ŠTA IZAZIVA NASILJE U SRBIJI? Tri brutalna prebijanja ŠOKIRALA JAVNOST, stručnjaci konačno objasnili ima li kraja
Nasilje u Srbiji je do te mere eskaliralo da se praktično više ne zna da li je to individualni, društveni ili institucionalni problem.
Jedno je sigurno, da bi se nešto promenilo, moraćemo da se promenimo kao ljudi, a to će ići znatno teže od promene zakona ili efikasnosti policije i pravosuđa.
U svega nedelju dana Srbiju su šokirala tri slučaja teškog nasilja. Najpre se na društvenim mrežama pojavio snimak brutalnog prebijanja M. M. (28), kog je Ivan Kontić u Novom Sadu tukao pesnicama u glavu do nesvesti, a potom mu i lomio ruke. Iako se ovo nasilje dogodilo još 24. avgusta, siledžija je i dalje na slobodi pošto je u međuvremenu pobegao iz zemlje.
POVEZAN JE SA SERIJOM EKSPLOZIJA: Detalj na telu je otkrio čoveka osumnjičenog za ubistvo Stojanovića!
MASAKR KOD JABUKOVCA: Optužena je za učešće u jezivom četvorostrukom UBISTVU, a suđenje još uvek čeka na SLOBODI
JOVAN BEŽAO VUKUĆI KRVAVU NOGU, A ONDA GA JE RADE STIGAO! Počelo suđenje: Zbog međe izbo komšiju čak 18 puta
Nekoliko dana kasnije u centar pažnje javnosti dospeo je još jedan nasilnik - Miladin Kovačević (33). On je po siledžijstvu poznat već 10 godina i to izvan granica Srbije pošto je 2010. godine u SAD pretukao studenta Brajana Štajnhauera, zbog čega je u Srbiji osuđen na dve godine i tri meseca zatvora i to pošto je naša zemlja za njegovo izručenje platila SAD obeštećenje od 900.000 dolara.
Kovačević se ovoga puta sumnjiči da je zlostavljao i mučio Tijanu T. (26) i da je pretnjama ugrozio njenu sigurnost. Nakon saslušanja, pušten je da se brani sa slobode, ali mu je sud izrekao meru zabrane komunikacije sa Tijanom T. i njenom sestrom.
Konačno, stravično nasilje prošle nedelje je zabeleženo i u Šapcu gde je taksista I. S. brutalno pretukao pravnicu D. R. pošto joj je prethodno godinama dobacivao na ulici i uznemiravao je putem telefona.
Nesrećnoj ženi konstatovane su teške telesne povrede, a protiv nasilnika je podneta krivična prijava. Posle svega postavlja se pitanje da li je nasilje eskaliralo u Srbiji i kako tome stati na put?
Raspad društva
Kriminolog Dobrivoje Radovanović ističe da bazičnu osnovu nasilja čine dva dela.
- Jedan deo je socijalna naučenost da se svi problemi efikasno rešavaju nasiljem. To učimo od devedesetih godina prošlog veka i sve se više uči. A drugi deo je agresivni sklop ličnosti, odnosno prevashodno psihopatija. Dakle, spoj socijalnog i individualnog razloga dovodi do velike količine nasilja. Nekada imamo učestalo nasilje, pa pad, pa opet ukrug. Nasilje se ponaša u obliku sinusoide, skače, smiruje se. Kada skače, dolazi do porasta svih oblika nasilja, ubistava, organizovanog kriminala, koji povlači sa sobom i porodično nasilje. S tim što na individualnom planu u poslednje vreme dobija zastrašujuće, oblike što smo mogli da vidimo na primeru prebijanja u Novom Sadu - objašnjava Radovanović.
Socilog Ratko Božović ističe da je nasilje posledica krize i tranzicije.
- Živimo u vremenu u kome su se raspali i društvo i porodica. Kriza i tranzicija su sve poremetile i nastao je haos. Postali smo anomično, a ne anemično društvo, a to znači društvo u kome vladaju haos, nasilje i bezakonje. Došlo je do rušenja sklada vrednosti i normalnosti i nastao je sumrak vrline. Moralna sfera je dovedena u pitanje. I sada imamo siromaštvo i materijalnog, duhovnog i duševnog. Nestala je empatija. Činimo drugome ono što ne bismo želeli da drugi čini nama. Postradala je čovečnost. Mi ljude sada gledamo po funkciji i ulozi u društvu, a ne po tome kakvi su ljudi. Nestalo je pitanje ličnosti - objašnjava Božović.
Loš zakon
Advokat Aleksandar Olenik naglašava da je nasilje u Srbiji duže vreme kontinuirano u porastu, ali da je sada vidljivije.
- Za to su zaslužne, pre svih, društvene mreže. To se videlo i na primeru prebijanja u Novom Sadu. Ranije je i manje bilo nasilja, a bilo je i manje vidljivo. To je i posledica zakona prema kome policija ne može preventivno da deluje i reaguje kada joj se žrtva, recimo, požali na pretnje. Policija po zakonu može da deluje jedino kada se dogodi nasilje. Ali i kada reaguje često to čini neefikasno zbog dugogodišnje negativne selekcije i nepotizma - smatra Olenik.
Kako kaže, veliki problem je i činjenica da krivične prijave stoje nedeljama praktično netaknute u tužilaštvu.
- Kada advokat podnese određenu krivičnu prijavu, ona će dobiti pečat i datum, ali neće odmah biti pročitana nego tek nakon 10, 15 dana. Osim ako neko ne pozove tužilaštvo i skrene pažnju da je predmet izuzetno značajan i da mora hitno da se radi. To je posledica loše organizacije i nedovoljnog broja ljudi u tužilaštvu koji su, pritom, sve slabije obrazovani i stručni. Tužilaštvo je nepripremljeno, bukvalno, preko noći dobilo duplo više posla pošto su ukinute istražne sudije. Sada tužilaštvo vodi istragu, a nema dovoljno ni ljudi ni prostorija za to i zbog toga se toliko kasni sa predmetima - podvlači Olenik i dodaje da je tužilaštvo najslabija karika u sudskom sistemu Srbije još od devedesetih godina.
Radovanović kaže da postoji mnogo načina prevencije nasilja.
- Imamo dobre stručnjake, samo što ih ne koristimo. Preventivne aktivnosti su nam neophodne još u ranim uzrastima do 11, 12 godina kada roditelji imaju najznačajniju ulogu kao tipovi identifikacije na koje se deca ugledaju. Veoma je bitno da nema nasilja u porodici. Ukoliko ga ima, dolazi do pomeranja tog uticaja iz porodice na vršnjačko nasilje. A ukoliko najraniji oblici nasilja do 11, 12. godine prođu nekažnjeno, obično kasnije prerastu u najteže oblike nasilja. Sa druge strane, nasilje koje nastaje u pubertetu po pravilu nestaje nakon puberteta - apostrofira Radovanović.
Rijaliti
Sociolog Božović kaže da se svi moramo suočiti sa istinom da bismo se promenili.
- Nažalost, obrazovni sistem sada nam je samo obrazovni, ali ne i vaspitni. Institucije su oskrnavljene sa stanovišta moralnog uticaja. Neophodno je postaviti pitanje kako edukujemo decu i ljude oko nas? Teško je sada zaustaviti cunami. Ali moramo na prvo mesto postaviti odgovornost i zakone koji će se u potpunosti sprovoditi ni po babu ni po stričevima. Potrebno je naći meru i u odgovornosti jer svaki egoizam dovodi u pitanje slobodu drugih - zaključuje Božović.
Olenik smatra da dugogodišnji problem nasilja ne može da se reši samo povećavanjem kazni.
- Pre nego što izvrši nasilje, nasilnik ne gleda koliku će kaznu za to da dobije, nego kolika je verovatnoća da bude uhvaćen i procesuiran. Tek onda razmišlja o kazni. Nažalost, kod nas organi gonjenja nisu toliko efikasni pa je nekažnjivost velika. Zbog toga nam je neophodno da se promeni zakon tako da policija može i preventivno da reaguje kada žrtva dobija pretnje, a ne samo kada dođe do fizičkog nasilja. Takođe, značajnu ulogu u borbi protiv nasilja moraju da imaju i mediji, informisanje i obrazovanje. Međutim, ovi sektori uglavnom služe za potkusurivanje političkih partija. Stižu nam na naplatu devedesete, godine ratova, inflacija, nasilja. A i mi nismo najbolji primer toj ratnoj generaciji dece pošto im svakodnevno serviramo rijalitije na televiziji gde sve vrvi od verbalnog i fizičkog nasilja - apostrofira Olenik.
Božović: Mi smo primili injekciju nasilja
Sociolog Ratko Božović kaže da je u središtu nasilja mržnja.
- To je mržnja prema različitome ili prema drugome jer je uvek neko drugi kriv. Obezvređeni su život i vrednosti življenja. Logika ratnog zbivanja, krize i sankcija nije završena ratom. I dalje nemamo jezik mira već ekstremno ponašanje, a to nije ništa drugo nego patologija. Nastala je velika konfuzija sa stanovišta normalnosti. A rijaliti programi su ubistvo normalnosti. Tamo se favorizuje nasilje koje postaje obična pojava. Mi smo socijalizovani na nasilju. Primili smo injekciju nasilja. Nasilje nam je postalo bitnije od tolerancije i mržnje pa je postalo obično - naglašava Božović.
Preblage sankcije za maloletnike
Kriminolog Radovanović ističe da su navijači i dalje najveći problem u Srbiji.
- Navijačke grupe su emiteri nasilja. Oni regrutuju klince, obučavaju ih za kriminal. Mnoge vođe navijača su narko-dileri koji angažuju maloletnike za rasturanje droge. Na taj način koriste činjenicu da imamo blage sankcije za maloletnički kriminal. Imamo zakone ovakve i onakve, a najveći problem su preblage sankcije za maloletnike, selektivno gonjenje i neefikasnost sudova i primene kazni. Kazne za psihopate imaju efekta ako ih sankcionišete u roku od najviše godinu dana, a ako ceo proces traje dve, tri ili više godina, onda to nema praktično nikakvog uticaja, kao da ih niste ni kaznili - zaključuje Radovanović.
