STEFAN I NIKOLA SE UTOPILI ZBOG 200 DINARA: Skočio za bratom da ga spasi pa potonuo sa njim, tragedija zavila Srbiju u crno - deca svemu svedočila i optužila vlasnike pedaline

Srebrno jezero, 11. septembar 2018. godine, mesto tragedije koja je potresla sve. Dvojica braće, Stefan (14) i Nikola (13) Petrović iz Trske, tragično su izgubili živote u nesreći koja je ostavila neizbrisiv trag na njihovim porodicima i svima koji su ih poznavali.

Dok se prisećamo tog dana, pitanja o bezbednosti i odgovornosti postaju još važnija. Istraga je pokazala moguće propuste i zanemarivanje sigurnosnih mera, koji su možda doprineli ovoj tragediji. Nesreća koja je podsetnik na potrebu za većim oprezom i odgovornošću u svim rekreativnim aktivnostima.

Drugari braće Stefana (14) i Nikole (13) Petrovića iz Trske, koji su se 11. septembra 2016. godine utopili u Srebrnom jezeru, za nesreću su optužili vlasnike kobne pedaline iz Niša. Oni su navodno dečake ubedili da rentiraju plovilo tako što su spustili cenu sa 500 na 300 dinara, a uz sve to, dozvolili su da se na njega popne više dečaka nego što je predviđeno.

Kako su tada pisale "Večernje novosti", deca su svedočila kako su iznajmila dve pedaline, crvenu i plavu. Stefan i Nikola bili su na crvenoj, sa još tri druga, što znači da ih je bilo petoro, iako je pedalina predviđena za četvoro. Dok su prolazili pored obale, dečake su vlasnici crvenih pedalina dozivali i ubeđivali da svrate i provozaju se.

- Pošto su deca bila neodlučna, vlasnici su ih ubedili tako što su im cenu sa 500 smanjili na 300 dinara za sat vremena vožnje. Pritom, niti su ih pitali da li znaju da plivaju i koliko imaju godina, niti su im dali zaštitne prsluke - rekao je izvor "Novosti" iz istrage tada.

On dodaje da su dečaci ispričali da kad su svi, kada su se našli blizu suprotne obale jezera, sišli su u jezero i kupali se.

U vodu dubine oko pet metara, sišla su i braća Stefan i Nikola, ali su se u njoj držali za pedalinu, jer nisu znala da plivaju. Posle kupanja, pošto su se dečaci vratili na pedalinu i počeli da se oblače, niko nije primetio da je Nikola, koji je stajao na prednjoj strani pedaline, skliznuo u vodu.

- Dečaci su odjednom čuli Stefana kako viče "Ljudi, Nikola se davi!" i videli ga kako skače za bratom u vodu. Za Stefanom je skočio i njegov drug M. P. i pokušao da im pomogne, ali braća su već potonula - pričao je izvor "Novosti" pre par godina.

Kad su videli da su im drugovi potonuli, dečaci su počeli da vrište i zovu u pomoć trenera, koji je sedeo u kafiću sa direktorom i vozačem. Trener je odmah skočio u vodu i krenuo ka njima, kao i jedan čovek koji se vozio na pedalini, ali su deca bili predaleko i kasno su stigli. U svojim izjavama pred tužiocem, svi dečaci su rekli da su im direktor i trener zabranili kupanje, ali da im vožnju pedalinama nisu spominjali, izuzev jednog dečaka, koji je rekao da su im oni dali dozvolu za vožnju.

Braća Stefan i Nikola utopila su se nakon igranja fudbalske utakmice protiv FK Pinkum iz Velikog Gradišta, na koju su došli sa još 12 drugara, direktorom OŠ "Karađorđe" iz Rače i trenerom. Dva dana nakon tragedije uhapšeni su i pritvoreni direktor, trener i vlasnici pedaline, zbog sumnje da su izvršili teško delo protiv opšte bezbednosti, za koje sleduje kazna od jedne do osam godina zatvora.

Razgovor sa dečacima obavljen je u Rači, jer su roditelji prethodno odbili da ih dovedu u Veliko Gradište, pravdajući se da žele da ih poštede stresa i da nemaju novac za prevoz. Pre njih, tužilac je obavio razgovor sa roditeljima stradalih dečaka, koji su se izjasnili da se pridružuju krivičnom gonjenju osumnjičenih i da će od njih tražiti odštetu. Saslušan je i vlasnik druge pedaline, na kojoj su se vozila petorica dečaka i sa koje niko nije stradao.

U tužilaštvu u Velikom Gradištu za "Blic" su tada rekli da je pritvor za osumnjičene za ovu tragediju ukinut jer više ne postoji mogućnost da mogu da utiču na svedoke.

Oca muči samo jedno pitanje

U svom emotivnom obraćanju, otac preminulih dečaka je dve godine nakon tragedije izrazio duboko razočaranje i bes zbog propusta koji su doveli do tragedije.

Aleksandar Petrović iz Rače, otac Stefana (14) i Nikole (13), koji su se pre šest godina utopili na Srebrnom jezeru, ogorčen je što je i nakon ponovljenog suđenja Osnovni sud u Velikom Gradištu izrekao gotovo minimalne kazne optuženima za ovu tragediju.

Ovaj sud je, podsetimo, direktora OŠ "Karađorđe" i trenera, u čijoj su organizaciji dečaci bili na jezeru, osudio na uslovnu kaznu od godinu dana zatvora, koja neće biti izvršena ukoliko naredne dve godine ne učine novo krivično delo.

Istom presudom na kaznu od dve godine zatvora osuđeni su muškarac i žena, koji su dečacima iznajmili pedaline s kojih su pali u vodu i utopili se. Prethodnom presudom koju je ukinuo Apelacioni sud vlasnicima pedalina izrečene su iste kazne, dok su direktor škole i trener osuđeni na godinu dana kućnog zatvora.

- Ogorčen sam jer je kazna direktoru smanjena, a on je imao najveću odgovornost i trebalo je da dobije najveću kaznu. Deca su njemu poverena. Ako sud smatra da životi moje dece vrede toliko, zaista ne bih imao ništa lepo o njima i njihovom radu da kažem - kazao je nesrećni Petrović pre par godina.

- Teško nam je. Preteško. Svaki dan ležem u krevet i budim se samo sa jednim pitanjem, da li je moguće da se tako nešto dogodilo. Sećam se tog jutra kad sam ih odvezao na utakmicu. Nisam znao gde će sve ići. Niko nam nije rekao! Znao sam samo da idu da igraju fudbal - objašnjava otac prisećajući se tog kobnog dana i dodaje:

- Ne znam zašto su tamo svraćali jer su na tom jezeru već imali loše iskustvo ranije. Stefan mi je pričao da su se deca, kada su bili na ekskurziji, pogurala i da je jedan dečak pao u vodu. Srećom, bilo je plitko, pa su ga odmah izvukli. Zašto su opet tamo išli, nije mi jasno. To je pitanje koje me muči - kaže Petrović.

Prema njegovim rečima, možda je zbog tog iskustva Stefan tog dana i odlučio da uđe u vodu da izvuče brata.

- Sigurno je mislio da je voda plitka. On je upravljao pedalinom, a Nikola je sedeo na ivici i upao u vodu. Videvši to, Stefan je povikao: "Ljudi, pomagajte, Nikola se davi!", skinuo je stvari sa sebe i skočio u vodu. Siguran sam da nije znao koliko je duboko i da je u vodu ušao samo da pomogne svom bratu - priča potreseni otac i dodaje da se sa Stefanom poslednji put čuo 15 minuta pre utapanja.

Inače, nesrećni Aleksandar Petrović ima i ćerku koja je bliznakinja s Nikolom. I njoj je, kako kaže, sve teže jer nema podršku svoje braće.

- Sa Nikolom je bila nerazdvojna. Svuda su išli zajedno. Teško joj je, sedim s njom i razgovaram, pokušavam da joj malo olakšam, ali nedostaju joj braća. Oni su bili njena najveća podrška - kaže Petrović.

Aleksandar Petrović objašnjava da je direktor škole dobio otkaz posle tragedije.

- U početku je bio s nama, pružao nam podršku da bismo se lakše suočili s bolom, ali je kasnije prekinuo svaki kontakt. Čuo sam da je, kada je suđenje počelo, obilazio decu i tražio im da menjaju iskaze. Verujem i da je to tačno, jer su deca zaista kasnije menjala iskaze. Neka rade šta hoće, ne znam kako će izaći na kraj sa svojom savešću, ako je uopšte ima. Direktor je bio vođa i organizator puta, on je imao najveću odgovornost. Da je svoj posao radio kako treba, do tragedije ne bi došlo - iskren je Petrović.

Podsećamo. Stefan i Nikola Petrović su za sebe ostavili sestru bliznakinju, Saru, neutešnu majku Sanju i oca Aleksadra. Ostavili su i drugare iz škole "Karađorđe", fubalere-pionire iz tima sa kojima su kobnog dana odigrali poslednju utakmicu.

Šta kaže zakon?

U savremenom društvu, rekreativne aktivnosti na vodi, kao što su vožnje pedalina i drugih plovila, postale su veoma popularne među decom i mladima. Međutim, kako bi se obezbedila sigurnost svih korisnika, posebno mlađih, važno je razumeti pravila i regulative koje se odnose na ove aktivnosti.

Prema zakonodavstvu Republike Srbije, korišćenje rekreativnih plovila, uključujući pedaline, mora se odvijati u skladu sa specifičnim bezbednosnim standardima. Na primer, postoji jasno definisano ograničenje broja osoba koje se mogu nalaziti na jednom plovilu, što se radi kako bi se izbeglo preopterećenje i smanjila mogućnost nesreća. Takođe, veoma je važno da svi korisnici, naročito deca, nose odgovarajuće zaštitne prsluke tokom boravka na vodi.

Zakonske regulative takođe propisuju da iznajmljivači plovila moraju obezbediti sve potrebne sigurnosne mere i opremu, kao i pružiti jasne instrukcije korisnicima o pravilnoj upotrebi plovila. Ovo uključuje obavezno upoznavanje sa sigurnosnim procedurama i pravilima ponašanja na vodi.

Bezbednost dece je poseban prioritet, jer su mlađi korisnici često manje iskusni i mogu biti skloniji rizicima. Zakon nalaže da deca mlađa od određene starosti (npr. 12 godina) ne bi trebala da upravljaju plovilima bez nadzora odraslih, te da je prisustvo odraslih osoba i njihova nadležnost ključna za sprečavanje nesreća.

Važno je da svi učesnici rekreativnih aktivnosti na vodi budu svesni i poštuju ove bezbednosne mere, kako bi se osigurala sigurnost i uživanje u ovim aktivnostima bez rizika. U slučaju bilo kakvih nepravilnosti ili nesigurnih praksi, nadležni organi mogu preduzeti odgovarajuće mere kako bi zaštitili javnu sigurnost i prevencija nesreća postala prioritet.