ШТА ИЗАЗИВА НАСИЉЕ У СРБИЈИ? Три брутална пребијања ШОКИРАЛА ЈАВНОСТ, стручњаци коначно објаснили има ли краја
Насиље у Србији је до те мере ескалирало да се практично више не зна да ли је то индивидуални, друштвени или институционални проблем.
Једно је сигурно, да би се нешто променило, мораћемо да се променимо као људи, а то ће ићи знатно теже од промене закона или ефикасности полиције и правосуђа.
У свега недељу дана Србију су шокирала три случаја тешког насиља. Најпре се на друштвеним мрежама појавио снимак бруталног пребијања М. М. (28), ког је Иван Контић у Новом Саду тукао песницама у главу до несвести, а потом му и ломио руке. Иако се ово насиље догодило још 24. августа, силеџија је и даље на слободи пошто је у међувремену побегао из земље.
ПОВЕЗАН ЈЕ СА СЕРИЈОМ ЕКСПЛОЗИЈА: Детаљ на телу је открио човека осумњиченог за убиство Стојановића!
МАСАКР КОД ЈАБУКОВЦА: Оптужена је за учешће у језивом четвороструком УБИСТВУ, а суђење још увек чека на СЛОБОДИ
ЈОВАН БЕЖАО ВУКУЋИ КРВАВУ НОГУ, А ОНДА ГА ЈЕ РАДЕ СТИГАО! Почело суђење: Због међе избо комшију чак 18 пута
Неколико дана касније у центар пажње јавности доспео је још један насилник - Миладин Ковачевић (33). Он је по силеџијству познат већ 10 година и то изван граница Србије пошто је 2010. године у САД претукао студента Брајана Штајнхауера, због чега је у Србији осуђен на две године и три месеца затвора и то пошто је наша земља за његово изручење платила САД обештећење од 900.000 долара.
Ковачевић се овога пута сумњичи да је злостављао и мучио Тијану Т. (26) и да је претњама угрозио њену сигурност. Након саслушања, пуштен је да се брани са слободе, али му је суд изрекао меру забране комуникације са Тијаном Т. и њеном сестром.
Коначно, стравично насиље прошле недеље је забележено и у Шапцу где је таксиста И. С. брутално претукао правницу Д. Р. пошто јој је претходно годинама добацивао на улици и узнемиравао је путем телефона.
Несрећној жени констатоване су тешке телесне повреде, а против насилника је поднета кривична пријава. После свега поставља се питање да ли је насиље ескалирало у Србији и како томе стати на пут?
Распад друштва
Криминолог Добривоје Радовановић истиче да базичну основу насиља чине два дела.
- Један део је социјална наученост да се сви проблеми ефикасно решавају насиљем. То учимо од деведесетих година прошлог века и све се више учи. А други део је агресивни склоп личности, односно превасходно психопатија. Дакле, спој социјалног и индивидуалног разлога доводи до велике количине насиља. Некада имамо учестало насиље, па пад, па опет укруг. Насиље се понаша у облику синусоиде, скаче, смирује се. Када скаче, долази до пораста свих облика насиља, убистава, организованог криминала, који повлачи са собом и породично насиље. С тим што на индивидуалном плану у последње време добија застрашујуће, облике што смо могли да видимо на примеру пребијања у Новом Саду - објашњава Радовановић.
Социлог Ратко Божовић истиче да је насиље последица кризе и транзиције.
- Живимо у времену у коме су се распали и друштво и породица. Криза и транзиција су све пореметиле и настао је хаос. Постали смо аномично, а не анемично друштво, а то значи друштво у коме владају хаос, насиље и безакоње. Дошло је до рушења склада вредности и нормалности и настао је сумрак врлине. Морална сфера је доведена у питање. И сада имамо сиромаштво и материјалног, духовног и душевног. Нестала је емпатија. Чинимо другоме оно што не бисмо желели да други чини нама. Пострадала је човечност. Ми људе сада гледамо по функцији и улози у друштву, а не по томе какви су људи. Нестало је питање личности - објашњава Божовић.
Лош закон
Адвокат Александар Оленик наглашава да је насиље у Србији дуже време континуирано у порасту, али да је сада видљивије.
- За то су заслужне, пре свих, друштвене мреже. То се видело и на примеру пребијања у Новом Саду. Раније је и мање било насиља, а било је и мање видљиво. То је и последица закона према коме полиција не може превентивно да делује и реагује када јој се жртва, рецимо, пожали на претње. Полиција по закону може да делује једино када се догоди насиље. Али и када реагује често то чини неефикасно због дугогодишње негативне селекције и непотизма - сматра Оленик.
Како каже, велики проблем је и чињеница да кривичне пријаве стоје недељама практично нетакнуте у тужилаштву.
- Када адвокат поднесе одређену кривичну пријаву, она ће добити печат и датум, али неће одмах бити прочитана него тек након 10, 15 дана. Осим ако неко не позове тужилаштво и скрене пажњу да је предмет изузетно значајан и да мора хитно да се ради. То је последица лоше организације и недовољног броја људи у тужилаштву који су, притом, све слабије образовани и стручни. Тужилаштво је неприпремљено, буквално, преко ноћи добило дупло више посла пошто су укинуте истражне судије. Сада тужилаштво води истрагу, а нема довољно ни људи ни просторија за то и због тога се толико касни са предметима - подвлачи Оленик и додаје да је тужилаштво најслабија карика у судском систему Србије још од деведесетих година.
Радовановић каже да постоји много начина превенције насиља.
- Имамо добре стручњаке, само што их не користимо. Превентивне активности су нам неопходне још у раним узрастима до 11, 12 година када родитељи имају најзначајнију улогу као типови идентификације на које се деца угледају. Веома је битно да нема насиља у породици. Уколико га има, долази до померања тог утицаја из породице на вршњачко насиље. А уколико најранији облици насиља до 11, 12. године прођу некажњено, обично касније прерасту у најтеже облике насиља. Са друге стране, насиље које настаје у пубертету по правилу нестаје након пубертета - апострофира Радовановић.
Ријалити
Социолог Божовић каже да се сви морамо суочити са истином да бисмо се променили.
- Нажалост, образовни систем сада нам је само образовни, али не и васпитни. Институције су оскрнављене са становишта моралног утицаја. Неопходно је поставити питање како едукујемо децу и људе око нас? Тешко је сада зауставити цунами. Али морамо на прво место поставити одговорност и законе који ће се у потпуности спроводити ни по бабу ни по стричевима. Потребно је наћи меру и у одговорности јер сваки егоизам доводи у питање слободу других - закључује Божовић.
Оленик сматра да дугогодишњи проблем насиља не може да се реши само повећавањем казни.
- Пре него што изврши насиље, насилник не гледа колику ће казну за то да добије, него колика је вероватноћа да буде ухваћен и процесуиран. Тек онда размишља о казни. Нажалост, код нас органи гоњења нису толико ефикасни па је некажњивост велика. Због тога нам је неопходно да се промени закон тако да полиција може и превентивно да реагује када жртва добија претње, а не само када дође до физичког насиља. Такође, значајну улогу у борби против насиља морају да имају и медији, информисање и образовање. Међутим, ови сектори углавном служе за поткусуривање политичких партија. Стижу нам на наплату деведесете, године ратова, инфлација, насиља. А и ми нисмо најбољи пример тој ратној генерацији деце пошто им свакодневно сервирамо ријалитије на телевизији где све врви од вербалног и физичког насиља - апострофира Оленик.
Божовић: Ми смо примили инјекцију насиља
Социолог Ратко Божовић каже да је у средишту насиља мржња.
- То је мржња према различитоме или према другоме јер је увек неко други крив. Обезвређени су живот и вредности живљења. Логика ратног збивања, кризе и санкција није завршена ратом. И даље немамо језик мира већ екстремно понашање, а то није ништа друго него патологија. Настала је велика конфузија са становишта нормалности. А ријалити програми су убиство нормалности. Тамо се фаворизује насиље које постаје обична појава. Ми смо социјализовани на насиљу. Примили смо инјекцију насиља. Насиље нам је постало битније од толеранције и мржње па је постало обично - наглашава Божовић.
Преблаге санкције за малолетнике
Криминолог Радовановић истиче да су навијачи и даље највећи проблем у Србији.
- Навијачке групе су емитери насиља. Они регрутују клинце, обучавају их за криминал. Многе вође навијача су нарко-дилери који ангажују малолетнике за растурање дроге. На тај начин користе чињеницу да имамо благе санкције за малолетнички криминал. Имамо законе овакве и онакве, а највећи проблем су преблаге санкције за малолетнике, селективно гоњење и неефикасност судова и примене казни. Казне за психопате имају ефекта ако их санкционишете у року од највише годину дана, а ако цео процес траје две, три или више година, онда то нема практично никаквог утицаја, као да их нисте ни казнили - закључује Радовановић.
