je 2.015 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 1.886 krivičnih prijava i izveštaja nadležnim tužilaštvima. Prilikom kontrolisanja, policija je proveravala ispunjenost prostorno-tehničkih uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja.

Srbija je, zajedno sa Crnom Gorom, na trećem mestu u svetu i prva u Evropi po količini oružja u odnosu na broj stanovnika.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da u Srbiji ima 554.362 komada registrovanog oružja, a pre dve godine bilo je više od 766.655 komada. To je za više od 200 hiljada registrovanog oružja manje.

Dačić je najavio izmene Zakona o oružju i dodao, gostujući na TV Pink, da se sada ne izdaju nove dozvole za nošenje oružja, „osim nekih potrebnih dozvola“, kao i da se proverava način držanja oružja i kontrolišu već izdate dozvole.

U odnosu na ukupan broj stanovnika (6,7 miliona), prema ranijim podacima, oružje u svom posedu legalno ima 8,5 posto građana Srbije, što znači da na svakih 100 stanovnika dolazi 11,5 komada oružja. 

Poziva bilo i ranije

U Srbiji je u protekle dve decenije bilo više akcija dobrovoljne predaje ilegalnog oružja i poziva dobrovoljcima za njegovu legalizaciju. Pre akcije iz 2023. godine, najveća predaja ilegalnog oružja bila je 2003. godine, tokom „Sablje”, pokrenute posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Građani su samoinicijativno predali više od 35.000 ilegalnih ubojitih cevi, a podneto je i skoro 24.000 zahteva za legalizaciju oružja koje su skrivali u tajnim štekovima.

Naredne akcije, međutim, nisu bile toliko uspešne. Tako je 2015. godine predato 2.138 komada oružja, godinu dana kasnije 926 komada, 2017. godine za četiri meseca je predato 661 „cevi”, a 2020. godine, nakon ukidanja vanrednog stanja zbog korone, 146 komada oružja.

I dok legalno oružje nije problem, jer je pod kontrolom policije, teškoće stvara ilegalno oružja. Niko nema preciznijih podataka o tome koliko je nelegalnih pištolja, revolver ili i automatskih pušaka u rukama građana. Neki podaci govore da je u Srbiji oko 800.000 ilegalnog oružja i da se ta brojka godinama osetno ne smanjuje. Prognoze da će se takva situacija promeniti nisu baš optimističke. I pored činjenice da je u međuvremenu broj registrovanog oružja smanjen za 190.970 komada, poznavaoci prilika ukazuju da se istovremeno povećava broj nelegalnih cevi.

Naime, neka istraživanje rađena posle legalizacija, pokazuju da su oružje najčešće vraćali stariji ljudi, dok ga se mlađi nisu odrekli već ga i dalje skrivaju u njima znanim štekovima.

Posedovati oružja u Srbiji nije samo rezultat realne bezbednosne pretnje, već je i pitanje tradicije. To se najlakše može videti u najbanalnijim situacijama, na primer na svadbama i drugim raznim proslavama.

Izgovor za nabavku ilegalnog oružja mnogi vide i u visini poreza na oružje. Taj namet, na primer, za vlasnike pištolja i revolvera koji imaju dozvolu i za držanje i nošenje, za prošlu godinu iznosi 25.220 dinara, dok oni koji ga ilegalno drže ništa ne plaćaju, ali u slučaju da budu otkriveni rizikuju visoke novčane pa i zatvorske kazne

Srbija Danas/Dnevnik