EVO KO JE NOVI SVEDOK NA SUĐENJU VELJI NEVOLJI "Zašto sam okrvario ruke" - kad je video slike mučenja tražio da ga zovu kad ponovo ubijaju

Bojan Hrvatin, navijač "Rada", postao je prvi svedok-okrivljeni u postupku koji se vodi protiv klana Veljka Belivuka, a pre nego što je uhapšen 2021. godine kao pripadnik ovog klana, u zatvoru je proveo "samo" 15 godina zbog ubistva navijača Voždovca. Njemu je tada Apelacioni sud u Beogradu kaznu zatvora smanjio uz obrazloženje da će ova kazna u dovoljnoj meri uticati na njega da ne vrši ista ili slična krivična dela, međutim...

Osuđen za ubistvo

Četvorica navijača Rada, Bojan Hrvatin, Aleksandar Kovačević, Goran Pantelić i Aleksandar Pavlović, su 4. avgusta 2005. godine na železničkoj stanici u beogradskom naselju Rakovica, noževima, šipkama i kamenicama ušli u voz, znajući da su u njemu navijači Voždovca.

Hrvatin je tada ubio Bojana Majića sa tri uboda nožem, međutim, tada je usledio niz u kojem je na kraju kazna Hrvatina prepolovljena.

Na prvom suđenju u decembru 2009. godine, Hrvatin je osuđen na 30 godina zatvora, dok je Kovačević osuđen na tri, Pantelić na dve i po godine, a Pavlović na godinu dana zatvora, ali je ta presuda ukinuta. Potom, Hrvatin je 7. juna 2011. godine pred Višim sudom u Beogradu na ponovljenom suđenju osuđen na 30 godina zatvora zbog krivičnog dela - teško ubistvo, dok je Kovačević osuđen na osam godina i 11 meseci, a Pantelić i Pavlović na godinu i po zbog krivičnog dela - učestvovanje u tuči. U martu 2012. godine, Apelacioni sud u Beogradu je pravosnažno Hrvatinu prepolovio kaznu sa 30 godina na 15 godina zatvora, dok je ostalu trojicu optuženih oslobodio optužbe za učestvovanje u tuči zbog zastarelosti.

U obrazloženju odluke, navodi se da će "kazna od 15 godina u dovoljnoj meri uticati na Hrvatina da ubuduće ne vrši ista ili slična krivična dela", a sud je naveo da je imao u vidu da "na strani okrivljenog nije bilo otežavajućih okolnosti".

Ulazak u klan

Pošto je nekoliko godina pre hapšenja izašao iz zatvora u kojem je ubio zbog ubistva, navodno je dobro poznavao braću Budimir koji su istaknuti pripadnici ovog klana.

On je u Tužilaštvu ispričao da je želeo da se prikloni kriminalnoj grupi koja je "držala" beogradsko podzemlje i slovila za najopasniju u Srbiji. Zbog toga, pristao je da, kako je sam ispričao, "okrvari ruke".

Hrvatin je Tužilaštvu rekao da mu je Miloš Budimir, Belivukov čovek od poverenja, na jednom sastanku pokazao fotografije dva korita u kojem se nalazilo raskomadano telo. Kako mu je Budimir ispričao, u pitanju je bilo telo Aleksandra Gligorijevića Pukija, inače nekada bliskog Veljinog saradnika kog je odlučio da ubije jer je sumnjao da mu "radi o glavi". Svedok-saradnik je tužiocu ispričao da je, nakon što je video stravične fotografije, rekao Budimiru da ga zovu kada budu ubijali sledeću žrtvu!

- Ja sam mu tad rekao: "Ajde vidi znaš malo, ono, ako bude tako nekad da učestvujem i ja" jer su bile neke priče da treba da se "okrvimo" i dok se ne okrvimo – nema tu poverenja. To je jednostavno tako na ulici - rekao je svedok-saradnik.

On je ispričao da mu je Marko Budimir na to rekao: "Biće, biće toga još, imamo ih još".

Ubistvo Goksija

Kako je rekao, nedugo posle toga Hrvatinu je poverena važna uloga u novoj likvidaciji - njegov zadatak bio je da namami navijača Gorana Veličkovića Goksija. Goran Veličković zvani Goksi, bio je navijač i vođa grupe "Jang bojs", ali pored toga što je bio u sukobu sa Belivukom, imao je navodno i značajnu poziciju u podzemlju.

Hrvatin je u tužilaštvu ispričao da je nakon što je izašao iz zatvora, sklopio dogovor sa Goksijevim saradnikom oko prodaje marihuane. Kada je pokušao da se prikloni Belivukovom klanu držali su ga "na oku". Vrlo brzo su saznali da poznaje Goksija i da ga "ima na Skaju". To je bila njegova "ulaznica u klan".

- Kada smo se videli na stadionu, ja sam bio upitan onako drugarski: "Što ne reče da imaš "Žutog" (Goksija) na "skaju"?" - ispričao je Hrvatin.

On je dodao da su mu saopštili da je Goksi u tim njihovim pričama bio sa njima i da su ga "gotivili, pogotovo Velja.

- On ga je voleo ga je kao brata (…) Saznali su da je hteo da ih zavrne, da im možda podmetne bombu ili negde da ih ubije i da je on na vezi sa škaljarima, odnosno ovim Filipom Koraćem".

Hrvatin je ispričao da je odlučio da "stavi po strani" parnertvo sa Goksijem koji mu je, osim dobrih partnerskih odnosa, pronašao i lekara kada je imao povredu ruke i odlučio da ga "navuče" u Ritopek kako bi ga ubio klan Velje Nevolje.

Veličković je inače mesecima zadavo muke Belivuku jer ga nije bilo lako namamiti jer je bio jako pažljiv i nepoverljiv. Hrvatin mu je ponudio da mu proda pištolj i Goksi je "naseo". Krenuo je na sastanak u centru Beograda sa Hrvatinom, kako je verovao, svojim saradnikom, i ne sluteći seo u "smart" kojim ga je odvezao nedaleko od Smederevskog puta. Tu ih je presrela Belivukova grupa, otela ga i odvezla pravo u Ritopek.

Mesar kolekcionar slika ubistava

Hrvatin je ispričao da ni tada, iako je želeo, nije prisustvovao ubistvu, ali je dobio informacije "iz prve ruke". Kako je rekao, Marko Miljković, "desna ruka" Velje Nevolje, prepričao mu je događaj i rekao mu da se "Goksi držao najbolje od svih".

- Miljković mi je rekao da je on to prihvatio, da je znao šta se sprema. Kada je video njega da dolazi sa sekirom, da je samo legao sam, znači nisu ga nameštali ništa, da je čak sam i glavu namestio. Kaže da ga je dobro udario jedanput, da nije bilo potrebe da udara drugi put - ispričao je Hrvatin o ubistvu Goksija.

Da situacija bude još užasnija, rekao je i da je Goksi u poslednjim sekundama života pitao za njega.

- Goksi je pitao Miljkovića šta je sa mnom, rekao je kao "nemojte njega, on nema nikakve veze, tek je izašao iz zatvora" - ispričao je Hrvatin.

Nakon ubistva, Belivukova ekipa je, ispričao je svedok-saradnik, Filipu Koraću slala poruke sa Veličkovićevog telefona.

- On je nas odmah posle prve - druge poruke provalio - objašnjava Hrvatin.

Odmah zatim su mu poslali sliku Veličkovićevih leđa na kojim je bilo nožem urezano "Korać pi*ka".

Hrvatin je u Tužilaštvu ispričao i da je Miljković njemu otkrio da njega tribina ne interesuje i da je u telefonu imao veliku kolekciju izmasakriranih ljudi, ali da nisu u pitanju samo njihove žrtve.

- (Miljković) je rekao da njega u stvari (Partizanova) tribina i ne interesuje. Njega više interesuju ti ulični poslovi, gde je napomenuo da ga poslovi sa drogom ne interesuju, da ga interesuju samo poslovi oko planiranja ubistava - rekao je Hrvatin.

On je rekao da je Miljković, inače poznat pod nadimcima "Zver" i "Mesar", u svom telefonu čuvao sve fotografije jezivih zločina.

- Voleo je da te (slike) drži u telefonu, ne znam iz kog razloga, ali je voleo i imao je pun telefon tih slika – i onoga što mi nismo radili. Imao je slike koje su uradili kontra, pa su slali nama - objasnio je i dodao: "trup ceo sa odsečenom glavom, tu konkretnu sliku mi je pokazao i rekao da to nismo mi uradili, već škaljari".

Sklopio sporazum

Hrvatin je zbog svojih saznanja prvi odlučio da progovori, pa je tako sklopio sporazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, te dobio status svedoka-okrivljenog i robiju od 15 godina zatvora.

S obzirom da je sklopio sporazum, Hrvatin će morati da odgovori na svako pitanje morati da odgovori. To znači da će nakon njegovog svedočenja pitanja postavljati osim tužioca, sudije, ali i advokata porodice ubijenih, svi sa optuženičke klupe.