Скривено у штековима: Закон под лупом, млади не одустају лако од наоружања у Србији - на видику нова акција добровољне предаје илегалног оружја

Претходна акција добровољне предаје оружја у Србији спроведена је маја 2023. године након масовних убистава у ОШ „Владислав Рибникар” у Београду и селима Мало Орашје и Дубона код Младеновца. 

Како је тада званично саопштено, од 8. маја до 30. јуна 2023. године полицији је предато укупно 108.883 комада оружја и минско-експлозивних средстава, од чега 82.398 комада легалног и нелегалног оружја, 26.485 комада минско-експлозивних средстава и 4.243.139 комада легалне и нелегалне муниције, што је најбољи резултат у односу на све претходне овакве акције коју спроводи МУП.

У овом периоду полицијске управе су обавиле 410.806 ревизија издатих дозвола за оружје. Против власника оружја поднето је 2.015 захтева за покретање прекршајног поступка и 1.886 кривичних пријава и извештаја надлежним тужилаштвима. Приликом контролисања, полиција је проверавала испуњеност просторно-техничких услова за безбедан смештај и чување оружја.

Србија је, заједно са Црном Гором, на трећем месту у свету и прва у Европи по количини оружја у односу на број становника.

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је јуче да у Србији има 554.362 комада регистрованог оружја, а пре две године било је више од 766.655 комада. То је за више од 200 хиљада регистрованог оружја мање.

Дачић је најавио измене Закона о оружју и додао, гостујући на ТВ Пинк, да се сада не издају нове дозволе за ношење оружја, „осим неких потребних дозвола“, као и да се проверава начин држања оружја и контролишу већ издате дозволе.

У односу на укупан број становника (6,7 милиона), према ранијим подацима, оружје у свом поседу легално има 8,5 посто грађана Србије, што значи да на сваких 100 становника долази 11,5 комада оружја. 

Позива било и раније

У Србији је у протекле две деценије било више акција добровољне предаје илегалног оружја и позива добровољцима за његову легализацију. Пре акције из 2023. године, највећа предаја илегалног оружја била је 2003. године, током „Сабље”, покренуте после убиства премијера Зорана Ђинђића. Грађани су самоиницијативно предали више од 35.000 илегалних убојитих цеви, а поднето је и скоро 24.000 захтева за легализацију оружја које су скривали у тајним штековима.

Наредне акције, међутим, нису биле толико успешне. Тако је 2015. године предато 2.138 комада оружја, годину дана касније 926 комада, 2017. године за четири месеца је предато 661 „цеви”, а 2020. године, након укидања ванредног стања због короне, 146 комада оружја.

И док легално оружје није проблем, јер је под контролом полиције, тешкоће ствара илегално оружја. Нико нема прецизнијих података о томе колико је нелегалних пиштоља, револвер или и аутоматских пушака у рукама грађана. Неки подаци говоре да је у Србији око 800.000 илегалног оружја и да се та бројка годинама осетно не смањује. Прогнозе да ће се таква ситуација променити нису баш оптимистичке. И поред чињенице да је у међувремену број регистрованог оружја смањен за 190.970 комада, познаваоци прилика указују да се истовремено повећава број нелегалних цеви.

Наиме, нека истраживање рађена после легализација, показују да су оружје најчешће враћали старији људи, док га се млађи нису одрекли већ га и даље скривају у њима знаним штековима.

Поседовати оружја у Србији није само резултат реалне безбедносне претње, већ је и питање традиције. То се најлакше може видети у најбаналнијим ситуацијама, на пример на свадбама и другим разним прославама.

Изговор за набавку илегалног оружја многи виде и у висини пореза на оружје. Тај намет, на пример, за власнике пиштоља и револвера који имају дозволу и за држање и ношење, за прошлу годину износи 25.220 динара, док они који га илегално држе ништа не плаћају, али у случају да буду откривени ризикују високе новчане па и затворске казне

Србија Данас/Дневник